Povratak u Moskvu

Srbija posle šestogodišnje pauze ponovo učestvuje na Međunarodnom sajmu knjiga u Moskvi, u organizaciji Narodne biblioteke, a zastupljena je i na štandu Foruma slovenskih kultura, odnosno međunarodne edicije “Sto slovenskih romana”, čiji je glavni urednik Gojko Božović, pisac i glavni urednik beogradske izdavačke kuće Arhipelag.

U organizaciji NBS i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, na 27. Međunarodnom sajmu knjiga u Moskvi, koji se održava od 3. do 8. septembra, predstavljeno je 20 izdavača iz Srbije.

NBS je za tu priliku prevela na ruski jezik i katalog domaćih pisaca.

Na Sajmu borave i autori Mihajlo Pantić, čiju je zbirku priča “Ako je to lјubav” objavila sibirska izdavačka kuća Basko, te dva Lagunina autora - Mirjana Novaković čiji je roman “Strah i njegov sluga” objavio moskovski Lemaks, i Dejan Stojilјković, čiji je roman “Konstantinovo raskršće” objavila petrogradska Azbuka, a nedavno je na srpskom dobio čak 20. izdanje.

Predviđen je i sastanak predstavnika Ministarstva kulture i informisanja, NBS i Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS) sa rukovodstvom Sajma knjiga, te poseta srpskih književnika Filološkom fakultetu Univerziteta “Lomonosov”, gde će imati susret sa saradnicima Katedre za slovenske jezike i kulture. Takođe, članovi srpske delegacije imaće sastanak i sa urednicima Državne biblioteke inostrane literature koji su zaduženi za objavlјivanje edicije savremene srpske proze u prevodu na ruski jezik, a u saradnji sa Ambasadom Srbije u Moskvi biće organizovan i radni sastanak sa kulturnim, obrazovnim i naučnim delatnicima i predstavnicima ruskih medija koji su zainteresovani za saradnju sa Srbijom.

Organizatori Sajma knjiga u Moskvi, kako je saopštila NBS, uputili su poziv Srbiji i da bude počasni gost te manifestacije.

Na Sajmu knjiga u Moskvi, ali i na trećem Međunarodnom kongresu prevodilaca ruske književnosti, koji se održava od 3. do 7. septembra, učestvuje i glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović koji će, kao glavni urednik “Sto slovenskih romana”, imati susrete sa ruskim autorima u toj ediciji, prevodiocima srpske književnosti na ruski jezik, ruskim izdavačima i književnim agentima, kao i s predstavnicima ruskih kulturnih institucija, među kojima su i Institut za književno prevođenje i Biblioteka strane književnosti.

Poziv Božoviću na Kongres prevodilaca ruske književnosti, kako je saopštio Arhipelag, usledio je kao priznanje za kontinuirano višegodišnje objavljivanje savremene ruske književnosti u uzdanju te izdavačke kuće iz Beograda.

Osim na Kongresu prevodilaca, edicija “Sto slovenskih romana” predstavljena je i na 27. Sajmu knjiga u Moskvi, na posebnom štandu Foruma slovenskih kultura sa sedištem u Ljubljani, koji je njen pokrovitelj.

Na tom štandu izložene su knjige iz edicije “Sto slovenskih romana” objavljene u izdanju Arhipelaga i drugih nacionalnih izdavača tog projekta.

Arhipelag i Forum slovenskih kultura pripremili su za Sajam knjiga u Moskvi i katalog edicije “Sto slovenskih romana” na ruskom jeziku.

Božović je na Sajmu knjiga rekao da je u prvih deset godina podeljena ideja o ediciji “Sto slovenskih romana” i potom pretočena u “uzbudljivu stvarnost knjiga prevedenih i objavljenih na različitim slovenskim jezicima”.

“Sada su knjige tu, među čitaocima, i sve je više i knjiga i prevodilaca. Pre samo pet godina, kada je edicija započela izdavačku avanturu, nije bilo tako. Moramo od sebe zahtevati da učinimo i više u kulturnoj i književnoj razmeni slovenskih zemalja, ali je sada trenutak da se u većoj meri okrenemo međunarodnoj promociji edicije ‘Sto slovenskih romana’”, istakao je Božović na konferenciji za novinare na Sajmu knjiga u Moskvi, na kojem je ta edicija predstavljena i 2013. godine.

Božović će 6. septembra, u okviru radne sesije 3. Međunarodnog kongresa prevodilaca ruske književnosti “Slovenski svet. Prevodi i savremenost”, imati uvodno izlaganje na temu “Edicija Sto slovenskih romana: Savremeni slovenski roman između tranzicije i istorije”. Moderatorka te sesije je Ekaterina Genijeva, a pored Božovića, u razgovoru učestvuju i Grigorij Čeredov, Olga Pankina, Julija Sozina, Jurij Fridštejn i drugi pisci, kritičari i istoričari književnosti.

Predstavljanje edicije “Sto slovenskih romana” na Kongresu prevodilaca i na Sajmu knjiga u Moskvi deo je programa obeležavanja deset godina od osnivanja Foruma slovenskih kultura, međunarodne kulturne organizacije zainteresovane za pitanja savremene slovenske kulture i slovenske kulturne baštine.

Edicija “Sto slovenskih romana” najveći je međunarodni kulturni, književni i promotivni projekat slovenske literature, pa tako i najveći projekat u koji je trenutno uključena srpska književnost. Najaktivniji izdavač edicije “100 slovenskih romana” je Arhipelag, a trenutno najprevođenij autori su pisci iz Rusije, Slovenije i Srbije. Važan trenutak u ostvarivanju ključnih ciljeva edicije “100 slovenskih romana”, kako je naveo Božović, predstavlja pojačana aktivnost ruskog izdavača edicije Rudomino.

(SEEcult.org)