Pouke korona krize za javni sektor kulture

Ustanove kulture u Srbiji – sudeći prema izjavama direktorki nekih od najvećih pozorišta, muzeja i biblioteka, smatraju da je pandemija korona virusa potvrdila vitalni značaj kulture za mentalno zdravlje društva, zbog čega je neophodno značajno povećanje budžeta za kulturu, usvajanje strategije razvoja i izmena zakonske regulative koja će prepoznati važnost i institucionalnog i nezavisnog sektora.

Prinudna selidba u virtuelno okruženje pokazala je i važnost digitalizacije, ali i dosadašnje manjkavosti tog procesa, koji ustanove planiraju da unaprede i nastave, ne zaboravljajući i potrebu povratka publike u fizički prostor, uz očekivane brojne izazove – čulo se u onlajn diskusiji u kojoj su, u organizaciji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL), učestvovale 21. maja direktorke Narodnog pozorišta u Beogradu Ivana Vujić, Muzeja Jugoslavije Neda Knežević, Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski i Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov, kao i umetnici Nikola Božović i Borislav Dugić.

“Nemamo razloga za strah, ali imamo svi razlog da ponosno izađemo posle svega ovoga pred svaku javnost i pokažemo kako smo ovu krizu prevazišli, da smo se snašli, ali da nam je i podrška svima potrebna”, rekla je Tijana Palkovljević Bugarski, koja je istakla da je potreban razvojni budžet za kulturu.

“Kriza je pokazala gde smo jaki, a gde tanki. Trebaju nam jake institucije, jer bez njih nema stuba kulture u državi”, rekla je ona, dodajući kao posebno važnu i autonomiju direktora ustanova kulture ne samo u kreiranju programa, što već imaju, nego i u pogledu toga kako će se i kada trošiti sredstva, šta su proriteti… “To je dugoročna i važna pouka za razvoj kvaliteta kulture u Srbiji”, dodala je upravnica GMS, jedne od prvih muzejskih ustanova koje su ponovo otvorile vrata za posetioce, posle preporuke Ministarstva kulture i informisanja o normalizovanju rada.

I upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić smatra da su neophodna “ozbiljna ulaganja u kulturu i nova pravila igre kako bi se našoj umetnosti pronašlo mesto i ovde i u svetu”.

Novom regulativom o kulturi, kako je naglasila, mora biti prepoznat i institucionalni sektor, i sektor nezavisne scene, jer su to “međusobno spojeni sudovi” - “energija jednih hrani druge i vice versa”.

Prema njenim rečima, neophodan je pre svega ozbiljan zakon o kulturi koji će odrediti dugoročne razvojne ciljeve, pomoći određenim sektorima da se brže razvijaju, staviti publiku u centar… “Naš zadatak nije samo da nešto prikažemo, već pre svega da promenimo čoveka na bolje, a to je težak zadatak, ali nije nemoguć - umetnost to može. Zato zakoni moraju da štite umetnike koji će velikim kućama od nacionalnog značaja, kao i nezavisnoj sceni, omogućiti razvoj kako bi uticali na čoveka”, rekla je Ivana Vujuć, dodajući da bi nova regulativa trebalo da prepozna razvoj mladih umetnika. “Šta želimo sa njima i šta želimo sa našom kulturom uopšte? Kakvo mesto treba da ima u svetu i u našoj zemlji?”, rekla je ona.

Direktorka Muzeja Jugoslavije Neda Knežević ukazala je i na problem ljudskih resursa, odnosno potrebu omogućavanja novog zapošljavanja.

“Sve ovo u čemu smo se zatekli i što nas je snašlo, prebacivanje na društvene mreže, sve to zahteva posvećenost, angažman većeg broja kustosa i ljudi, a da ne govorimo o kratkim filmovima koje treba osmisliti, snimati, montirati… U našim muzejima se obično svodi na to da to radi jedno do dvoje ljudi, koji daju sve od sebe, ali to nije rešenje, kao što i za digitalizaciju kulturnog nasleđa nije stvar samo u tome da dobijemo sredstva za opremu, jer digitalizaciju mora da obavi čovek”, rekla je Neda Knežević, ocenivši da bi bar pet novih radnih mesta “izuzetno značilo ustanovama i omogućilo da budu još profesionalnije i odgovornije”.

Kao jedan od velikih problema, pored odsustva strategije i odgovarajućeg zakona o kulturi, nedovoljnog budžeta i malog broja zaposlenih, u razgovoru je naveden i “teror tržišta” koji, kako je rekla direktorka BGB Jasmina Ninkov, dovodi i do slabog medijskog prisustva sadržaja iz kulture koja ne podrazumeva spektakl ili velike zvezde.

“I na globalnom nivou je jako teško u tržisnom svetu u kojem živimo provući se kao dobra vest u medijima… Kada pogledate taj mejnstrim medijski, zaista je dominantno ono što je tržišno, što je skupo, što promovišu medijske ličnosti… Ono što guši kulturu na globalnom nivou je teror tržišta… Jako je teško dobiti medijski prostor koliko god da radite velike stvari ako nemate veliku zvezdu i ako i samo to nije mejnstrim”, ocenila je Jasmina Ninkov.

I moderator razgovora, direktor ZAPROKUL-a Vuk Vučković izrazio je čuđenje malim interesovanjem mejnstrim medija za sadržaje u kulturi, pa i za diskusije o posledicama pandemije, konstatujući ujedno sa ostalim učesnicima da su medijsku ulogu preuzele društvene mreže, na kojima su ustanove kulture pretežno i predstavljale svoje aktivnosti i komunicirale sa onlajn publikom u gotovo dvomesečnom karantinu.

Potreba preorijentisanja na onlajn platforme bila je stoga i korisno iskustvo za ustanove kulture, koje su deo digitalnih sadržaja pravile i u hodu, suočavajući se i sa problemom organizovanja rada od kuće, pa i prebacivanja kompjutera u domove zaposlenih.

Prema rečima Nede Knežević, iz svake situacije mogu se izvući dobre i loše strane. “Veliki je izazov, kada ste odgovorno lice, kada zaposleni očekuju neko rešenje, da ih saslušate, pomognete, da organizujete rad od kuće, što za muzeje nije baš jednostavno, posebno kada je reč o obradi predmeta u tehničko-tehnološkim bazama. Morali smo i da nosimo računare kući, povezujemo sa serverom… Bilo je važno održati timski duh da bismo mogli da komuniciramo i sa publikom”, rekla je direktorka Muzeja Jugoslavije, čiji su zaposleni i sami učestvovali u pojedinim onlajn akcijama kako bi animirali publiku.

“Možda ćemo izaći osnaženi u smislu da ćemo mnogo više sadržaja prezentovati u virtuelnom svetu, što je korisno i za neke druge krize, jer koliko god da planirate - nikada ne možete u potpunosti da budete spremni. Ono što muzeji mogu jeste da što više rade na digitalizaciji, koja nam je i na državnom nivou jedna od strategija, kako bismo što više učinili dostupnim kulturno nasleđe, ali i uključili publiku da učestvuje”, dodala je Neda Knežević, koja smatra da je veliko pitanje kako vratiti publiku i fizički kontakt u muzeje.

I Tijana Palkovljević Bugarski je kao najveći izazov navela povratak poverenja publike i vraćanje normalnom zivotu, uz sve mere predostrožnosti. “To je opet izazov za menadžere - kako da to izvedemo, aktiviramo te kreativne potencijale i pružimo nesto novo”, rekla je ona, najavljujući u prvo vreme radionice za decu sa roditeljima u prostoru GMS dok ne dođe trenutak da to mogu sami zaposleni da rade.

Smatrajući da su se “institucije kulture jako dobro snašle, pokazale i spremnost da se prilagode trenutku i veliku kreativnost”, te uspele da pokažu da “kultura u Srbiji zaista može da leči i da ispuni slobodno vreme koje se ljudima pojavilo zbog pandemije”, Tijana Palkovljević Bugarski konstatovala je da je za vreme pandemije “nestala razlika između velikih i malih muzeja, pozorišta i biblioteka. Svi smo bili u istom”.

Jedna od pouka pandemije, kako je navela, jeste da treba više ulagati u digitalizaciju i pojačati i taj i sektor komunikacija. Ujedno, treba voditi računa da se ne zaboravi šta je smisao ustanova kulture.

“Uhvatio me je bio strah… Da, divno, sve je virtuelno, ali šta kada se sve završi? Moramo da i dalje instistiramo na onome što je naša suština, a to je knjiga u rukama, predstava uživo u pozorištu, kontakt sa drugom publikom, tapšanje, što kod kuće nemate. Možete da doživite umetničko delo i preko slike, ali suština muzeja je direktan kontakt sa umetnošću – oči u oči”, rekla je upravnica Galerije Matice srpske, koja je počela vođenja kroz izložbe za sada za samo petoro ljudi. “To smo uradili upravo zato da ne bismo zaboravili šta je suština muzeja – direktan kontakt sa umetničkim delom i sa kustosom, koji je medijator između prošlosti i savremenog trenutka”, rekla je ona.

“Pokazali smo se kao društveno odgovorni, kao zaista pravi stubovi jednog društva, što kultura jeste. Važno je i za samu državu da konačno pređemo taj nivo od jedan odsto budžeta, neophodno je da se ulaže mnogo više, jer ima mnogo potencijala, kreativnosti i što je najvažnije – publike”, rekla je Tijana Palkovljević Bugarski.

I Narodno pozorište je tokom vanrednog stanja održalo odnos sa publikom premijernim onlajn emitovanjem gotovo 70 predstava, koje su privukle skoro 300.000 posetilaca sajta. Onlajn premijerne projekcije imale su u proseku po 6.500 gledalaca, a reprize 5.500, rekla je Ivana Vujić, smatrajući da je “kriza na neki način i inspiracija”. Svi glumci, operski i baletski umetnici, bili su voljni da se obrate publici povodom određene predstave, a repertoar je imao i tematske blokove, poput predstavljanja doajena domaćeg glumišta ili Šekspira u drami, baletu i operi. Takođe, zaživela je i platforma doktoranata pozorišne režije na Fakultetu dramskih umetnosti, koji su nastavili onlajn saradnju sa mladima, pisali, govorili o predstavama…

Sve to je bilo omogućeno zahvaljujući aktiviranju IT sektora, koji je prvi put dobio na značaju, a prema njenim rečima, radio je praktično 24 sata. Iako je Narodno pozorište imalo digitalizovane predstave, “mnoge su radili preko noći da bi mogle da budu prikazane”, rekla je Ivana Vujić, navodeći da je NP imalo pre izbijanja pandemije oko 200 digitalizovanih jedinica.

“Polako kroz ovaj proces karantina počeli smo da učimo o digitalizaciji, popravljamo rezultate i umnožavamo broj jedinica… Digitalizacija nas je naučila da joj neće doći kraj kada otvorimo pozorište - ka tome idemo i žurimo ka publici, ali NP će ostaviti digitalnu platformu koja će biti direktan predstavljač naših umetničkih dela za čitav svet da bi u dogledno vreme bilo moguće pogledati našu premijeru bilo gde u svetu. To je nešto što sam videla da postoji kao mogućnost i uveliko na tome radimo. Naši IT timovi se uvećavahju, uključujemo mlade, podstičemo da Fejsbuk, Instagram, Tviter budu polja mišljenja, prezentacije…”, rekla je Ivana Vujić, koja je više puta pohvalila platformu Srbija stvara, pokrenutu od Saveta za kreativne industrije predsednice Vlade Srbije.

“Mogli su da vide Narodno pozorište, uđu dronom u njega, pogledaju predstave… Javljala se i inostrana publika i uspostavljali smo razgovor sa njom – formirali smo tim mladih strucnjaka koji je odgovarao na pitanja, razgovarao”, rekla je Ivana Vujić, konstatujući da je striming u 21. veku praksa nacionalnih pozorišnih kuća kao i međunarodna saradnja. “Sada se pokazao kao otvorena ruka, zato smo i nazvali program ‘Ostanimo zajedno’, a trajaće sve dok publika ne uđe u sale”, rekla je Ivana Vujić, ističući da je među rezultatima NP i to što je dobilo publiku sa kontinenata na kojima nije bilo prisutno, poput Severne Amerike, Australije, Afrike...

Ivana Vujić ne strahuje od posledica digitalnog gledanja predstava, uverena da dobri snimci mogu biti podstrek za gledaoca za kritičko sagledavanje, a kada se vrati predstavi uživo, biće obogaćen i svestan da nije ostao zapostavljen od svog pozorišta. “Sigurno će gledati ponovo predstave koje nije gledao uživo”, dodala je upravnica NP, koje ima oko 640 zaposlenih i oko 200 honorarnih saradnika.

Ističući da je uložen veliki napor da nijedan ugovor sa honorarcima i penzionerima ne bude raskinut, Ivana Vujić podsetila je da je pokrenuta i akcija humanitarne podrške za umetnike koji nemaju status samostalnih, već su samo članovi umetničkih udruženja, pa su ostali van radara za državnu pomoć. “Ponosna sam što smo tu akciju započeli, prikupljamo novac i daćemo kolegama, koji nisu samostalni umetnici, ali učestvuju u našim predstavama i vredno rade”, rekla je Ivana Vujić.

I za Jasminu Ninkov bio je izazov da organizuje rad od kuće za oko 250 zaposlenih u 70 objekata BGB, a primarna joj je bila “apsolutna bezbednost zaposlenih i korisnika”. Prijatno ju je iznenadila volja, želja i mogućnost zaposlenih da rade od kuće. Dok je deo osoblja radio na “nevidljivom poslu” sređivanja kataloga, ekipa iz odeljenja za kulturu radila je na aktivnom prisustvu na društvenim mrežama.

“To je bilo specifično iskustvo koje je pokazalo, i mislim da je to jedna od najvažnijih pouka - da ustanovama kulture zaista treba mnogo tehnologije, mnogo ulaganja da bi u ovakvim situacijama imale mogućnost da pokažu šta rade”, rekla je Jasmina Ninkov, koja smatra i da se ne može odustati od socijalnog kontakta i da je to najviše nedostajalo u krizi.

“Ako je nešto obeležilo ovo vreme, to je kultura. Kultura je bila odgovor na strah. Teški su to bili dani, neizvesnost, strah od toga što je oko nas... Najveći odgovor na to bio je da ljudi učestvuju - slikaju se sa knjigom, pošalju, da i oni budu kreativni i komuniciraju sa drugima”, rekla je ona i takođe izrazila uverenje da će se publika i korisnici vratiti. “Mislim da ih nismo zapostavili”, dodala je direktorka BGB.

Veliko interesovanje za kulturu za vreme pandemije korona virusa pokazalo je, kako je konstatovano, i da veliki broj ljudi inače uskraćuje sebi sadržaje iz kulture zbog nezavidnog ekonomskog položaja, zbog čega bi ustanove kulture trebalo da nastave da nude besplatne onlajn sadržaje.

Neda Knežević rekla je da bi mnogo više sadržaja moglo da bude besplatno dostupno u pdf formi, Ivana Vujić najavila je niže cene karata za predstave, Jasmina Ninkov podsetila je da su svi programi BGB besplatni, a svake godine organizuje i akciju besplatnog učlanjivanja…

Učesnice razgovora, održanog preko Zoom platforme, istakle su i da je korona kriza skrenula pažnju na značaj solidarnosti i saradnje, kao i na potrebu više zajedničkih projekata.

Kultura se, kako je ocenjeno, pokazala i kao svojevrsna imunoterapija za vreme pandemije, ali je, kako je primetila Tijana Palkovljević, ne bi trebalo definisati kao nadrilekarstvo.

“Nije kultura važna samo u pandemiji. Sve češće se događa da publika dolazi posle posla u galeriju, pojedinačno, sedne pred neko delo i čisti sebe, kontemplira… Muzej kada nema aktivnosti, edukaciju, vođenja, ima tu tišinu koju smo sada svi imali zbog izolacije. I ja često, posebno kada ne radim sa publikom, sednem pred neko delo i nekako razgovaram sama sa sobom”, rekla je Tijana Palkovljević, dodajući da umetnost šalje važnu poruku da “kvalitet ostaje, da vreme pamti i da treba voditi računa i o sebi i svojim postupcima i o svemu oko nas, jer je budućnost pravi sudija”.

*Naslovna fotografija: Peggy i Marco Lachmann-Anke/Pixabay

(SEEcult.org)