Poslanici burno o kulturi

Poslanici Skupštine Srbije počeli su 9. februara burnu raspravu o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koju su obeležili suprotstavljeni stavovi predstavnika bivše i sadašnje vlasti o kvalitetu predloženog zakonskog teksta i odgovornosti za stanje u oblasti kulture za koje se gotovo jednodušno slažu da je izuzetno teško.

Izmene i dopune krovnog zakona o kulturi, na koje je podneto oko 80 amandmana, po svemu sudeći će biti usvojene, jer su predstavnici stranaka vladajuće koalicije najavili da će ih podržati, uključujući i Socijalističku partiju Srbije, čiji je poslanik Srđan Dragojević, filmski režiser, bio među članovima skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje koji su prethodno glasali protiv usvajanja tog zakona.

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, koji je više puta istakao da je Predlog izmena i dopuna Zakona o kulturi prošao javnu raspravu, ocenio je da je to “najbolji mogući zakon u ovom trenutku, jer je primenljiv”. To ne znači, kako je dodao, da je “biblija koja se neće menjati”, jer “živimo u vremenu koje se tehnološki toliko brzo menja da ga teško prati i naše saznanje, a kamoli zakonska regulativa”. 

Tasovac je rekao i da mu je drago što je o izmenama Zakona o kulturi traje burna rasprava već mesecima, jer potvrđuje važnost kulture.

Navodeći da je nedavno pogledao pres kliping iz vremena usvajanja Zakona o kulturi 2009. godine, koji je većina javnosti takođe kritikovala, Tasovac je rekao da je to i očekivano kada se donosi zakon za tako široku oblast kao što je kultura, jer je vrlo teško postići konsenzus.

Primedbe opozicije najvećim delom se odnose na rešenja koja su izazvala burne reakcije i tokom javne rasprave krajem 2014. godine, a uprkos apelima Nacionalnog saveta za kulturu (NSK) i umetničkih udruženja, zadržana su u konačnoj verziji zakonskog teksta koji je pola godine čekao da dođe na dnevni red parlamenta.

Opozicija je ocenila i da je javna rasprava o izmenama Zakona o kulturi bila farsa, jer najveći broj primedbi nije usvojen, zbog čega je više puta postavljeno pitanje čemu usvajanje zakona ako ga ne podržavaju ni NSK, ni umetnička udruženja i drugi predstavnici stručne javnosti, koji su se izjasnili protiv ključnih novina i na sednici Odbora za kulturu.

Predsednica Odbora za kulturu i informisanje, poslanica opozicione Demokratske stranke Vesna Marjanović, pozvala je vladu da povuče Predlog izmena i dopuna Zakona o kulturi, smatrajući da donosi pogrešna rešenja, da je suprotan interesima kulture i umetnika, da je velikim delom konfuzan, nejasan, pa i nepismen, te da ga odlikuju  nedemokratski pristup kulturi, centralizovanje odlučivanja i proširenje političkog, odnosno partijskog uticaja na kulturu.

Ukoliko vlada ne povuče predloženi zakon, Vesna Marjanović je pozvala poslanike da pokušaju da ga poprave usvajanjem brojnih amandmana, među kojima je i oko 40 koje je podnela DS.

“Ponižavajuće je da se pred raspisivaje izbora ostavlja utisak da Ministarstvo kulture čisti fioku i stavlja na red tako važan zakon koji ćemo sada otaljati, iako je šest meseci skupljao prašinu”, rekla je Vesna Marjanović, koja je, kao i većina ostalih poslanika opozicije, oštro kritikovala i predloženo ukidanje dodele priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi i statusa ustanova od nacionalnog značaja, kao i rešenja koja se odnose na samostalne umetnike i rad reprezentativnih udruženja. Ocenila je i da se Ministarstvo predloženim zakonom određuje prema kulturi kao prema potpuno tržišnoj delatnosti, te da ne traži njegovo usaglašavanje sa drugim zakonima koji su od vitalnog interesa, a tiču se socijalnog i zdravstvenog osiguranja, javnih nabavki, budžetskog sistema, Zakona o radu…

Ministar je kritikovan posebno zbog nedavne izjave da je teško utvrditi kriterijume za dodelu priznanja za doprinos kulturi i da bi stoga možda mogla da posluži tombola, čime su, kako je ocenila Vesna Marjanović, kompromitovani i dosadašnjih dobitnici koji su “ceo životni vek proveli ostavljajući trag i dela za kulturu i identitet onoga što čini sve nas kao građane Srbije”.

Prema njenim rečima, to što su pojedine ličnosti dobile priznanja, iako nisu zaslužile, posledica je uticaja politike i zbog toga ne treba kažnjavati umetnike. “Isto važi i za usta od nacionalnog značaja. Zašto je za vreme ministra kulture (Bratislava) Petkovića dobilo 60 ustanova taj status? Pa revidirajte ih, ukinite nekome, ali zašto ukinuti Jugoslovenskoj kinoteci, Jugoslovenskom dramskom pozorištu…?” rekla je Vesna Marjanović, ocenjujući da taj status ne povlači bilo kakve dodatne troškove.

Vesna Marjanović kritikovala je Ministarstvo i zbog nedonošenja strategije razvoja kulture na nacionalnom nivou, koja je trebalo da bude usvojena još 2011. godine prema Zakonu o kulturi, a na opaske poslanika većine da to nisu učinili ni prethodni ministri, rekla je da je do dolaska Tasovca na čelo Ministarstva svaki ministar bar započinjao rad na tom strateškom dokumentu.

Tasovac je odgovorio da je zatekao tri-četiri predloga strategije, te da je procenjeno da je neophodno pristupiti sveobuhvatnoj analizi i formulisanju novog teksta kroz što šire konsultacije, uključujući i sa civilnim sektorom i sa NSK.

Predložene izmene Zakona o kulturi kritikovane su i zbog sužavanja ovlašćenja NSK, budući da više ne bi učestvovao u donošenju strategije, već samo davao mišljenje.

Tasovac je odbacio kao neosnovane primedbe opozicije, navodeći da se stiče utisak kao da je od usvajanja Zakona o kulturi 2009. godine Srbija imala “savršeno uređen sistem kulture u kojem je apsolutno sve funkcionisalo i znala se pravila, a onda je došao neki zli ministar koji je rešio da menja tu savršenu idilu”.

Povodom primedbi zbog ukidanja priznanja za vrhunski doprinos kulturi, Tasovac je ponovio stav da je teško utvrditi kriterijume za njihovu dodelu i da se “nešto što se zove nagrada ne sme svesti na nivo socijalne pomoći”, kao i da je spisak onih koji nisu dobili priznanje, a zaslužili su ga, možda i veći od onih koji jesu.

Tasovac je podsetio da čl. 13 Zakona o kulturi definiše da vlada utvrđuje republičke nagrade za poseban doprinos razvoju kulture i kriterijume za njihovu dodelu radi podsticanja kulturnog stvaralaštva.

“Ostavili smo prostor u kojem ćemo moći da nagradimo najznačajnije umetnike čiji rad apsolutno prepoznajemo… koji su dali poseban dropinos, ali ćemo moći i da širimo taj krug ljudi da ne moraju da čekaju da odu u penziju da bi dobili tu vrstu nacionalnog priznanja”, rekao je Tasovac.

Povodom predloženog ukidanja statusa nacionalnog značaja za ustanove kulture, Tasovac je rekao da izuzev naziva koji “zvuči krajnje efektno”, taj status ne nosi ništa posebno, a nameće problem budžetske prirode, jer obesmišljava sistem konkursa ako neke institucije imaju prioritet.

“Jačanje institucija jeste i biće priroitet i Ministarstva kulture i vlade, ali ne u lingvističko-gramatičkom smislu – dodavanjem razlicitih predznaka nacionalnih ili kakvih god već, već suštinskih i sistemskih”, rekao je Tasovac, navodeći da nije video bilo kakav benefit od tog statusa ni dok je bio direktor Beogradske filharmonije.

Tasovac je odbacio kao neosnovane i navode da predložene zakonske izmene jačaju ulogu ministra i centralizuju oblast kulture. Naveo je da ministar nema bilo kakvo diskreciono pravo, već potpisuje odluke komisija u kojima su u većini predstavnici strukovnih udruženja.

Naveo je i da je Ministarstvo imalo vrlo intenzivan dijalog sa Asocijacijom Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) o novim pravilnicima konkursa za sufinansiranje projekata i programa.

“Sa pravom očekujem da NKSS na isti način kako je izlazila sa kritikama jednostavno izađe i sa - ne želim da prejudiciram sa pohvalama, ali jednostavno sa svojim viđenjem toga kakva je u ovom trenutku saradnja civilnog sektora i Ministarstva”, rekao je Tasovac, odbacujući i kritike o nemoći da izdejstvuje veći budžet za kulturu. “Jeste da štedimo, ali imamo jasno izdvojene prioritete. Ove godine je najveći budžet za kinematografiju izdvojen za poslednjih 20-30 godina. Vraćen je konkurs za otkup dela savremene umetnosti, za koji je izdvojeno 120 milona dinara, prošle nedelje održana je prezentacija našeg rada za Bijenale arhitekture za koje je takođe izdvojen najveći iznos sredstava od kada se Srbija predstavlja u Veneciji”, rekao je Tasovac i ponovio stav da se “kultura ne stvara na nebu, nego na zemlji”, i da jeste značajan činilac ekonomskog razvoja, ali da se bez jake ekonomije ne može ulagati ni u kulturu, kao što se bez kulture ne može imati uspešno društvo.

Dužu polemiku Tasovac je imao i sa Zoranom Živkovićem iz Nove stranke, bivšim liderom DS i premijerom, koji mu je zamerio i zbog kašnjenja rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja u Beogradu, kao i zbog neimenovanja direktora Narodnog pozorišta.

“Ako ovaj zakon reši pitanje direktora Narodnog pozorišta, možda  ćemo i glasati za. Bio bi veliki uspeh da ovaj ministar i vlada izaberu direktora Narodnog pozorišta”, rekao je Živković, koji je optužio Ministarstvo i da deli sredstva prema ličnim sklonostima, pominjući da je niški džez festival Nišvil prinuđen da se mahom finansira iz sopstvenih sredstava, dok za “porodični mokrogorski”, kako je nazvao Kustendorf, “uvek ima para i tamo svi ministri sa velikim zadovoljstvom odlaze u nadi da će dobiti neku domaću životinju”.

O teškom stanju u kulturi govorili su i poslanici vladajuće koalicije, koji su prebacili odgovornost na bivšu vlast DS-a, izražavajući ujedno nadu da će predloženi zakon doprineti da rad u kulturi, kako je rekla Mirjana Dragaš iz SPS-a, neće biti u znaku inata i pukog entuzijazma.

I Ljubiša Stojmirović iz Srpske napredne stranke rekao je da “ne bi mogao da demantuje da Srbija ima najmanji budžet (za kulturu u Evropi), ali i da “nijedna zemlja nije imala takvu vladu koja ju je dovela do bankrota”.

“Kultura je ogledalo u koje svako može da se pogleda i vidi svoje mane i dobre strane. Tako bi neki mogli da se pogledaju i vide kao rušitelji, palioci ovog zdanja ovde”, rekao je Stojmirović povodom petooktobarskih  demonstracija 2000. godine. Pojedini poslanici skupštinske većine zamerili su Ministarstvu kulture što predloženim zakonom nije definisan položaj ćirilice, na šta je Tasovac rekao da ćirlično pismo potpada pod nematerijalno kulturno nasleđe i reguliše ga Zakon o službenoj upotrebi jezika, te da Ministarstvo kroz različite vrste projekata i proces digitalizacije obraća posebnu pažnju na ćirilicu kao na “jednu od evropskih vrednosti koje Srbija može da predstavi čitavom svetu”.

Predlog izmena i dopuna Zakona o kulturi našao se pred poslanicima više od pola godine nakon ulaska u skupštinsku proceduru (početkom avgusta 2015) i više od godinu dana od javne rasprave u kojoj su kritikovana rešenja koja su i sada u žiži pažnje.

Povodom početka skupštinske rasprave, amandmane na izmene i dopune Zakona o kulturi uputila su i umetnička udruženja (dramskih i baletskih umetnika, književnih prevodilaca i kompozitora i Srpsko književno društvo), a tiču se formulisanja obaveze lokalnih samouprava u preuzimanju plaćanja doprinosa za samostalne umetnike, finansiranja projekata od posebnog interesa i ostanka posebnih priznanja umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.

Nedavno je pokrenuta i onlajn peticija grupe od 50 uglednih kulturnih radnika i umetnika, koje je podržalo u međuvremenu više od 1.200 potpisnika, koji se protive ukidanju priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi i izražavaju podršku primedbama NSK koje su u više navrata upućene na predlozeni zakon.

Srbija je dobila 2009. prvi Zakon o kulturi posle 17 godina, a iako je najavljivan kao prekretnički, s obzirom na niz sistemskih novina, selektivno je primenjivan proteklih godina i pretrpeo je niz kritika.

(SEEcult.org)