Poslanica UBUS-a povodom Svetskog dana igre

Autorka ovogodišnje poruke Udruženja baletskih umetnika Srbije (UBUS) povodom Međunarodnog dana igre, profesorka emerita dr Svenka Savić, istakla je značaj igre kao oblika komunikacije koji nadilazi jezičke, nacionalne i političke granice, čijim bi očuvanjem bila sačuvana i priroda i planeta.

Igra je danas dominantni oblik komunikacije, nadilazi jezičke, nacionalne i političke granice...
Igra je kao svetlost, neophodna svima za uspešan rast i za proizvodnju novog...
Igra je čist vazduh koji nam toliko nedostaje na planeti.
Zato igrom možemo sačuvati planetu od natrunki đubreta, jer igrati svetlost je igrati život.
Naše telo je instrument igre, a ono je i instrument  za očuvanje prirode, jer je telo igrača istovremeno i telo planete. To smo mi!
Ako je naše telo, telo igrača, ne samo deo prirode nego i priroda sama, onda ne dozvolimo da telo trpi nasilje, da trpi modrice pa ni priroda da postaje modričava.
Kada sačuvamo igru i telo sačuvali smo prirodu i planetu.
Igrajući stvaramo novi svet koji opet predajemo na čuvanje.
(O)čuvati igru znači čuvati telo, čuvati prirodu, čuvati budućnost na to smo svi pozvani.
Igrajmo svi!, navela je Svenka Savić u poslanici UBUS-a povodom Međunarodnog dana igre.

UBUS svake godine šalje poruku eminentne ličnosti iz oblasti umetničke igre povodom Međunarodnog dana igre, 29. aprila, a ovoga puta skrenulo je pažnju na važnost te umetničke profesije, ali i na to da se ona, uprkos višedecenijskoj tradiciji na ovim prostorima, i dalje susreće sa spornim zakonskim regulativama i nerazumevanjem.

Šaljući poruku o značaju igre u današnjem vremenu, UBUS želi da doprinese afirmaciji umetničke igre i domaćeg stvaralaštva, a ujedno i da podseti na značajni jubileji – 150. sezona Narodnog pozorišta u Beogradu, 50 godina od odlaska Mage Magazinović, začetnice savremene igre u Srbiji, kao i na to da se balet u Srbiji igra već punih 95 godina.

Svenka Savić dobitnica je UBUS-ove nagrade za životno delo koja joj je dodeljena za višedecenijsko zalaganje kako na umetničkom, tako i na naučnom nivou, kojim je trajno zadužila baletsku umetnost.

Rođena 1940. godine u Gospođincima, Svenka Savić je osnovnu i srednju školu, paralelno sa osnovnom i srednjom Baletskom školom, završila u Novom Sadu (1959), gde je upisala Filozofski fakultet (Odsek za južnoslovenske jezike) i postala članica Baleta Srpskog narodnog pozorišta. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu, gde je okončala magistarske studije (1964), a zatim odbranila doktorski rad na Odeljenju za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Ubrzo je počela da piše tekstove, posebno kritike baletskih predstava za dnevni list Dnevnik, koje su objedinjene u knjigama “Pogled u nazad” (2006) i “55 godina Baletske škole u Novom Sadu” (2008).

Brojne radove teorijske prirode objavljuje po različitim časopisima u zemlji.

Školsku 1967-68. godinu provela je na usavršavanju u Baletskoj školi u Lenjingradu (danas Sankt Peterburg) na smeru za Metodiku klasičnog baleta, a nakon povratka u Novi Sad, jednu godinu predavala je u Baletskoj školi.

Po završetku igračke i pedagoške karijere, 1968. godine zaposlila se u Institutu za lingvistiku, gde je počela naučnu profesionalnu karijeru na Filozofskim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu. Rukovodila je dugoročnim projektom iz interdisciplinarnih studija (psiholingvistike) i predava nekoliko predmeta na osnovnim i magistarskim studijama do odlaska u penziju 2008. godine, odnosno do izbora u zvanje profesora emeritus 2010. godine.

Saradnica je na izradi Leksikona umetničke igre (urednik Gordon Dragović) i višegodišnja saradnica u časopisu za igru Orhestra.

Svenka Savić je, kako ističe UBUS, jedna od retkih osoba, ako ne i jedina, koja u dugom vremenskom periodu povezuje umetničku igru i jezik, najviše u domenu interdisciplinarnih rodnih studija. Umetničku igru shvata kao semiotički sistem podložan pravilima, na način na koji je to semiotički sistem jezika. Po tom pristupu je jedinstvena u domaćoj teorijskoj produkciji o umetničkoj igri i jeziku. Baš zbog takve specifičnosti (možda i usamljenosti), ona je aktivna učesnica u javnom životu Srbije, kada su u pitanju teme iz domena jezika i umetničke igre. Pođednako je interesuje i praksa obrazovanja za umetničku igru.

(SEEcult.org)