Poruka za Svetski dan plesa
Problem visokog obrazovanja koreografa i plesnih pedagoga u fokusu je ovogodišnje poruke Međunarodnog plesnog saveta CID UNESCO u Parizu, povodom Svetskog dana plesa, 29. aprila. Predsednik CID UNESCO Alkis Raftis istakao je u tradicionalnoj poruci da je jedan od pravaca delovanja te organizacije da utiče na osnivanje odseka za igru na univerzitetima, zbog čega je Svetski dan plesa i posvećen tom cilju.
Problem visokog obrazovanja koreografa i plesnih pedagoga u fokusu je ovogodišnje poruke Međunarodnog plesnog saveta CID UNESCO u Parizu, povodom Svetskog dana plesa, 29. aprila.
Predsednik CID UNESCO Alkis Raftis istakao je u tradicionalnoj poruci da je jedan od pravaca delovanja te organizacije da utiče na osnivanje odseka za igru na univerzitetima, zbog čega je Svetski dan plesa i posvećen tom cilju.
Ističući da je igra arhitektura ljudskog pokreta, Raftis je naveo da arhitekta - da bi sagradio građevinu u prostoru, koristi materijal, dok koreograf koristi neopipljive forme da bi stvorio otisak u prostoru i vremenu.
“Arhitekta ima dva lica: on je istovremeno inžinjer i umetnik. Inžinjer, jer razmišlja racionalno, obzirom da njegov rad mora da ima upotrebnu vrednost. On mora da bude tehnički stručnjak, jer zasniva svoje tvorevine na poznavanju materijala koje koristi. U nastojanju da postigne estetski dopadljiv rezultat, on mora da bude i umetnik”, naveo je Raftis.
Koreograf je, kao arhitekta pokreta, pre svega tehničar. On je poznavalac mogućnosti tela, anatomije, fiziologije i patologije. Njegovo znanje se zasniva na iskustvu napornog vežbanja koje je ostavilo trag znoja na plesnom podu, baš kao i iskustvo dobrog arhitekte koji dugi niz godina korača po skelama svojih gradilišta. Najzad, on treba gledaocu da priušti uživanje ili da ga navede na razmišljanje, dodao je Raftis.
Navodeći da i koreograf i arhitekta u svom stasavanju zahtevaju
dugotrajan praktičan rad, “žuljevite dlanove”, igranje i podučavanje plesu, odnosno stalno učenje, istraživanje, čitanje i razmišljanje da bi se steklo neophodno teorijsko znanje, Raftis je upitao kako se onda može objasniti paradoks da u svakoj zemlji postoje univerziteti za arhitekte, dok za koreografe i plesne pedagoge nema odgovarajućih visokih škola?
“Malobrojne su zemlje u kojima mladi ljudi, nakon 18. godine, mogu da nastave studiranje u oblasti plesa - kako praktično, tako i teorijsko. Čak i kada postoje, takve škole ne uživaju dovoljnu podršku ni donacije”, ukazao je je predsednik Međunarodnog plesnog saveta CID UNESKO.
Dan plesa slavi se svake godine počev od 1982.
Proslavlja ga širom sveta međunarodna zajednica plesača i entuzijasta.
CID je ustanovio Dan plesa u cilju promovisanja umetnosti plesa, a plesne kompanije, plesne škole, organizacije i pojedinci pozvani su da na taj dan organizuju aktivnosti upućene što širem auditorijumu.
Glavna svrha događaja u vezi sa Danom plesa je da privuku pažnju šire publike na plesnu umetnost plesa. Specijalne predstave treba da budu namenjene “novoj” publici, ljudima koji ne prate plesne događaje tokom godine.
Prema preporuci CID, događaji na Dan plesa mogu biti specijalne predstave, kursevi tipa “otvorenih vrata”, javne probe, predavanja, izložbe, članci u novinama i časopisima, plesne večeri, radio i TV programi, posete, ulični spektakli...
Događaje prvenstveno organizuju plesne kompanije, amaterske grupe, škole, asocijacije i druge institucije aktivne u plesu, a gde god je moguće - dobro je uspostaviti saradnju sa institucijama koje nisu u vezi sa plesom, kao što su vladine organizacije, državne škole, opštine, poslovne firme.
CID preporučuje i da se događaji na Svetski dan plesa organizuju na “novim” mestima, kao što su ulice, parkovi, trgovi, prodavnice, farike, sela, diskoteke, škole, stadijoni...
Sajt CID UNESCCO je www.cid-unesco.org
(SEEcult.org)
