Politikina nagrada Naskovskom

Umetnik Zoran Naskovski dobitnik je Politikine nagrade za 2020. godinu – za multimedijalnu izložbu “Crisis ‒ Ornet Kolmen u Beogradu”, održanu krajem oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD).

Nagrađena izložba, kao i mnogobrojni drugi radovi Naskovskog koji su postali deo kolekcija velikih svetskih muzeja, pokazuju doslednost u angažovanom stavu i beskompromisan rad sa aktuelnim i problematičnim temama, istakao je u obrazloženju žiri Politikine nagrade, koji su činili: istoričari umetnosti Saša Janjić (predsednik), Ljiljana Ćinkul, Milica Pekić, Simona Ognjanović i Marija Đorđević, urednica Kulturnog dodatka lista “Politika”.

Prema navodima žirija, koji je odlučio jednoglasno, Naskovski višedecenijskim radom pomera granice umetničkog stvaralaštva, istražujući različite medije kroz koje dolazi do novih formi predstavljanja. “Njegove video i ambijentalne instalacije ne samo da su inovativne već kroz sam medij video-rada, problematizuju mnogobrojna važna pitanja i društvene procese koji su svakodnevno prisutni u javnosti”, istakao je žiri, objavila je 14. januara “Politika”.

Naskovski je ideju za tu izložbu dobio, između ostalog, i na osnovu jednog teksta iz Kulturnog dodatka “Politike”, tačnije intervjua sa džez muzičarem Čarlijem Hejdenom (objavljen 25.10. 2010), koji je učestvovao na prvom Njuport džez festivalu u Beogradu 1971. godine. Nakon nastupa u Beogradu, Hejden (belac), kontrabasista u kvartetu Orneta Kolmena, izjavio je pre izvođenja kompozicije “Song for Che” da tu kompoziciju posvećuje borbi za nezavisnost naroda Angole i Mozambika, koje su u to vreme bile portugalske kolonije. Akt solidarnosti sa narodima u Africi, kao i otklon od tadašnjeg diktatorskog režima u Portugaliji, imao je konsekvence. Hejden je nakon koncerta uhapšen u Portugaliji na aerodromu… To je samo okosnica istraživanja događaja i artefakata u vezi sa tim slučajem i tim vremenom, a izložba, šire gledano, otvara pitanja delovanja angažovanih umetnika, njihove političnosti, solidarnosti i uloge u otporu i borbi protiv kolonijalizma i rasizma, o čemu je organizovan i Zoom razgovor u njenoj završnici.

Povodom “Politikine” nagrade, Naskovski je izrazio zadovoljstvo, navodeći da za to ima više razloga.

“Najpre sam bio iznenađen da je izložba predložena za nagradu polazeći od izvesnih predrasuda prema određenim institucijama (izlagačkim prostorima) koje postoje u ovoj sredini. Međutim žiri ‘Politike’ je pokazao izuzetnu širinu i profesionalizam, pogotovu ako uzmemo u obzir da živimo u vremenu sve većih podela, netolerancija i skretanja u desno”, izjavio je Naskovski za "Politiku".

U kontekstu “Politikine” nagrade, kako je dodao, zanimljivo je da je rad na istraživanju u vezi sa njegovom izložbom iniciran upravo Hejdenovim intervjuom tom listu, u kojem je rekao da se dobro seća nastupa na prvom Njuport džez festivalu u Beogradu, jer je na kraju te turneje uhapšen u Portugaliji.

Ornet Kolmen na koncertu u Beogradu 1971, fotografija: Laslo Dorman

Intervju u kojem Hejden govori o koncertu u Portugalu, hapšenju, političkim stavovima i aktivizmu prezentovan je u video formi na izložbi Naskovskog, koji ističe solidarnost kao svojevrsnu poruku tog projekta, zasnovanog na dokumentima, artefaktima, projekcijama, video zapisima i sirovom materijalu.

“Iako ova izložba tretira niz kompleksnih problema naročito u vremenima kriza, uključujući i savremenu, koje su kroz niz specifičnih linkova umrežene u postavku koja izgleda monumentalno-minimalno, možda je ključna reč koju možemo da izdvojimo ‒ solidarnost. Solidarnost iza koje stoji jasan, iskren i beskompromisan stav, koji je utemeljen u jeziku avangarde, jeziku umetnosti koji svoje koordinate nalazi kako u eksperimentima tako i u realnom životu”, poručio je Naskovski, napominjući da je upravo solidarnost bila od ključne važnosti i pri realizaciji te izložbe, jer mu je veliki broj prijatelja izašao u susret i pomogao, i to u vrlo teškim uslovima i izolaciji, u godini koja je označena godinom krize i koja je mnogo toga promenila ne samo kod nas, već u celom svetu.

Konceptualni i medijski umetnik Zoran Naskovski (1960) radi u širokom rasponu medija, kao što su slikarstvo, video, film, performans, instalacija, fotografija, internet projekti. Radovi Naskovskog izlagani su kako na srpskoj umetničkoj sceni, tako i na međunarodnim izložbama u muzejima i institucijama, kao što su Vitni muzej u Njujorku, Endi Vorhol muzej u Picburgu, Tejt muzej u Londonu, Centar “Žorž Pompidu” u Parizu, Makro u Rimu... Između ostalog, učestvovao je 2007. godine na centralnoj izložbi 52. Bijenala u Veneciji u izboru kritičara i teoretičara Roberta Stora.

Nagrada Naskovskom, koji je 78. laureat “Politikine” nagrade, biće uručena 25. januara, tradicionalno na Dan “Politike”.

Prema navodima žirija "Politikine" nagrade, prošlogodišnja izložbena produkcija bila je svedenija nego što je uobičajeno - zbog pandemije virusa korona. Pojedini muzeji i galerije nisu uopšte održali programe, odnosno pomerili su ih za 2021. Ipak, pristigao je veliki broj kataloga, pa je umetnička scena i u ovim uslovima potvrdila postojanost.

U užem izboru za “Politikinu” nagradu za najbolju izložbu 2020. godine bile su i izložbe Stevana Kojića "Novi ekstraktivizam” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, "Preobražaji prirode (i) umetnosti" Andree Ivanović Jakšić  u Galeriji "Rima" u Beogradu i Kragzjevcu, "Skupina mogućih istorija” Nataša Kokić u Prodajnoj galeriji Beograd, te "Nulti stepen knjige" Gordane Kaljalović Odanović izložbom u Galeriji Zvono.

CZKD je bio u širem izboru i izložbom Vesne Vesić “Nežni komadi”, koja je, kao i izložba Naskovskog, deo likovnog programa "Umetnost, kritika i politika", čiji je urednik Dejan Vasić.

U širem izboru bile su i izložbe Milice Rakić “Crvena da te nema trebalo bi te izmisliti” i Ane Knežević “Geometrija svetlosti” u Novoj galeriji vizuelnih umetnosti, te “Nemirne vode” Nine Ivanović u Galeriji “Novembar” i retrospektiva Šemse Gavrankapetanović u Kući legata.

Među dobitnicima “Politikine” nagrade su i: Perica Donkov (2019), Gabriel Glid (2018), Mileta Prodanović (2017), Zdravko Joksimović (2016), umetnički par Doplgenger - Isidora Ilić i Boško Prostran (2015), Balint Sombati (2014),  Čedomir Vasić (2013), Biljana Đurđević (2012), Nikola Džafo (2011), Bojan Bem (2010), Marija Dragojlović i Dragoljub Raša Todosijević (2009), Anica Vučetić (2008), Predrag Nešković (2007), Bora Iljovski (2006), Vladimir Perić (2005), Aleksandar Rafajlović (2004), Goranka Matić (2003)... Među ranijim dobitnicima su i Dušan Otašević, Ljubica Cuca Sokić, Milovan DeStil Marković...

*Foto: Vladimir Popović

(SEEcult.org)