Poligraf Lepaža u JDP-u
Predstava “Poligraf” proslavljenog kanadskog pozorišnog umetnika Robera Lepaža (Robert Lepage) i njegove dugogodišnje saradnice Mari Brasar (Marie Brassard), koja problematizuje pitanje slobode u takozvanom slobodnom društvu, premijerno će biti izvedena 16. februara na sceni Studio Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP), u režiji Vladimira Popadića. To je prvo izvođenje nekog dela Lepaža u Srbiji, a beogradskoj publici poznat je i po predstavi “Plavi zmaj”, izvedenoj na BITEF-u 2009. godine.
Predstava “Poligraf” proslavljenog kanadskog pozorišnog umetnika Robera Lepaža (Robert Lepage) i njegove dugogodišnje saradnice Mari Brasar (Marie Brassard), koja problematizuje pitanje slobode u takozvanom slobodnom društvu, premijerno će biti izvedena 16. februara na sceni Studio Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP), u režiji Vladimira Popadića.
To je prvo izvođenje nekog dela Lepaža u Srbiji, a beogradskoj publici poznat je i po predstavi “Plavi zmaj”, izvedenoj na BITEF-u 2009. godine.
Drama “Poligraf” nastala je na osnovu istinitog događaja, kada je Lepaž pronašao leš, a u početku je bio glavni osumnjičeni i prinuđen da uradi test na detektoru laži. Rezultate tog testa nikada nije saznao. Skinut je sa liste osumnjičenih tek kada je pravi ubica, psihopata opsednut numerologijom, priznao ubistvo nakon dve godine, dva meseca i dva dana.
Pozorišno delo koje je proisteklo iz toga vrti se oko pokušaja (takođe istinitog) filmskog reditelja iz Kvebeka Iva Simona (Yves Simoneau) da snimi film o ubistvu. U scenariju se glavni junak - ubica - prerušava tako što stavlja lažne obrve i nosi periku.
“Poligraf”, prema Lepažu, predstavlja tugovanje, sredstvo da se raspletu vrlo mračna osećanja o tom događaju, ali je to i priča o snimanju filmova, etici pričanja istinite priče.
Prema rečima reditelja Vladimira Popadića, svi se slažu da u diktaturi nema slobode, ali je pitanje ima li slobode u “slobodnom” društvu?
Da bi preispitao tu temu, Lepaž uključuje “Poligraf” i, koristeći model nevino optuženog čoveka, kroz “metafizičku detektivsku priču”, otkriva da je model funkcionisanja sistema u demokratiji mnogo suptilniji i šareniji, ali ništa manje surov i opasan.
“Sistem baziran na zastrašivanju kontrolisanim doziranjem informacija (istine) koje smemo da dobijemo, čoveka dovodi do potpunog gubljenja identiteta i života u permanentnom strahu. Kao takav, bezopasan je i podložan manipulaciji”, naveo je Popadić.
U predstavi igraju Nebojša Ljubišić, Nikola Rakočević i Jelena Ilić.
Drama “Poligraf” (Le Polygraphe) nastala je između 1987. i 1990. godine, a njena filmska verzija, čiji je scenarista i reditelj Lepaž, nastala je 1997.
Dramski pisac, glumac, filmski i pozorišni reditelj Lepaž, rođen u Kvebeku 1957. godine, dobitnik je niza priznanja, među kojima je i Medalja oficira nacionalnog reda Kvebeka, te Orden Legije časti u Francuskoj 2002. Francusko-kanadski institut mu je dodelio nagradu “Samjuel de Šamplen” (Samuel de Champlain) za doprinos francuskoj kulturi i nagradu “Stanislavski” za doprinos međunarodnom pozorištu.
Takođe, 2007. mu je dodeljena prestižna Evropska pozorišna nagrada Prix Europe, čiji su laureati i Robert Vilson, Harold Pinter, Pina Bauš, Hajner Miler, Piter Bruk, Jožef Nađ…
Lepaž je napisao “Poligraf” sa Mari Brasar, kanadskom glumicom, spisateljicom i pozorišnom rediteljkom iz Kvebeka koja živi u Montrealu. Njih dvoje su godinama blisko sarađivali.
U njegovoj režiji, pored drugih umetnika, učestvovala je u stvaranju nekoliko pozorišnih predstava i filmova, među kojima su “Trilogija zmajeva” (The Dragons' Trilogy), “Poligraf” (Le Polygraphe), “Sedam rukavaca reke Ota” (Les Sept Branches de la riviere Ota) i “Geometrija čuda” (Geometry of Miracles).
Foto: glumci Jelena Ilić i Nebojša Ljubišić (Ema Szabo).
Sajt JDP-a je www.jdp.co.rs
(SEEcult.org)
