• Search form

27.03.2017 | 14:46

Pokret iz poezije Mandeljštama

Pokret iz poezije Mandeljštama

Kompanija Joanisa Mandafunisa iz Ženeve izvešće na 14. Beogradskom festivalu igre (BFI) koreografiju “Osip Mandeljštam. Predstava” koja na specifičan način spaja pokret i stihove velikog ruskog pesnika. Reč je i o svojevrsnoj premijeri, jer će u izvođenju 28. marta u Beogradskom dramskom pozorištu učestvovati srpski dramski umetnik Pavle Pekić.

Koreograf i igrač grčko-švajcarskog porekla Mandafunis objasnio je da je ideja za predstavu potekla od glumca Brusa Majersa, koji je radio i sa slavnim rediteljem Piterom Brukom.

“Majers je nastupao sa nama, kao narator, a kada je prestao da igra predložio je da radimo sa glumcima u zemlji u kojoj gostujemo”, rekao je Mandafunis 27. marta na konferenciji za novinare u Nacionalnoj fondaciji za igru u Beogradu, dodajući da su mu Pavla Pekića predložili direktorka BFI Aja Jung, kao i reditelj Nikita Milivojević i neki drugi poznavaoci srpske scene.

“Ovde smo već tri dana i zaista radimo zajedno. Nije kao kada samo dođete sa gotovim komadom, prikažete ga i odete. Ovo jeste rizično, ali je i vrlo uzbudljvo. To je prilika da se upoznamo, da razumemo različitu logiku, različit način rada. Mi treba da se tome prilagodimo, kako bismo napredovali i osetili  energiju mesta U tom smislu nam je važna i komunikacija sa publikom, na osnovu te kreacije koja se dogodila baš ovde”, izjavio je Mandafunis.

Mandafunis i učestvuje u predstavi, uz Elenu Đanoti i Ifu Mak Atamajn, a autori su svi zajedno, jer njegova trupa, kako je rekao, i inače počiva isključivo na saradnji i sinergiji.

Pavle Pekić je istakao da je za njega ovo sasvim novo iskustvo, dodajući da je pre susreta u Beogradu mesecima trajala komunikacija sa Mandafunisom, kao i da su to bili meseci čitanja i razmišljanja o divnoj i složenoj poeziji Mandeljštama.

“Ovaj projekat je hrabra novina, koncept u kojem nema muzike za baletske igrače, nego su osnova za pokret - glas i poezija. Veliki glumac Majers koji je to inicirao je dosta stariji od mene, a u ovoj verziji smo svi slična generacija pa smo radili i na tome kako moje telo inkorporirati u komad”, rekao je Pekić.

Kako je dodao, to je delo otvorene forme, igrači slušaju i reaguju na stihove na jeziku koji je različit od njihovog u ritmičkom i melodijskom smislu.

“Impresioniran sam njihovim bravurama. Osećam kako se u meni posle proba budi jedna vibrantna struna, kao neka spona između nas četvoro i uveren sam da će taj osećaj preći sa scene na publiku”, rekao je Pekić.

Mandafunis je naglasio da oni ne koriste poeziju, nego je poezija baza iz koje izlazi pokret.

“Mi smo tu da služimo Osipu, da podržimo poeziju. Činjenica je da smo došli na festival igre, ali mi ovim performansom želimo da promenimo ugao, da pozovemo publiku da posmatra na drugi način, da oseti vreme koje kroz stihove traje duže, naročito u ovo naše doba stalne žurbe”, izjavio je Mandufanis.

Elena Đanoti je podsetila da je veliki pesnik ruske avangarde Mandeljštam i sam često čitao svoje poeme publici.

“To je pravi život poezije, a mi smo pokušali da kroz izbor stihova predstavimo i njegov život, kao i život intelektualaca i umetnika u Rusiji u jednom dramatičnom vremenu”, rekla je ona, dodajući da su tokom istraživanja čitali i njegovu prozu, biografije, kao i memoare njegove supruge Nadežde Mandeljštam.

Na pitanje o reakcijama publike, odgovorila je da je za neke gledaoce možda previše da istovremeno prate poeziju i igru, a da neke ovaj komad inspiriše da kupe knjige Mandeljštama, te je trupa i prodavala knjige posle predstave.

Stihove je na srpski preveo Radojica Nešović, koji je preveo i pesme Josifa Brodskog za predstavu Mihaila Barišnjikova, koja je krajem aprila takođe na programu 14. BFI-ja, kao ekskluzivitet.

Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org) 

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r