Pojedinac pod pritiskom neoliberalizma

Predstava “Zašto je poludeo gospodin R?”, prema motivima istoimenog filma Rajnera Vernera Fasbindera i Mihaela Fenglera o pritisku neoliberalnog sistema na pojedinca, biće premijerno izvedena 20. juna u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u režiji Bobe Jelčića iz Zagreba, koji navodi da ne voli analogije, ali da su mehanizmi funkcionisanja države koja protežira neoliberalizam, fokusira se na pojedinca i stavlja teret na njega – vrlo slični onima u kojima živimo danas.

“Od pojedinca se nešto očekuje. On je fokus i našeg bavljenja u ovoj predstavi. Nije nas toliko interesovala Nemačka iz onog perioda, to je bio podsticaj da se bavimo našim vremenom”, rekao je Jelčić 18. juna na konferenciji za novinare u JDP-u, navodeći da su Fasbinder i njegov film “Zašto je poludeo gospodin R…” (Warum läuft Herr R. Amok, 1970), dobitnik Zlatnog medveda na Berlinalu, ostavili na njega dubok trag, jer je to bilo prvi put u Nemačkoj da se tako radikalno secira društvo.

“Fasbinder je Nemačku predstavio kao zemlju koja, nakon svega što je bilo u ratu, počinje da raste u jednu veliku silu. U tom silnom naponu i progresu gazi sve pred sobom. To su neki začeci neoliberalnog sistema s kojim imamo posla i dan danas. A to je i era ’68, kao i počeci vlasti SDP-a i Vilija Branta”, rekao je Jelčić.

Branko Cvejić, Boris Isaković, Bojan Dimitrijević...

Pominjući “akumulaciju kapitala koja se događala” na ovim prostorima posle rata 90-ih, Jelčić je naveo primere Železare Sisak i Železare Smederevo. “Kod nas je to bila faktički pljačka”, konstatovao je on.

Fokus rada na predstavi bio je na tome da se dođe do nekih baza u odnosu pojedinac – društvo.

“Kroz jedan intimni svet i pitanja o nekim etičkim, moralnim normama tog intimnog sveta kroz jednog čoveka, gospodina R, i šta se s njim u tim situacijama zbiva, koji su to odnosi koji se rađaju i šta to njemu čini, kako sve to utiče na intimu pojedinca, gde intima postaje jedan vrlo eklatantan sociološki, pa i politički faktor”, rekao je Jelčić, koji je u programu predstave naveo da je Fasbinderov film, koji se bori protiv nehumanog napretka, blizak zemljama na ovim prostorima, jer nastoje da se prikače za bolji život koji nudi EU ili neko drugo telo.

“… Naši političari konstantno govore o 4,0 % napretka, povećanju BDP-a. Ako pratite vesti, najčešće su rečenice o jednom fiktivnom porastu BDP-a, koji se onda preliva na porast plata, penzija, sugeriše se svim sredstvima ekonomska stabilnost, jedan napredak, suficit sredstava koje imamo, zapravo, jedna bolja budućnost. Pritom, ostale su u pojedincima traume od rata i ne samo od rata, a one traju. One ne prate uzlet koji je ipak fiktivno ukucan u naš medijski prostor. U tom smislu, zanima me što je intima u okviru jedne deklarativno političke situacije koja ne dopušta intimi da bude intima, koja se inficira svime pomenutim, pa se preliva na nekakvu socio-psihološku stabilnost pojedinca. I pojedinac je u stanju, ili može doći u stanje frustracije, nezadovoljstva, pa i amoka. O tome se ovde i radi”, naveo je Jelčić, koji prvi put režira u JDP-u i u Srbiji uopšte.

Branko Cvejić i Boris Isaković

JDP se, prema rečima umetničkog direktora Gorčina Stojanovića, dogovaralo sa Jelčićem deset godina da uradi nešto u tom teatru.

“Konačno je tu i pred nama je vanserijski projekat. Zbog toga sam vrlo zadovoljan, a bićete i vi kad vidite predstavu. Jelčić ima istraživački i jedan drugačiji pogled na pozorište. A Fasbinder je savremeni klasik. Tema je neminovno naša, savremena je, a u isti mah bavi se temeljnim ljudskim stvarima i to u formi koja nije konvencionalna, a nije ni takozvani eksperiment. To je nešto što se ne može drugačije nazvati nego teatar Bobe Jelčića, a što znamo sa Bitefa i sa gostovanja njegovih predstava u JDP-u”, istakao je Stojanović.

Na Stojanovićevo pominjanje razaranja društvenosti od vremena Margaret Tačer, koja je govorila da ”ne postoji društvo nego pojedinci i njihove porodice”, Jelčić je dodao da je cela ideja neoliberalizma jako lažna i donela je mnogo toga lošeg.

“Lažno stavlja pojedinca u središte zbivanja, dajući mu prava, slobode i tako dalje, a zapravo jako radi na tome da ga potpuno uništi. To je paradoks u kom živimo i to je paradigma koju je negde Fasbinder naslutio. Mi mislimo - ako smo bar delimično apsolvirali ove međunacionalne itd. sukobe, onda je to neki novi neprijatelj, s kojim ne znamo kako da se borimo. On nije toliko vidljiv, ali je tu, prisutan i teško se odupreti tome dok ne shvatimo da smo mi deo toga i da smo mi ti kojima se to događa”, rekao je Jelčić, navodeći i da, inače, ne radi gotove dramske tekstove, već više “svoje autorske stvari”.

Nataša Tapušković

Dramaturškinja Nataša Govedarica rekla je da je njen zadatak bio da adaptira filmski scenario u nešto što postaje scenski materijal, a kada počne rad sa glumcima, tada počinje i proces stvaranja teksta predstave.

“Iako je Bobovo pozorište snažno autorsko pozorište, koliko je to lično čitanje pozorišta i stvarnosti, propitivanje šta je to oko nas, ali i šta je to savremeni teatar, kako ga učiniti živim i relevantnim -  toliko je to i pozorište koje ostavlja priliku i prostor svakome od saradnika za jednu vrstu kreacije koja je koautorstvo. Ovo je primer najboljeg duha kolektivnog u teatru, jedan čin koji svi osećamo snažno svojim”, dodala je Nataša Govedarica.

Glumac Boris Isaković, koji tumači naslovnu ulogu, rekao je da ga veoma raduje saradnja sa Jelčićem, te da mu je, iako voli i konvencionalno pozorište, ovo bio izazov.

“Sve više verujem u pozorište u kojem ne postoji deljenje glumačkih zadataka koje reditelj saopštava glumcu u smislu - ti treba da uradiš to i to, nego otvaranje prostora u kojem svi možemo da učestvujemo i doživimo to kao svoje. Bobo ima tu moć da otvori taj kreativni prostor, a ovde su svi u timu bili raspoloženi za tu vrstu igre”, rekao je Isaković.

U predstavi igraju i Nataša Tapušković, Branko Cvejić, Dubravka Kovjanić, Milan Marić, Bojan Dimitrijević, Jelena Stupljanin, Vesna Čipčić, Feđa Stojanović, Pavle Korać i Rade Stojiljković.

Scenograf je Aleksandar Denić, a kostimografkinja Maja Mirković.

Bobo Jelčić, rođen 1964. godine u Mostaru, diplomirao je režiju na Akademiji dramske umetnosti u Zagrebu. Režirao je u svim većim pozorištima u Hrvatskoj, kao i u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji i u Hrvatskom narodnom kazalištu u Mostaru. Profesor je glume na Akademiji dramske umetnosti u Zagrebu.

Od 1995. godine sarađuje sa Natašom Rajković, koristeći nove metode u radu s glumcima. Reč je o specifičnom procesu tokom kojeg glumci, zajedno sa rediteljem, na probama razvijaju postavljene teme, postajući tako koautori predstava.

Jelčić je za svoje predstave dobio brojna priznanja.

Sa Natašom Rajković završio je 2005. godine i svoj prvi eksperimentalni film “Ono sve što znaš o meni”, koji je imao premijeru na Filmskom festivalu u Motovunu. Prvi samostalni dugometražni igrani film Jelčića “Odbrana i zaštita” premijerno je prikazan na Filmskom festivalu u Berlinu (2013), a na Pulskom filmskom festivalu dobio je sedam Arena. Usledila su ostvarenja “Posmatrač” (2014) i “Sam samcit” (2017).

Prva repriza predstave “Zašto je poludeo gospodin R?” je 21. juna na sceni “Ljuba Tadić” JDP-a.

*Foto: Maja Medić

(SEEcult.org)