Počeo Edinburški festival

Edinburški festival, jedan od najvećih i najčuvenijih međunarodnih festivala, i ove godine na kraju leta i uprkos krizi, nudi raznovrstan tronedeljni program klasične muzike, teatra, opere i plesa.

Edinburški festival, jedan od najvećih i najčuvenijih međunarodnih festivala, i ove godine na kraju leta i uprkos krizi, nudi raznovrstan tronedeljni program klasične muzike, teatra, opere i plesa.

Edinburški festival, organizovan od 14. avgusta do 6. septembra, ima slavnu istoriju, obezbeđen stalni izvor finansiranja i često ga porede sa Avinjonom. Evropa se ponosi što ima dva takva festivala, gotovo vršnjaka - onaj u presetonici Provanse, i drugi, u glavnom gradu Škotske, iako razlike među njima nisu manje od sličnosti.

Festival u Avinjonu je pre svega pozorišni, premda uključuje, posebno poslednjih godina, i sve oblike izvođačkih umetnosti uopšte, dok Edinburški festival strogo deli sopstveni program na nekoliko delova - teatar, operu, balet i muziku, pri čemu pozorišni segment nije dominantan.

Što se reputacije Edinburškog festivala tiče, ona je poslednjih 15-ak godina i osporavana u stručnim krugovima, pošto je na njemu mogla da nastupa bilo koja trupa koja bi obezbedila novac za dolazak i boravak. S druge strane, ozbiljni producenti s novim idejama na njemu se odavno nisu pojavljivali, pa je program postao užasno staromodan i mnogima dosadan. I pored toga što britanski konzervativizam može sadržati u sebi i neodoljivi šarm, repertoar Edunburškog festivala zapanjivao je anahronizmom.

Sve se promenilo kada je pre nekoliko godina umtničko rukovođenje preuzeo australijski muzičar Džonatan Mils (Jonathan Mills), čija programska koncepcija istovremeno odražava duh tradicionalnih britanskih vrednosti i modernih pozorišnih i muzičkih tendencija.

Potpuno je samostalan u izboru repertoara, pa tako samo njemu na dušu idu i predsatve koje se mogu nazvati edinburškim otkrićem, kao i promašaji, kao prateće pojave svakog uspeha.

To se posebno ogleda u dramskom programu, u kojem će jedan od najvažnijih događaja biti ove godine gostovanje pozorišta iz malog rumunskog grada Sibiua predstavom “Faust” Silvija Purkarete (Silviu Purcarete), jednog od najzanimljvijih evropskih reditelja, autora teatralnih interpretacija dela dramske klasike koje “dokapitalizuje” muzikom, plesom, pantomimom i obilnim baroknim scenama sa više od sto glumaca i muzičara.

Mils ne samo što proširuje festivalske horizonte, već se i zadubljuje i u istoriju Škotske. Tako u uvodu kataloga ovogodišnjeg festivala napominje da novo uvek teško probija sebi put i ne nailazi uvek na dobrodošlicu savremenika, pa ih zato upućuje u 1727. godinu, kada je u Škotskoj poslednji put spaljena na lomači žena optužena da je veštica u dosluhu sa đavolom. Tom događaju je Rona Munro posvetila dramu “Poslednja veštica”, napisanu specijalno na zahtev uprave Festivala.

Tema škotskog prisustva u svetu, ali i pripadanja drugoj kulturi, prisutna je i u predstavi “Dijaspora” tajlandskog reditelja Ong Keng Sena.

Među projektima kojima Mils namerava da skrene pažnju pozorišne kritike i publike je i retrospektiva poznatog irskog autora Brajana Frila (Brian Friel), koja uključuje i dramu “Igra na Jalti”, napisianu prema motivima Čehovljeve pripovetke “Dama sa kučencetom”.

Što se tiče muzičkog programa, za glavnog kompozitora festivala može se smatrati Hendl, jer su, pored otvorenog koncerta, na repertoaru i koncertna izvođenja opera “Rinaldo”, te “Acis i Galateja”, kao i celovečernja opera “Admeto”. Jedan od glavnih likova je Uliks, pa je u repertoar uvršten flamanski Kraljevski balet koji će izvesti “Povratak Uliksa”, u koreografiji Kristijana Spaka, rađen na muziku Henrija Persela i zasnovan na srednjovekovnim pesmama.

Posetioci Edinburškog festivala imaće priliku da dožive još jedan susret sa Uliksom - drugi “Povratak Uliksa” izvešće i južnoafrički teatar Hendspring, na muziku opere Klaudija Monteverdija, u scenskoj postavci poznatog reditelja, scenografa i animatora Viljema Kontridžema. Njegov Uliks ne živi na Itaki, već leži u bolnici u Johanesburgu.

Zajedničko festivalima u Avinjonu i Edinburgu je što, pored oficijelnih programa, imaju i programe van konkurencije, prateće, nezvanične. U Avinjonu se taj drugi program i naziva “Off”, dok se u Edinburgu realizuje kao poseban festival Frindž. Dok se u Avinjonu ozbiljni repertoar profesionalnih anasambala izvodi pretežno u okviru prvog, glavnog festivalskog programa, u Edinburgu se Frindž smatra uvertirom za glavni festival, a i počinje nedelju dana ranije.

Mnogi pozorišni kolektivi iz Edinburga se ne ograničavaju na nekoliko sedmica festivala, već pripređuju sopstvene mini festivale.

Snaga edinburškog Frindža je u ciframa - broju učesnika, pa s ponosom sebe naziva “zvanično najvećim festivalom u svetu”. I zaista, teško da se neki drugi festival u svetu može pohvaliti sa više od 34.000 izvedenih predstava sa više od dve hilajde naslova na repertoaru.

Na Frindžu nastupa više od 19.000 glumaca i drugih izvođača iz 60 zemalja, od Abanije do Zimbabvea, okupljenih u više od 300 pozorišnih trupa.

U upravi festivala sa posebnim ponosom ukazuju da sve te cifre iz godine u godinu rastu. Iako je kriza, repertoar je i ovog avgusta bogatiji za najmanje za deset novih ostavrenja.

Svi pratioci edinburških “pozorišnih olimpijskh igara”, koje se održavaju svake godine, saglasni su da bi bilo bespredmetno raspravljati o kvalitetu izvođenja na hiljade prikazanih predstava na Frindžu, posebno što je većina od njih poluamaterska, “samonikla”. Samo nekoliko pozorišta dolazi na Frindž sa osmišljenim programom, jer su prošli kroz neohodnu selekciju, dok većina izlazi na trgove, poklanja se i počinje izvođenje, pod sloganom “Pokaži šta znaš!”

Stoga je edinburška “periferija” trijumf pozorišne demokratije, gde je svakome, najčešće za njegov sopstveni novac, pružena šansa da bude primećen, zapažen, zapamćen, nagrađen... Glumci su ovde slični deci koju treba pohvaliti, pomilovati po glavi... Ovde i svaki neuspešni izvođač može s pravom sebe smatrati umetnikom, tu se ceo svet sužava do granice tetara.

Sajt Edinburškog festivala je www.eif.co.uk

B. Rakočević