Počeo 57. Bitef, Drašković: Bez umetnosti bi bilo još teže
Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) svečano je otvoren 4. oktobra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu dirljivim govorom reditelja Bore Draškovića o gotovo šezdesetogodišnjem istorijatu Bitefa, promenljivoj prirodi teatra i dometu umetnosti u društvu, nakon čega je izvedena prva od devet predstava u glavnom programu – “Deca sunca” nemačkog pozorišta Šaušpilhaus Bohum koju je, prema tekstu Maksima Gorkog, režirala Mateja Koležnik iz Slovenije.
Osvrćući se na istoriju Bitefa, kojoj je i sam doprineo kao član Inicijativnog odbora 1967. godine i prvog žirija, Drašković je podsetio na neke od ključnih predstava koje je taj festival, koji je nazvao svetkovinom novog teatra, ugostio u proteklih 57 godina. Tu poetiku, kako je istakao, najviše su izrazile tri predstave nagrađene beogradskom Velikom nagradom: Postojani princ (Kalderon-Slovacki) iz Vroclava, Troil i Kresida (Šekspir) iz Bukurešta i Tri sestre (Čehov) iz Praga, koje potpisuju reditelji Ježi Grotovski, David Esrig i Otmar Krejča.
Plodonosan poduhvat Bitefa, kako je istakao u besedi “Efekat leptira”, sledećih godina je nastavljen kroz inspirativne formule, maštovito i poticajno, sve je manje bilo nerazumevanja, bitefovska estetika i etika postala je sve prihvatljivija, uz stalni priliv nove publike.
Drašković je naveo i samo neka od velikih svetskih imena koja su posetila Bitef – od Jurija Ljubimova i Andžeja Vajde preko Pitera Bruka, Šeroa i Roberta Vilsona do Ingmara Bergmana i Samjuela Beketa.
“Zemlja se otvorila, svet se približio, novi glumci su u igri, svi naslovi, stari i novi, na novim igralištima, u novom tumačenju, traži se dotad neotkriven smisao... Lavirint, ogledalo, paradoks... Svi jezici, sva razdoblja su građa... Prošlost učestvuje u sadašnjosti, u novom žanru naslućuje se budućnost…”, naveo je Drašković koji je, osim na prvom Bitefu, ocenjivao predstave u glavnom festivalskom programu i 1974, 1980, 1990. i 1996.
Nikita Milivojević i Boro Drašković, foto: Jakov Simović
Ukazujući na stalne promene u pozorišnoj umetnosti, Drašković je konstatovao da je na razmeđu 20. i 21. stoleća, u bitefovskom vreme-prostoru, svima jasno da je planeta Zemlja postala jedinstvena pozornica i da se svetski repertoar igra da bi se pokazao u oblicima kao nikad dosad.
“Ukrštene pozornice čine ga još uvek privlačnim, ispunjenim, jedinstvenim mestom. Uvek u bitefovskom ključu: sred Australije na scenskom prikazu pripadnika aboridžinske zajednice, na Mahabharati Brukovog pozorišta, Hamletu u Glob teatru ili Novom Tvrđava teatru, u pozorištu ‘Promena’ ili sarajevskom EastWest centru... Vaša deca ili deca vaše dece, gledaće predstave i na Mesecu... Uvek drugačije!”, rekao je Drašković i konstatovao da je međuuticaj života i umetnosti tajanstven, neodgonetljiv.
“Pozorište se menja, ostajući u svom najdubljem biću – isto?! Da li pozorište menja gledaoca? Nema sumnje. Svaki gledalac je svedok. Kako onda: toliko pozorišta, a svet nikad gori, uz postistinu i druga rastuća zla?! U svakom slučaju, bez umetnosti stvarnost bi bila još teža”, poručio je Drašković, koji se publici obratio sa svog mesta u gledalištu, a pozdravljen je snažnim aplauzom.
Publika na otvaranju 57. Bitefa, foto: Tanja Drobnjak
Publika 57. Bitefa imala je priliku da na otvaranju vidi hvaljenu predstavu “Deca sunca” nagrađivane slovenačke rediteljke Mateje Koležnik koja donosi novo čitanje dela Gorkog koje je napisao 1905. godine, nakon radničkih demonstracija u Sankt Peterburgu, poznatih pod nazivom “Krvava nedelja”.
Komad “Deca sunca” prati članove porodice Protasov čiji dom, svojevrsna kula od slonovače, polako počinje da se urušava dok oko njih besni kolera. Gorki je to delo pisao tokom zatočeništva u ozloglašenoj Petropavlovskoj tvrđavi, nakon što je uhapšen jer je glasno govorio protiv ruskog cara. Kako bi izbegao cenzuru, premestio je zaplet nekoliko decenija unazad, u vreme kada se oko donje Volge širila epidemija kolere, koju su pratile glad i brojni nemiri. On se tako usredsređuje na grupu intelektualaca i umetnika idealista potpuno odvojenih od surove stvarnosti spoljašnjeg sveta. Kako radnja odmiče, oni se sve više bore sa sopstvenim unutrašnjim protivurečnostima, dok svet oko njih prolazi kroz značajne društvene i političke promene, odnosno kroz revoluciju.
Mateja Koležnik smestila je “Decu sunca” u kontekst svojevrsne revolucije 60-ih godina XX veka. Uz kostime Ane Savić Gecan i scenografiju Rajmunda Orfea Vojta, predstava približava junake Gorkog savremenoj publici, koja živi u svetu iznova i iznova definisanom krizama.
Uoči svečanog otvaranja 57. Bitefa, u JDP-u je održan i svečani koktel u organizaciji Bitefa i Delegacije Evropske unije u Srbiji, a prisutne su pozdravili umetnički direktor 57. Bitefa Nikita Milivojević i zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva.
Otvaranju 57. Bitefa prisustvovali su i pomoćnik ministra kulture za savremeno stvaralaštvo Radovan Jokić, ambasadorke Nemačke Anke Konrad, Belgije Kati Bugenhaut, Grčke Maria Levanti, ambasadori Češke Tomaš Kuchta, Velike Britanije Edvard Ferguson, Francuske Pjer Košar, Španije Raul Bartolome Molina, kao i direktor Gete instituta Kristof Feldhues, ataše za kulturu Francuskog instituta Karolin Sota, direktorka Britanskog saveta Kler Sirs, direktor Austrijskog kulturnog foruma Amadeus Faltajner, direktorka Češkog doma Lusi Orbok, rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu Mirjana Nikolić, dekan Fakulteta dramskih umetnosti Miloš Pavlović, bivši umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, reditelji Bojan Đorđev i Jug Đorđević, upravnici brojnih pozorišta, kao i zvezde domaćeg glumišta Milena Vasić, Tamara Krcunović, Vladimir Aleksić…
Program 57. Bitefa počeo je dan ranije prologom – predstavom “Božanstvena komedija” Beogradskog dramskog pozorišta, u režiji Franka Kastorfa, koja je izraz kontinuiteta sa prethodnim festivalskim izdanjima pod umetničkim vođstvom Ivana Medenice.
U selekciji Milivojevića, koji je osmislio program s producentkinjom Ksenijom Đurović i dramaturškinjom Tijanom Grumić, publika 57. Bitefa videće i predstave iz Grčke, Mađarske, Litvanije, Švedske, Burkine Faso/Belgije, kao i Ateljea 212 i Stanice - Servisa za savremeni ples.
Tijana Grumić, Nikita Milivojević i Ksenija Đurović, foto: Jakov Simović
Glavni program nastavlja se 5. oktobra u Ateljeu 212 predstavom “Zbogom, Lindita” Narodnog pozorišta Grčke, u režiji mladog Maria Banušija, koji je dobio brojne pohvale za svoj dirljiv prikaz balkanske tradicije i običaja koji se vezuju za smrt dragih osoba. Beograd je prva stanica turneje na koju kreće njegova predstava.
Drugog festivalskog dana počinje i stalni prateći program Bitef polifonija, a publika ima priliku da posluđa u MTS dvorani predavanje predsednice međunarodnog žirija prof. dr Ane Vujanović “Od proletarijata do prekarijata - i nazad”.
Slede 6. oktobra dve domaće produkcije, koje selektori ističu kao hrabre i u "bitefovskom duhu" - "Kao i sve slobodne devojke" Tanje Šljivar, u režiji Selme Spahić, koja će biti izvedena na matičnoj sceni u Ateljeu 212, te "Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom" autora i koreografa Igora Koruge, u produkciji Stanice, koja je na programu iste večeri u Bitef teatru, a nastala je u saradnji sa Milicom Ivić i šestoro pionira plesne scene - Anđelijom Todorović, Nelom Antonović, Sanjom Krsmanović Tasić, Tatjanom Pajović, Jelenom Jović i Borisom Čakširanom.
Komad "Kao i sve slobodne devojke" inspirisan je pričom o sedam 13-godišnjih devojčica koje su ostale trudne na školskoj ekskurziji.
Predstava “Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom”, koja je okupila pionire lokalne nezavisne plesne scene, vodi publiku kroz nekoliko decenija njihovih plesnih karijera, a bavi se pozicijom savremenom plesa i preispituje njegovu održivost tokom četiri poslednje decenije.
Glavni program 57. Bitefa predstavlja 7. i 8. oktobra u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" operu-performans "Sunce i more", kojom je Litvanija učestvovala na 58. Bijenalu umetnosti u Veneciji, osvojivši Zlatnog lava za taj projekat autorki Rugile Barzžukaite, Vaive Grainite i Line Lapelite, u produkciji Neon Realism iz Kaunasa.
Iz Budimpešte stiže 8. oktobra u Bitef teatar "Raspevana mladost", čiji su mladi autori Judit Berec, Bence Đerđ Palinkaš i Mate Sigeti, u produkciji Trafo House of Conteporary Arts. Ta a kapela opereta već je zapažena na mnogim svetskim festivalima, a inspirisana je istoimenom statuom koja je stajala ispred Narodnog stadiona, na čijem je mestu 2019. godine, na zahtev mađarskog premijera Viktora Orbana, podignut novi stadion - Puškaš arena, posvećen naciji.
Publika 57. Bitefa imaće priliku 9. oktobra u Pozorištu na Terazijama da pogleda komad "Žan" (#Jeanne) Ivane Sajko, u produkciji Riksteatrena i Dramatena iz Stokholma i režiji Anje Suše, nekadašnje selektorke Bitefa. Selektori su "Žan" najavili kao savremenu verziju bajke o Jovanki Orleanki, koja se bavi potencijalom otpora prema društvenoj i sistemskoj nepravdi.
Skrećući pažnju na fenomene u društvu koji su skrajnuti, 57. Bitef predstavlja u zavržnici komad "Vakat" koreografa Kulibalija iz Burkine Faso koji živi u Belgiji od 2002. godine, a koja će biti izvedena 10. oktobra u Narodnom pozorištu. Polazišnu tačku za taj rad - svojevrsnu plesnu kritiku kolonijalizma, predstavlja društveno-politička situacija u svetu u kojem vlada strah od drugog i od svega drugačijeg.
Predstave u glavnom programu 57. Bitefa ocenjivaće međunarodni žiri, u kojem su, uz predsednicu Anu Vujanović, i dramski pisac i pozorišni reditelj, umetnički direktor “Enciklopedije reči” Žoris Lakost, glumica i profesorka glume na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju Univerziteta u Ljubljani Nataša Barbara Gračner, likovni i umetnik performansa, scenograf i kustos Siniša Ilić i dramaturškinja festivala Viner Festvohen Iris Rafetzider.
U okviru 57. Bitefa, biće održana i 24. Bitef Polifonija, kao i 11. CirkoBalkana, a najavljeni su i tradicionalni susreti sa autorima.
Festival su tradicionalno podržali Sekretarijat za kulturu Beograda i Ministarstvo kulture Srbije, kao i Delegacija EU u Srbiji, Gete Institut, ambasade Nemačke i Grčke. Partner i prijatelj Bitefa je New Moment New Ideas Company, a partneri su i Generali osiguranje Srbija, Erste Banka i druge kompanije.
Festivalski sajt je festival.bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (PDF).
*Naslovna fotografija: Boro Drašković (Tanja Drobnjak)
(SEEcult.org)
