Pobednici 19. ZagrebDoxa
Glavnu nagradu 19. ZagrebDoxa u međunarodnoj konkurenciji osvojio je ruski film “Manifest” o savremenoj Rusiji autora/ke pod pseudonimom Angie Vinchito, dok je austrijski reditelj Nikolaus Geyrhalter trijumfovao u regionalnoj konkurenciji filmom “Van prostora i vremena” o zatrpavanju planete đubretom. Mali pečat za najbolji kratkometražni film osvojio je Boris Poljak za “Horror Vacui”.
Publika 19. ZagrebDoxa, koja je imala priliku da pogleda 116 dokumentaraca u 12 programa, ocenila je najboljim film “Vrane su bijele” reditelja Ahsena Nadeema.
Međunarodni festival dokumentarnog filma ZagrebDox prikazao je u bioskopu Kaptol Boutique Cinema, u kojem je svečano zatvoren 1. aprila, 40 filmova u trci za “Veliki pečat” u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji – po 20 u svakom programu.
Nenad Puhovski, članovi žirija i pobednici, foto: Julien Duval
Međunarodni žiri, čiji su članovi bili reditelj Igor Bezinović, producentkinja Zdenka Gold i distributer Peter Jaeger, dodelio je “Veliki pečat” filmu “Manifest” uz obrazloženje da “gledanje ruskih tinejdžera na Jutjubu 68 minuta možda i ne bi bilo nešto što želite gledati na ekranu”, ali da “jednostavan filmski stil i sadržaj ‘Manifesta’ čine šokantan politički film koji predstavlja savremenu političku situaciju na potpuno drugačiji način nego onaj koji gledate u vestima”.
“Manifest” je u potpunosti sastavljen od video zapisa tinejdžera na društvenim mrežama, koji prolaze kroz neprijateljski orijentisan sistem obrazovanja i klimu straha u savremenoj Rusiji, a premijerno je prikazan i nagrađen i na najvećem svetskom dokumentarističkom festivalu IDFA, dok je na 19. ZagrebDoxu osvojio i nagradu za promovisanje ljudskih prava.
Posebna priznanja u međunarodnoj konkurenciji dodeljena su filmovima “Alis” Clare Weiskopf i Nicolása van Hemelrycka i “Sused Abdi” Douwea Dijkstre, za koga je žiri istakao da je, iako se bavi ozbiljnom tematikom, jedan od retkih filmova u konkurenciji koji na razigran način prikazuje proces snimanja filma, dopuštajući i protagonisti i autoru da se zabave i pritom nose sa traumama iz prošlosti. Povodom posebnog priznanja za “Alis”, žiri je naveo da grupa devojaka “priča priču o izmišljenoj prijateljici i vodi publiku na putovanje kroz svoju prošlost, sadašnjost i budućnost”. “Napravljen s velikim poverenjem među filmašima i likovima, ovaj film vas tera da zavolite subjekte i tera vas da razmišljate o njihovoj generaciji širom sveta”, istakao je žiri.
U regionalnoj konkurenciji “Veliki pečat” otišao je filmu “Van prostora i vremena” (Mater Out of Place) austrijskog dokumentariste Nikolausa Geyrhaltera, koji je krajem prošle jeseni imala priliku da pogleda i publika 18. Festivala “Sedam veličanstvenih” u Beogradu, u prisustvu reditelja, koji je tada rekao da je svet bio mnogo drugačiji kada je započeo snimanje filma, jer nije bilo pandemije, niti rata (u Ukrajini), ali bilo je ekoloških problema čiji smo svi deo.
Regionalni žiri, čiji su članovi bili direktorka Krakov film festivala Barbara Orlicz-Szczypuła, filmski kritičar Steve Rickinson i rediteljka Corina Schwingruber Ilić, naveo je u obrazloženju da je reč o umetničkom delu koje podstiče na razmišljanje i bavi se najkritičnijim problemom našeg vremena i potrebom za hitnim rešenjima, dajući jedinstvenu perspektivu i stvarajući distancu između gledalaca i problema, otkrivajući čudnu prirodu otpada. “Posmatračko oko, nudi vizuelnu studiju globalnog problema gospodarenja otpadom, ostavljajući gledatelja zadubljenog u apsurdnost problema i pitanje kako je do njega došlo. Nadalje, estetski pristup filmu, mešavina likovne lepote i realizma, pridodaje njegovoj snazi, podsećajući nas da je problem neizbežan, hitan i golem”, istakao je žiri.
Posebno priznanje u regionalnoj konkurenciji pripalo je hrvatsko-holandskom dokumentarcu “Prizori s mojim ocem” Biserke Šuran, koji je, kako je žiri pojasnio “posebnim filmskim pristupom dao drugačiji uvid u priču o izbeglištvu, sagledanu iz perspektive dve generacije”.
Posebno je nagrađen i film “Između revolucija” Vlada Petrija, koji “dirljivim memoarima o odanom prijateljstvu, izgrađenima u celosti od arhivskih snimaka i živopisnog saundtreka”, pruža “subjektivnu, žensku perspektivu borbe za bolju budućnost u društvima koja su slomila represivni politički režim”.
Nagrada “Mali pečat” za najbolji kratki film iz takmičarskog programa, o kojem su odlučili Ivan Ramljak, Christine Camdessus i Andrej Korovljev, osvojio je film “Horror Vacui” reditelja Borisa Poljaka. Žiri je naveo da Poljak u pomno konstruisanim dugim statičnim kadrovima “posmatra ispoljavanje vojne moći, ne znajući svesno da ima nesrećan predosećaj”.
“Iako dokumentuje kolektivne rituale, majstorski uspeva uhvatiti pojedinačne karaktere i emocije, čak i usamljene gusenice. Tako stvaramo savršenu sliku strašnog i teskobnog vremena u kojem živimo”, naveo je žiri, koji je posebno priznanje dodelio filmu “Izlazak” Evgenie i Maxima Arbugaeva, navodeći da je uticaj tog dokumentarca u isto vreme toliko emotivno snažan i razoran da ostavlja bez reči i na neobičan način podseća na odgovornost koju svi nosimo. Posebno priznanje dobio je i Douwe Dijkstra za “Sused Abdi” u kojem, kako je naveo žiri, na pametno osmišljen način, kroz višeslojni stil koji uvek drži publiku angažovanom, razotkriva jedinstvenu priču o iskupljenju.
Nagrada “Movies That Matter” za ostvarenje koje na najbolji način promoviše ljudska prava pripala je pobedničkom filmu međunarodne konkurencije “Manifest”, a dodelio ju je žiri u sastavu: Luca D'Introno, istoričar Tvrtko Jakovina i novinarka Snježana Pavić.
Navodeći da je sa ratom u Evropi govoriti o dezerterstvu doista subverzivno, žiri je specijalno priznanje dodelio Damiru Markovini za “Dezertere”, film o autorovoj generaciji izbegloj iz ratnog Mostara devedesetih.
Mladi žiri, u čijem su sastavu bili reditelji Joren Slaets, Sigal Yehuda i Biljana Tutorov, dodelio je “Mali pečat” za najbolji film mladog autora (do 35 godina) filmu “Prizori s mojim ocem” Biserke Šuran. Posebna priznanje dobili su filmovi “Vrata sna” Negin Ahmadi i “Divlje ranjene životinje” Jakoba Pagel Andersena. Žiri je u obrazloženju pozdravio hrabrost i predanost Ahmadija, smatrajući temu filma “Vrata sna” pravovremenom, važnom i jedinstveno relevantnom. Andersenov film nagrađen je zbog emocionalnog otvaranja na način na koji se muškarcima obično rugaju i za snimanje “uverljivim vizuelnim jezikom”.
Članovi međunarodne federacije filmskih kritičara FIPRESCI (Josip Jurčić, Maximilian Schäffer i Ana Šturm), nagradili su film “U poseti Fortuni” Mátyása Kálmána, navodeći da je to “jednostavan i saosećajan dokumentarac koji svoje neuobičajene teme tretira s dostojanstvom i pažnjom”. “Kálmán uzima vremena da razvije istinsku vezu sa svojim protagonistima i uspeva izbeći njihovo zašećerenje s jedne strane ili iskorišćavanje njihovih očitih neuspeha s druge strane. ‘Poseta Fortuni’ prizemni je portret temeljne ljudske potrebe da bude voljen i priznat”, istakao je žiri.
Nagrada Teen Dox, koja se dodeljuje filmu iz istoimenog programa koji na najbolji način govori o problemima mladih, dodeljena je kratkometražnom filmu “Iz pozadine” pseudomarksističke medijske gerile Total Refusal koja istražuje i praktikuje strategije ujetničke intervencije u savremenim kompjuterskim igrama. Članovi žirija, učenici i učenice Prve privatne gimnazije u Zagrebu, naveli su da taj dokumentarac o virtuelnom svetu predstavlja stvarni svet u kojem živimo. Koristeći kompjutersku estetiku, “Iz pozadine” govori o pozadinskim likovima u video-igricama, tj. NPC-jevima, čime podcrtava problematiku složenih društvenih odnosa. “Zbog različitih nivoa na kojima ostvaruje svoje značenje, film je podsticajan za gledaoce svih generacija otvarajući pitanje normalnosti i slobode”, naveo je žiri, koji je posebno priznanje dodelio dokumentarcu “Napušteni u Toljatiju” Laure Sisteró, koji “moćnim kadrovima prati sudbine mladih u ruskom velegradu na rubu propasti. Njihova je priča predstavljena univerzalnim sukobima starog i mladog, prošlosti i sadašnjosti, očajanja i nade”.
Nagrada “Počasni pečat” koja se dodeljuje autorima koji su kvalitetom svojih radova prisutni i presudni u dokumentarizmu već godinama, pa i decenijama, a dodeljuje je direktor ZagrebDoxa Nenad Puhovski, pripala je italijanskom reditelju Gianfrancu Rosiju, autoru koji je za relativno skroman opus od svega devet filmova uspeo ne samo da dobije tridesetak nagrada, već i da među njih ubroji i Zlatnog lava u Veneciji, Zlatnog medveda na Berlinalu, nagradu Evropske filmske akademije, nagradu na Cinéma du Réel, bude nominovan za Oskara i dobije “Veliki pečat” regionalne konkurencije na ZagrebDoxu. Rosijevi filmovi (Ispod razine mora, Sacro Gra, Gori more, Nokturno) i “Na putu”, prikazan na 19. ZagrebDoxu, već odavno su postali sastavni deo evropske dokumentarne filmske baštine.
Nagrada “Veliki pečat” u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji, čiji novčani deo iznosi 1.500 evra, dodjeljuje se pod pokroviteljstvom Aviteha.
ZagrebDox je održan uz podršku Grada Zagreba i Hrvatskog audiovizuelnog centra, a publika je tradicionalno imala priliku poslednjeg dana da pogleda nagrađene filmove.
*Naslovna fotografija: Samir Cerić Kovačević
(SEEcult.org)
