• Search form

16.05.2016 | 23:50

Plesna scena traži poništenje konkursa

Plesna scena traži poništenje konkursa

Organizacije i umetnici sa savremene plesne scene u Srbiji zatražili su poništenje konkursa Ministarstva kulture i informisanja za (su)finansiranje projekata u oblasti scenskog stvaralaštva i interpretacije – umetničke igre za 2016. godinu, uz obrazloženje da rezultati rada Komisije u toj oblasti pokazuju nerazumevanje i nepoznavanje aktera plesne scene i njihovih rezultata u domaćim i međunarodnim okvirima.

Izražavajući veliku zabrinutost zbog načina na koji Ministarstvo kulture i informisanja, putem odabrane Komisije za umetničku igru, tretira tu umetničku oblast, predstavnici plesne scene naveli su u saopštenju da rezultati rada Komisije (Vladimir Dekić, Ivanka Lukateli i Ana Martinoli) i nisu iznenađenje, jer “dva od tri njena člana nemaju nikakvo obrazovanje relevantno za oblast plesa, nisu su se teorijski i praktično bavili plesom ili plesnim teatrom i nisu profesionalno pratili domaću plesnu produkciju. Nijedan od tri člana komisije nije stručan za oblast savremenog plesa”.

Predstavnici plesne scene naveli su i da su odlukom Komisije svi domaći koreografi lišeni mogućnosti i prava na rad, jer njih 99% nije podržano.

Takođe, kako su dodali, jedina domaća plesna kompanija koja radi u okrilju institucije kulture, Bitef dens kompanija, nije podržana ni za jedan svoj umetnički projekat. Niko van Beograda, osim jedne organizacije iz Pančeva, nije dobio podršku, naveli su potpisnici saopštenja, među kojima je oko 20 organizacija i oko 40 umetnika.

Predstavnici plesne scene upitali su Ministarstvo kulture i informisanja i njegovu Komisiju za umetničku igru da li su “svesno ili slučajno zanemarili i poništili rad sada već tri generacije koreografa i plesača koji poslednjih 25 godina ulažu sopstveni rad u razvoj domaće plesne scene i predstavljanje kulture Srbije širom sveta?"

"Da li smatrate da Ministarstvo ne treba da podržava nezavisne plesne autore koji su stvorili nezavisnu plesnu i kulturnu scenu u Srbiji? Da li mislite da domaća plesna scena može da postoji bez domaćih umetnika i njihovih radova? Ili vam je cilj da ovo što postoji ugasite? Da li zastupate razvojnu kulturnu politiku koja je senzibilisana za nova umetnička polja, eksperimente i podršku mladim umetnicima, ili onu retrogradnu, hijerarhizovanu i usmerenu na podsticanje kulture da pređe na tržište? Da li poručujete da svi oni koje ova scena obrazuje za ples treba da budu samo konzumenti – ako uopšte imaju novca za preskupe festivalske karte? I da li verujtete da je davanje gotovo polovine ukupnog budžeta namenjenog plesu jednom privatnom, profitabilnom i korporacijski podržanom festivalu, nešto što treba da radi jedno Ministarstvo kulture?”, upitali su predstavnici plesne scene nadležne.

Potpisnici saopštenja poručili su i da ostaju otvoreni za razgovor i dalje debate na teme koje su otvorili, a izrazili su nadu da će Ministarstvo kulture i informisanja postupiti profesionalno i odgovorno tako što neće ignorisati ta pitanja, već će stupiti u dijalog sa svim zainteresovanim stranama i opovrgnuti poruku koju šalju rezultati ovogodišnjeg konkursa.

Predstavnici plesne scene podsetili su i da rade u sve težim uslovima, da ni Beograd niti Srbija nemaju nijednu javnu instituciju koja se sistemski bavi savremenim plesom, te da se sve druge neprofitne inicijative "sasecaju i obeshrabruju odlukama poput ove, koju je donela aktuelna Komisija za umetničku igru".

“Ostajemo otvoreni i za predstavljanje svih rezultata i dometa koje su ostvarile naše organizacije i naši umetnici na međunarodnoj sceni, ali i u obezbeđivanju uslova rada kod kuće, što je očigledno nepoznato komisiji Ministarstva”, poručili su predstavnici plesne scene.

Saopštenje su potpisali: Stanica Servis za savremeni ples, Bitef dens kompanija, Profesionalno udruženje baletskih igrača Srbije, Beogradska i Novosadska sekcija Međunarodnog saveta za igru CID-UNESKO, ERGstatus, Ister teatar, Teatar Mimart, Perpetuum Dance Praktikabl - Platforma za savremenu umetnost i kulturu, DAH Teatar, ASITEŽ Srbija, časopis za umetničku igru Orhestra, časopis STEPART, Grupa Hajde da...., Hop.La!, Cirkusfera, Plavo pozorište i POD Teatar, te Ana Dubljević, Marko Milić, Isidora Stanišić, Dalija Aćin Thelander, Dragana Bulut, Aleksandar Ilić, Igor Koruga, Dušan Murić, Bojana Mladenović, Anđelija Todorović, Sаša Asentić, Jelena Kajgo, Marijana Cvetković, Nela Antonović, Ivana Milovanović, Jovan Bukovala, Frosina Dimovska, Sara Tošić, Jelena Alempijević, Ana Ignjatović Zagorac, Boris Čakširan, Jovana Rakić, Ksenija Đurović, Sanja Krsmanović Tasić, Olivera Kovačević Crnjanski, Diana Kržanić Tepavac, Aleksandra Ketig, Svetlana Đurović, Miona Petrović, Marko Pejović, Ana Vujanović, Dragana Alfirević, Bojan Đorđev, Bojana Cvejić, Miloš Sofrenović, Branka Zgonjanin, Irena Ristić i Aleksandra Bjelajac.

Beogradska i Novodsadska sekcija Međunarodnog saveta za igru CID-UNESKO i Udruženje menadžera u kulturi i medijima objavili su i odvojeno saopštenje kojim su zatražili poništenje celog Konkursa za (su)finansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva u 2016. godini. Oštro kritikujući Ministarstvo kulture, optužili su ga za višestruko kršenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi.

Prema nedavno objavljenim rezultatima Konkursa za savremeno stvaralaštvo, u oblasti umetničke igre podržano je sa ukupno 25,1 miliona dinara samo 14 od 79 prijavljenih projekata.

Najveći iznos dodeljen je za protekli 13. Beogradski festival igre (12 miliona). Bitef teatar je za svoju plesnu kompaniju dobio 2,8 miliona dinara, uz 500.000 za njeno gostovanje u Japanu. Udruženje baletskih umetnika Srbije dobilo je 2,5 miliona za 20. Festival koreografskih minijatura, a Stanica – Servis za savremeni ples – 1 milion za festival Kondenz i 1,2 miliona za projekat “Puzzle #2”. Između ostalog, u oblasti umetničke igre podržan je sa 1 milionom i 16. festival “Ponesi opanak” Organizacije za narodnu umetnost – folklor iz Beograda.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r