Planovi Vukove zadužbine

Čelnici Vukove zadužbine najavili su 7. novembra na godišnjoj skupštini u Beogradu da će ta institucija nastaviti da se okreće mladima, a posebno su ukazali, između ostalog, i na potrebu očuvanja srpskog jezika i kulture u procesu evropske integracije zemlje.

Čelnici Vukove zadužbine najavili su 7. novembra na godišnjoj skupštini u Beogradu da će ta institucija nastaviti da se okreće mladima, a posebno su ukazali, između ostalog, i na potrebu očuvanja srpskog jezika i kulture u procesu evropske integracije zemlje.

“Zadužbinom rukovodi tim mlađih časnika koji je uspeo da programski ovu godinu koja je za nama učini uspešnom i, što je još važnije, da osmisli delatnost Zadužbine u periodu koji je pred nama, u kojem će se ulagati veliki napori na utvrđivanju i obnovi države Srbije, na njenom uključivanju u zajednicu evropskih naroda, što podrazumeva dugoročnije strategije, posebno u oblasti kulture, otvaranja, očuvanja i afirmacije nacionalnih vrednosti i duhovnosti srpskog naroda”, rekao je predsednik Vukove zadužbine Miodrag Maticki na 22. skupštini te institucije, koja je održana u sali opštine Stari Grad.

Govoreći o radu Zadužbine u proteklom periodu, Maticki je naglasio da njenu “snagu čini četrdesetak ogranaka”, da su prošle godine osnovani u Valjevu i Apatinu, i da je u pripremi osnivanje ogranaka i u Kragujevcu, Subotici, Bijeljini (Republika Srpska), Francuskoj, Švajcarskoj i Australiji.

“Protekle godine Vukova zadužbina je posebno bila okrenuta mladima i u tome će istrajati. Zahvaljujući Ministarstvu za obrazovanje, ‘Danica’ Vukove zadužbine već više godina stiže u sve škole u Srbiji, ona objavljena za 2009. i sa novopokrenutim dodatkom ‘Danica za mlade - školski zabavnik’. Upravo taj zabavnik namenjen mladima, koji je spreman kao dodatak ‘Danice’ za 2010. godinu, trebalo bi da što pre postane posebno izdanje koje će, čak preko kioska za prodavanje novina, postati dostupan”, naglasio je Maticki na skupštini, na kojoj je
prisutne pozdravila na početku i upravnica Vukove zadužbine Slađana Mlađen.

Prema njegovim rečima, na nedavnim sastancima u ministarstvima kulture, obrazovanja i nauke, zaključeno da je pitanje jezika od državnog značaja i da to treba, u buduće, da postane njihov prioritet.

“Prihvaćen je predlog da se 2010. proglasi Godinom srpskog jezika i knjige”, istakao je Maticki, između ostalog, napominjući da je Zadužbina otvorena i za srodne programe - predstavljanje knjiga drugih izdavača, na primer. Tako je nedavno, povodom predstavljanja knjige “Srpski sever” dr Draška Ređepa, bilo nesvakidašnje interesovanje, te je dosta publike ostalo u hodnicima.

Kao kapitalna izdanja Zadužbine, Maticki je istakao “Srem kroz vekove”, “Slojevi kultura Fruške gore i Srema”, “Slojevi kultura Banata” (u štampi)...

U narednim godinama planira se sličan poduhvat vezan za Šumadiju.

Podsetivši da je Vuk Stefanović Karadžić svojevremeno u bečkoj “Danici” objavio popularnu gramatiku srpskog jezika, Maticki je rekao da će Zadužbina u sledećoj “Danici” naručiti “istu takvu, primerenu našem trenutku, jednostavnu, da ne odbija učenike i da pomogne Srbima u dijaspori”.

U raznovrsnoj delatnosti koju Zadužbina obavlja služeći srpskom narodu i ne zaboravljajući Vukovu borbu za jezik, na Skupštini se čulo više puta, u okviru diskusije, kakvi su sve koraci već preduzeti ili se planiraju u tom pogledu.

Svakako jedan od najznačajnijih jeste nedavno formiranje Saveta za jezik, za koji je Zoran Hamović, specijalni savetnik ministra kulture, rekao (budući da je jedan okrugli sto, radnog karaktera, o tome održan u septembru) da je već obavljen razgovor sa ministrima Nebojšom Bradićem, Božidarom Đelićem i Žarkom Obradovićem o strategiji.

“Briga o jeziku mora da se sprovodi, pre svega u izdavaštvu, štampanim i elektronskim medijima i obrazovanju”, rekao je Hamović, naglasivši da je uloga Saveta kontrolisanje i ukazivanje na greške.

O gotovo “invaziji” engleskog jezika u nazivima preduzeća i radnji u Beogradu govorio je Miodrag Ilić koji je, uz dosta primera, predložio da se, kao mera zaštite srpskog jezika, uvede godišnja taksa od, na primer, 10.000 evra za one koji stavljaju strana imena na ulazu u prodavnice i slične objekte.

“Ako nešto konkretno ne preduzmemo, bojim se da ćemo se svi uskoro praviti Englezima”, rekao je Ilić.

Kao značajne za uspešan rad Zadužbine istaknute su i tribine koje je osmislio naučni savetnik prof. dr Ljubinko Radenković, posebno ciklus “Kulturno nasleđe”.

O važnosti raznih takmičenja i konkursa za mlade koje organizuje Zadužbina, govorio je predsednik Upravnog odbora dr Vidojko Jović, dopisni član SANU, koji je podsetio da je izuzetno uspešno prošla manifestacija “Dani ćirilice” u Bavaništu, na čiji je konkurs odgovorilo gotovo 3.000 učenika iz zemlje i inostranstva (čak i iz Južnoafričke Republike).

Da bi trebalo formirati listu lektora koji rade u medijima, mišljenja je dr Veljko Brborić, koji u okviru Zadužbine organizuje rad Saveta za jezik.

Brborić je dodao da bi za najbolje trebalo ustanoviti i godišnju nagradu.

Prisutne je pozvao i da prate seriju predavanja o srpskom jeziku koja će početi na Kolarcu krajem novembra i trajati tokom decembra 2009.

Na ovogodišnjoj skupštini svečana beseda pripala je dr Marti Frajnd, koja je govorila na temu “Srpski i evropski Laza Kostić”, povodom obeležavanja stogodišnjice objavljivanja njegove poslednje zbirke pesama u kojoj je štampana i čuvena “Santa Maria della Salute”.

Kao i svake godine, uručene su zahvalnice velikim dobrotvorima i dobrotvorima Vukove zadužbine.

Skupština je završena učešćem Ogranka Vukove zadužbine iz Kosovske Mitrovice, odnoso programom njegovih najmlađih zadužbinara, koje je pripremila dr Valentina Pitulić, profesorka Filološkog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici. Na njihov program, prisutni su veoma emotivno reagovali.

Spomenka Jelić