Plaćenici - o ubistvu Đinđića

Predsednik kompanije 21st Century Filmworks Ltd, Terens Kliford Amos (Terence Cliford), gost trećeg međunarodni festivala turističkog i ekološkog filma “Silafest” u Velikom Gradištu, najavio je za početak sledeće godine premijeru akcionog filma "Plaćenici" koji govori o Srbiji nakon ubistva premijera Zorana Đinđića.

Amos je, u intervjuu za “Silafest”, održan od 28. avgusta do 3. septembra na Srebrnom jezeru, izneo i tvrdnju da će Srbija biti sve zanimljivija poznatim svetskim rediteljima, između ostalog zbog političkih promena i slobode, zatim zbog drugačijeg izveštavanja medija i prikazivanja prirodnih lepota zemlje, kao i zbog superzvezda, kao što su teniser Novak Đoković i pojedini fudbaleri sa ovih prostora.

Amos je član žirija "Silafesta", a na čelu je jedne od tri najveće svetske filmske kompanije, producent čuvenih Pajtonovaca, desetina poznatih holivudskih i britanskih hit-filmova, profesor i stručni saradnik Kembridža i Oksforda na katedri filmske produkcije... U intervjuu otkriva čime se trenutno bavi svetska filmska industrija i njegova kompanija, čiji je godišnji obrt samo na igranim i turističkim filmovima u 2010. bio 56 milijardi dolara.

Koji je sledeći veliki projekat 21st Century Filmworksa?

- Trenutno pravimo film "Plaćenici" čija će se premijera održati u Londonu, naredne godine u januaru. U filmu se radi o ljudima iz američkih elitnih jedinica, koji trenutno rade kao plaćenici, i dolaze u Srbiju nakon ubistva vašeg premijera Zorana Đinđića. Kada je ubijen srpski premijer, u Srbiji nastaju veliki potresi i rascep. Zbog toga američke plaćenike pozvaju da reše celu političku situaciju. Na kraju oni pobeđuju u borbi za pravdu u ovoj zemlji. Priča je bazirana na ratovima devedesetih, a Bili Zejn je glavni glumac i vođa ovih trupa.

Odakle vam ideja za ovakav film?

- Ideja je došla od jednog italijanskog pisca, koji je takođe i režiser. Kao što znate ovaj deo sveta ima veliki uticaj na region, a ideja je inspirisana realnim životom. Film će moći da se vidi i u Srbiji u januaru. Od poznatijih glumaca tu je Bili Zejn, a osim njega glumiće i Robert Fučila, koji je jedan od poznatijih italijanskih glumaca. Inače radimo i dosta drugih akcionih filmova ali i onih koji se bave temama vezanim za astronomiju, ekologiju, religiju...

Poslednjih godina veoma su popularni filmovi o religiji, koji pokušavaju da pričaju o nekim drugačijim činjenicama od onih koje poznajemo. Otkud to?

- Filmovi o religiji, naročito hrišćanstvu su uvek zanimljivi. Ljudi uvek tragaju za dokazima u onome što je opisano u jevanđeljima, o tome šta je zaista istina, o Hristovim vezama sa ljudima kao i u vezi sa njegovom smrću...

Crkva često kritikuje neke filmove koji se bave temama iz religije, a koji prikazuju drugačije činjenice od onih koje propagira crkva. Da li je teško održati balans između crkvene i filmske istine?

- Jeste. Ponekad režiseri pokušavaju da film naprave kontraverznim i senzacionalnim. Imali smo pre nekoliko godina film u Engleskoj koji se zove "Isus Hrist superstar". U filmu se ne prikazuje vasrksnuće Hrista, što je naišlo na mnogo kritika onih koji su upitali zašto je to izostavljeno. Film je probao da prikaže Hrista kao običnog čoveka, što je takođe naišlo na negiranje od strane crkve. Ali ljude zanimaju i druge teme iz istorije naročito o ljubavnim vezama. Na primer, o Hitlerovim ljubavnicama. Tako da moderan film želi da se bavi temama koje zanimaju ljude, uključujući i ono što se tiče religije.

Da li smatrate da film teži da promeni mišljenje i viziju ljudi prema religiji ili istoriji, prikazujući drugačije teme iz ovih oblasti?

- Uglavnom ne. Ali neki filmovi i to pokušavaju kada se radi o istoriji. Međutim, za tako nešto je potrebno mnogo vremena. Filmovi uglavnom pokušavaju neke teme da prikažu na drugačiji način, kritički ili satiričko. Kao što je Monti Pajton imao film "Žitije Brajanovo". To je najduhovitiji film na temu hrišćanstva, ali je on takođe mnogo kritikovan iako su ga ljudi prihvatili kao veoma duhovitog.

U novijoj filmskoj istoriji stalno se smenjuju trendovi kada su u pitanju teme i načini snimanja. Imali smo period naučno-fantastičnih filmova, akcionih, Matriksa... Šta je sledeće?

- Mislim da sada nastupa period 3D filmova. Oni su ranije uglavnom bili povezani sa horor filmovima, ali sada se koriste na različite načine. Moderne tehologije će sve više biti korišćene, kao u filmu "Avatar". Takođe, filmovi političkog karaktera, naučnog, kao i sve više filmova sa efektima kao što je to bilo u Ratu zvezda. Ali šta god se snimalo i kakva god budućnost filma bila, u centru će uvek biti ljubav. Romantični filmovi nikada neće umreti.

Ipak, čini se da hiperprodukcija istiskuje umetničku vrednost filmova?

- Samo zato što tehnološka umetnost zamenjuje ovu drugu. Čak i na SILAFESTU u Velikom Gradištu, to se moglo videti. Festival se bavi turističkim i ekološkim filmom i većina filmova se bavi tradicionalnim temama kao što su prikazi pezjaža ili znamenitosti. Međutim, primetna je kvalitetnija tehnika, fotografija, muzika... A što se tiče umetnosti, ona se može gledati na različite načine. Neki kažu da su "Simpsonovi" umetnost, ali neki smatraju da je to samo kompjuterska animacija.

Da li smatrate da noviji filmova imaju sve manje emocija?

- Zapravo, smatram da ih imaju sve više. Ljubav izgleda sve jača, gubitak postaje sve teži...

Više od 25 godina predajete na univezitetu. Kako ste uopšte počeli s filmom?

- Zapravo, ja se bavim komunikologijom, radim u mnogim zemljama. Čak i ovde u Srbiji sam radio sa profesorima sa Beogradskog i Novosadskog univerziteta. Međutim, pre nekoliko godina su me upitali da li bi voleo da idem i radim prezentacije u vezi sa filmovima. Tako je sve i počelo. Na SILAFEST sam došao kao član žirija i da bi srpskim režiserima predavao o savremenim trendovima u turističkim filmovima.

Kako nastaje film i da li se raspravljate sa kolegama oko toga koji film treba snimiti?

- Sve počinje sa idejom i finansijama. Ako ima dovoljno novca, rasprave obično prestaju. Međutim, glavne diskusije nastaju oko produkcije, režije, a često i glumci imaju zamerke oko načina kako treba prezentovati film. Ipak, ideja je uvek najvažnija, kao i to da li će film biti popularan i da li će napredovati.

Koga od glumaca volite?

- Ima ih mnogo kojima se divim kao što je Barbara Strejsend, volim da radim i sa Mel Gibsonom, takođe i Kristofer Li mi je jedan od omiljenih. Ali imali smo često i problema sa glumcima. Na primer Merlin Monro je nekada bila raspoložena da radi, a onda sledećeg dana ne. Imali smo probleme i sa Marlon Brandom. Obično je problem u tome što im se ne dopada način na koji se neka uloga predstavlja i žele da bude urađena drugačije. Ipak, ja nikada nisam radio sa nekim ko je bio krajnje problematičan.

Da li su glumci često komplikovani?

- Jesu. Oni funkcionišu kao i drugi obični ljudi, ali kada dođu na snimanje tu se stvari menjaju. Neverovatno je koliko su sposobni da se dobro užive u ulogu koju glume, ali onda kada, na primer, dođe pauza za kafu, počnu drugačije da funkcionišu.

Kako vam se dopada Srbija?

- Jednom sam sreo ženu iz Holandije na aerodromu i pitao je zašto je došla u Beograd.  Rekla mi je da je tu zbog ženske mode. Rekla mi je da je Beograd centar mode, a ne Pariz. Dakle, ovo je zemlja mode. Srbi vole da su u trendu, nekada čak i na uštrb svoje ličnosti i karaktera. Smatram da je i veoma prijateljska zemlja i da ljudi pokazuju gostoprimstvo prema posetiocima, za razliku od nekih zemalja. Imam puno prijatelja ovde i često sam sa njima u kontaktu. Takođe, mislim da je ovo zemlja ljudi koji su otvorenog uma.

Ove godine ste član žirija Silafesta. Kako vam se uopšte čini festival?

- Interesantan je jer privlači producente i režisere iz celog sveta. Svake godine se sve više razvija, a ove godine je imao čak 63 filma što je jako mnogo. Ima veoma visoku reputaciju u svetu, a mislim da poseduje potencijal da se još više razvija.

Srbija postaje zemlja koja je sve više zanimljiva za mnoge režisere iz sveta, koji dolaze i snimaju filmove ovde. Kako to objašnjavate?

- Prvo, to je zbog političkih promena i slobode da se rade neke stvari. Drugo, zbog drugačijeg izveštavanja medija i prikazivanja prirodnih lepota zemlje. Treće, zbog superzvezda kao što je Novak Đoković i neki fudbaleri koje imate čak i u Engleskoj ligi. Mislim da će sve više režisera dolaziti ovde.

Šta je na vas ostavilo najveći utisak?

- Dunav. to je jedna od najvažnijih reka na svetu, povezuje nekoliko zemalja i opisana je u svetskoj literaturi. Tu su i mesta kao što je Novi Sad, kao i velelepne crkve i manastiri. Takođe, i sneg u Beogradu izgleda veoma lepo.

Šta biste stavili u film o Srbiji?

- Nešto što do sada niko nije prikazao. To je uvek najteže. Na primer, neku vrstu životinja koja je specifična za ovo podneblje. To bi mogao da bude način da privučete ljude - da vide divlji svet u Srbiji. Takvih filmova imate veoma malo. Ili šta je učinilo Đokovića velikim teniserom. Da li bi mogli da dovedete ljude ovde kako bi postali veliki teniseri ili da li bi Srbija mogla da postane teniski centar sveta. Film se kao i sve na svetu pravi od onoga šta imate, samo treba dobro izabrati.

(SEEcult.org)