Pitanja Krugova za sve nas

Reditelj Srdan Golubović i ekipa njegovog potresnog filma “Krugovi”, inspirisanog herojskim delom Srđana Aleksića ratnih 90-ih u Trebinju, veruje da dobro može izazvati novo dobro i da je to jedini put koji vodi čovečanstvo napred. Ipak, Golubovićev film ostavlja pitanje svrhe dobra otvorenim, u želji da izazove reakciju publike i podstakne je da zauzme stav o tome koliko smo svi spremni na empatiju, da li bismo pomogli bližnjima po cenu lične žrtve i da li smo spremni da oprostimo onima koji su nama ili drugima naneli zlo.

Iako je pitanje svrhe ili uzaludnosti dobrog dela univerzalno - kako ga je prepoznala i publika na nedavnoj svetskoj premijeri “Krugova” na Sandensu, Golubović je 5. februara na novinarskoj projekciji u Beogradu, na kojoj je njegov film izazvao suze većine u sali, rekao da mu je reakcija beogradske publike najvažnija. “Jer, ova priča naša, duboko nas intrigira i intimno nas se tiče”, rekao je Golubović.

“Publika u Evropi i Americi to čita, razume na svoj način, ali meni je najvažnije kako film prihvataju ljudi sa kojima živim”, rekao je Golubović, čiji je film dobio specijalnu nagradu žirija Sandensa, a inspirisan je herojskim delom Srđana Aleksića, Srbina koji je 1993. godine izgubio život od saboraca iz Vojske Republike Srpske zato što je stao u odbranu poznanika Bošnjaka, koga su nameravali da pretuku na smrt.

Golubović je rekao da ga je ta priča doboko intimno zaintrigirala i emocionalno pokrenula, pa je to vrsta reakcije koja ga zanima i od publike filma “Krugovi”, kojim postavlja pitanje da li je herojsko delo uzaludna žrtva ili, kao kamen na površini vode, proizvodi koncentrične krugove, odnosno nova dobra dela.

Srđanov lik u filmu igra Vuk Kostić (Marko), a njegovog oca (Ranko) maestralno je predstavio Aleksandar Berček.

Radnja filma počinje i završava se 1993. godine u Trebinju - scenom Markovog herojskog dela i njegovim ubistvom u tom gradu na srpskoj teritoriji u kojem je većina muslimanskog stanovništva odlučila bila da ostane za vreme rata. Između te dve scene, koje zatvaraju krug, film prati tri paralelne priče u Trebinju, Beogradu i Nemačkoj danas.

Upečatljivu ulogu ostvario je i mladi Nikola Rakočević, koji igra sina jednog od napadača, koji uspeva da ostvari pomirenje sa Markovim ocem. Posebno kompleksan zadatak imao je Nebojša Glogovac, koji igra Markovog druga (Nebojša) koga grize savest što nije priskočio prijatelju u pomoć, a sada se, kao jedan od najboljih hirurga u Beogradu, suočava i sa glavnim ubicom (Boris Isaković) - treba da ga operiše i spasi mu život. Deo radnje filma odvija se u Nemačkoj, gde živi Haris (Leon Lučev), spašeni Bošnjak koji se žrtvuje da bi pomogao Markovoj verenici (Hristina Popović) i na neki način vratio Marku dug.

“Trudili smo se da odnosi među likovima budu složeni, kakav je i život”, rekao je Golubović, opisujući “Krugove” kao film o oproštaju, o ljudima koji opraštaju, ali ne zaboravljaju.

Golubović je naglasio i da film “Krugovi” nije politički.

“Ovo nije politički film ne zato što bežimo od toga, nego zato što se bavimo sudbinama ljudi”, rekao je on, dodajući da bi to bilo nepravedno i prema Srđanu Aleksiću, jer “njegov čin nije bio politički, već nadnacionalni, nadverski, pre svega ljudski, a to je u potpunosti u koliziji sa svim što je politika”.

Otac Srđana Aleksića, Rade Aleksić, koji je u čitulji sinu naveo da je “umro vršeći ljudsku dužnost”, prisustvovaće beogradskoj premijeri “Krugova” na 41. FEST-u.

“Smatrao sam Srđanov otac treba da vidi film s publikom FEST-a, u jednom dobrom ambijentu”, rekao je Golubović koji je s Radetom Aleksićem, uz scenariste Melinu Pota Koljević i Srđana Koljevića, bio u kontaktu za vreme pisanja scenarija i snimanja filma.

“Nisam hteo da ljudi koji su bili svedoci gledaju film dok ne bude završen”, rekao je Golubović, najavljujući posle beogradske i premijeru u Trebinju.

Autorska ekipa filma upoznala je Srđanovog oca najpre kroz dokumentarni film “Srđo” RTS-a, a prema rečima Koljevića, posebno su ih potresle njegove reči da mu užasno mnogo znači to što i dan danas dobija pisma ljudi svih nacionalnosti i što mu se čovek koga je Srđan spasio redovno javlja i dolazi na grob.

“Ta pažnja ljudi i svest o tome da ono što je on učinio živi u drugim ljudima - njemu znači mnogo”, rekla je Melina Pota Koljević, dodajući da se u razmišljanju o empatiji i došlo do zaključka da ta tema zaslužjuje film.

“Svi znamo da nasilje rađa nasilje i zlo - zlo. Postavili smo ptanje da li dobro može da inspiriše na dobro. Verovali smo u to jer mislimo da to daje nadu za čovečanstvo. Videli smo u Americi da to funkcioniše na univerzalnom planu”, rekao je Koljević.

“Jedan stariji gospodin rekao nam je (na Sandensu): ‘Vi ste napravili priču o svima nama’. Shvatio je kako smo i želeli da se shvati, kao univerzalna priča”, dodala je Melina Pota Koljević.

Posebno upečatljiv u filmu je lik hirurga Nebojše, Markovog prijatelja koji nije reagovao kada se dogodilo ubistvo, kao i mnogi drugi na glavnom trebinjskom trgu kobnog dana. Godinama kasnije, kao hirurg, upada u dilemu da li da se glavnom napadaču Todoru, koji se ne kaje zbog ubistva Marka, osveti tokom operacije posle teške saobraćajne nesreće ili da mu spasi život.

Nebojšin lik je, prema rečima Golubovića, najsličniji većini ljudi.

“90 odsto nas bi uradilo isto. Ne bismo ništa uradili... U metaforičkom smislu, to je naša situacija. Svedoci smo mnogih užasnih događaja, a da li smo nešto uradili i da li smo nešto uopšte postigli?”, rekao je Golubović.

Glogovac je, povodom pasivnosti Nebojše, rekao da jednostavno postoje trenuci kada ljudi, ma koliko zamišljali suprotno, jednostavno ne mogu u određenoj situaciji da naprave korak, umešaju se, pomognu...

“Šta god mislili intimno o tome šta bismo uradili - kada se takva situacija desi, mnogima od nas bi se odsekle noge... Nemaš snagu da se umešaš, koliko god to hteo racio. Mislim da se nebojša našao u istoj toj situaciji”, rekao je Glogovac, dodajući da je i sam nešto slično doživeo, ali je ipak smogao hrabrosti da pomogne, a srećom su se umešali još neki ljudi. “Sećam se tog velikog straha, iako sam pomogao, ali odsečen sam bio”, dodao je on, navodeći da neka takva strašna situacija, bez obzira na ishod, može da muči čoveka celog života.

U filmu je tu grižu savesti zbog nepriskakanja prijatelju u pomoć prepoznao i napadač Todor, koji je Nebojši i rekao da je njegov problem u njemu samom - muči ga griža savesti zbog kukavičluka.

Logika zla u tom trenutku, kako je rekao Glogovac, postiže ravnotežu sa logikom dobra.

“I zlo ima svoju logiku i ona je suštinski tačna. Nebojša je sebe iskupio spasivši jedan život ipak”, rekao je Glogovac.

“Da bi svet bio lepši, neke gadosti moramo da oprostimo”, rekao je Glogovac, dodajući da je najveća Todorova kazna - njegov karakter i to što je ostao da živi takav-kakav je.

Iako izuzetno težak, film “Krugovi” ima više katarzičnih momenata, kao što je suza u Todorovim očima kada shvati da je uspešno operisan.

Scenaristi su značenje te scene želeli da ostave otvoreno i pruže publici mogućnost da sama zaključi da li je ipak reč o pokajanju ubice.

“Ako verujete u dobro u ljudima i da se nekim dobrim delom zločinci mogu promeniti, onda će vaš odgovor biti pozitivan”, rekla je Melina Koljević.

Da autorska ekipa veruje u to da dobro rađa dobro ukazuje i završna katarzična scena na gradskom trgu sa Markovim beživotnim telom.

“Marko leži u sredini kao kamen oko koga su se napravili talasi”, rekao je Golubović, koji je priznao da mu je to najteži film do sada, između ostalog i zato što je pri kraju montaže preminuo montažer Marko Glušac, jedan od njegovih najbližih prijatelja.

Evropska premijera "Krugova” biće 11. februara na 63. Berlinalu, u programu "Forum", a domaća 23. februara na 41. FEST-u u Beogradu.

Aleksić je preminuo 27. januara 1993. godine od povreda koje su mu naneli saborci. Alen Glavović, koga je uspeo da odbrani, u stalnom je kontaktu sa Radetom Aleksićem. Četvorica napadača na Glavovića i Aleksića dobila su po nešto više od dve godine zatvora.

Povodom potrebe da se herojsko delo Srđana Aleksića i vrednosti za koje je dao život ne zaborave, pokrenuta je nedavno onlajn peticija za ulicu Srđana Aleksića u Beogradu. 

(SEEcult.org)