Pištalo dobitnik nagrade Prozart
Nagrada “Prozart” Međunarodnog literarnog festivala “PRO-ZA Balkan” za autorski doprinos razvoju književnosti na Balkanu dodeljena je ua 2024. godinu srpskom piscu Vladimiru Pištalu, uz obrazloženje žirija da je reč o piscu koji je “obeležio evoluciju i dostignuća savremene srpske proze krajem 20. i početkom 21. veka”.
“Ono što fascinira svakog posvećenog čitaoca Pištalove proze jeste veoma redak spoj izgrađenog stila i eksperimentatorskog nagona: on kao šetač kroz prostor i vreme veoma pažljivo beleži detalje života, a s druge strane ispituje formu pisanja. Otuda nagrada ‘Prozart’ sasvim zasluženo i pravedno pripada jednom od velikih balkanskih majstora i inicijatora stvaranja vrhunske proze na ovim prostorima”, naveo je u obrazloženju žiri koji su činili prof. dr Ermis Lafazanovski (predsednik), prof. dr Aleksandar Prokopiev i Dejan Trajkoski.
Pištalu će nagrada biti uručena na svečanom zatvaranju festivala “PRO-ZA Balkan” 17. septembra u Daut-pašinom hamamu u Skoplju, najavili su organizatori.
Pištalo je 12. dobitnik nagrade “Prozart”, čiji su laureati do sada neka od najvećih književnih imena na Balkanu, poput Draga Jančara, Ismaila Kadarea, Mirče Kartareskua, Georgija Gospodinova, Daše Drndić, Miljenka Jergovića, Svetislava Basare…
Osim Pištala, gosti 12. festivala “PRO-ZA Balkan”, koji organizuje izdavačka kuća “Prozart medija”, biće hrvatski novinar i pisac Boris Dežulović, Rene Karabaš iz Bugarske, Majk Dauni iz Velike Britanije, Nenad Šaponja iz Srbije, Majda Koren iz Slovenije i makedonski autori Violeta Tančeva-Zlateva i Zvezdan Georgievski.
Rođen u Sarajevu 1960. godine, Pištalo je odrastao u Mostaru, Kraljevu i Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Studirao je pravo u Beogradu i Sarajevu. Doktorirao je na svetskoj i američkoj istoriji na Univerzitetu u Nju Hempširu u SAD. Trenutno je direktor Narodne biblioteke Srbije.
Kao pisac, zainteresovan je za psihologiju pojedinaca i gradova. On priča priču o istoriji jezika poezije. Ako njegova proza ne sadrži poeziju i humor –ne bi bio zainteresovan da je piše. Veruje da dobro uočeni i oštro izraženi detalji obezbeđuju portal ka drugom svetu.
Pištalo je objavio 14 knjiga proze, od poetske proze do romana – “Slikovnica”, “Noći”, “Manifesti”, “Kraj veka”, “Korto Malteze”, “Vitraž u sećanju”, “Aleksandrida”, “Priče iz celog sveta”, “Milenijum u Beogradu”, “Tesla, portret među maskama”, “Venecija”, “Sunce ovog dana: pismo Andriću”, “Značenje Džokera” i “Pesma o tri sveta”. Njegove priče su uvrštene u sve veće antologije srpske proze.
Njegov roman “Tesla, portret među maskama”, za koji je dobio NIN-ovu nagradu, preveden je na 20 jezika, a roman “Milenijum u Beogradu” na deset.
Dobio je i nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u bibliotekama Srbije 2009. godine, kao i nagrade “Meša Selimović” i “Bora Stanković”. Delovi njegovog romana o Tesli su uključeni u školski program za srednje škole u Srbiji.
Dobitnik je i nagrade “Miloš Đurić” za prevod pesama Čarlsa Simića.
Roman “Milenijum u Beogradu” bio je finalista za Prix Femina za najbolji prevedeni roman u Francuskoj među 700 romana 2008. godine.
(SEEcult.org)
