Peta Slobodna zona

Filmski festival “Slobodna zona” prikazaće od 6. do 11. novembra u Beogradu oko 50 angažovanih dugometražnih i kratkih filmova, posvećenih nekim od najaktuelnijih društvenih i političkih tema iz celog sveta, a osim u Dvorani Kulturnog centra Beograda, biće održan i u bioskopu “Balkan”.

Filmski festival “Slobodna zona” prikazaće od 6. do 11. novembra u Beogradu oko 50 angažovanih dugometražnih i kratkih filmova, posvećenih nekim od najaktuelnijih društvenih i političkih tema iz celog sveta, a osim u Dvorani Kulturnog centra Beograda, biće održan i u bioskopu “Balkan”.

Petu “Slobodnu zonu”, na kojoj će biti prikazano 28 dugometražnih dokumentarnih i igranih filmova, kao i 22 kratka, otvoriće u DKC-u glumica Mirjana Karanović, prošlogodišnja dobitnica nagrade “Osvajanje slobode” Fonda "Maja Maršićević-Tasić", koja joj je dodeljena za afirmaciju principa ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije u političkoj komunikaciji.

Program će početi austrijsko-finskim dokumentarcem “Kako se kuvala istorija” slovačkog reditelja Petera Kerekeša koji govori kako hrana igra ključnu ulogu u svim međuljudskim odnosima, pa čak i u neprijateljstvu.

Film vodi gledaoce na putovanje kroz ključne istorijske datume, objave ratova, bitke i mirovne sporazume - na osnovu portreta ratnih, vojnih kuvara iz svih krajeva Evrope, te njihov jedinstven i do sada neotkriven uticaj na tokove ratova.

Zasnovan na ličnim sećanjima kuvara, film osvetljava pozadinu “velikih istorijskih događaja” i predstavlja novi ugao gledanja na evropsku istoriju kroz šest ratova, 10 recepata i 60.361.024 mrtvih.

Na otvaranju “Slobodne zone” biće prikazan i poljski film “Zečevi Berlina” Barteka Konopke, nominovan za Oskara za najbolji krattkometražni dokumentarac 2009, koji takođe predstavlja specifičan osvrt na istoriju i vreme Berlinskog zida - viđeno očima životinja.

Rađen u stilu prirodnjačkog dokumentarnog filma, sa sanjalačkim tonom i ironičnim odobravanjem alegoričnog značenja priče, film Konopke ukazuje da svaki sistem, u nameri da proizvede jedan rezultat, često izrodi nešto sasvim neočekivano. Tako je bilo i sa Berlinskim zidom, koji su činila dva odvojena zida - jedan na istoku, a drugi na zapadu sa 120 kilometara dugim prostorom između njih. Taj ograđeni deo zemlje nenamerno se pretvorio u neku vrstu rezervata za zečeve. Kada su zidovi srušeni 1989. godine, i zečevi su oslobođeni iz svog restriktivnog sistema na koji su se navikli.

Program “Slobodne zone” u DKC-u obuhvata i filmove “Jedno selo - jedan čovek” Simona El Habrea iz Libana o posledicama rata u Bejrutu, “Rusija 88” Pavela Bardina o rastućoj pretnji neonacizma u Rusiji, zatim američki “Devojka sa iskustvom” Stivena Soderberga o mladoj ženi koja uspeva da postigne uspeh u visokoj prostituciji bez vidljivog gubitka dostojanstva, te “Džihad za ljubav” Parveza Šarme o suprotnostima između islama i homoseksualnosti.

Biće prikazan i “Život uživo” Odri Trimoner iz SAD, pobednik Sandensa ove godine u kategoriji dokumentarnog filma, koji prikazuje kakav efekat na današnje društvo ima internet, i to iz ugla “najvećeg pionira interneta za kojeg ste ikada čuli” - umetnika, futuriste i vizionara Džoša Herisa.

Program u DKC-u obuhvata i nagrađivani film “Katalin Varga” Pitera Striklanda o ženi koja se vraća u bolnu prošlost da bi pronašla biološkog oca svog sina.

Biće prikazani i “Kletva” Joava Šamira iz Izraela, koji se ponovo bavi temom antisemitizma, američki eko-triler “Zaliv” u režiji podvodnog fotografa Luija Psihojosa, te “London River” Rašida Bušareba o posledicama terorističkog napada 2005. godine u londonskoj podzemnoj želenici, te nagrađivani danski dokumentarac “Burma VJ: Izveštavanje iz zatvorene zemlje” Andersa Ostergarda koji pruža jedinstvnu sliku ustanka u Mijanmaru 2007. godine kroz objektive nezavisnih video reportera Demokratskog glasa Burme.

Najavljeni su i filmovi “Na putu do škole” (Ozgur Dogan, Orhan Eskikoj) o mladom turskom učitelju u kurdskoj školi i “Zbogom selo” (Ramin Bahrani) o brzom menjanju lica današnje Amerike.

U završnici će biti prikazani filmovi “Moj komšija, moj ubica” Ane Agion sa ličnim pričama žrtava i zločinaca genocida u Ruandi, “Sretna zemlja” i “Tri” hrvatskog reditelja Gorana Devića o posleratnoj Hrvatskoj i različitim viđenima ratova u bivšoj Jugoslaviji, te australijsko-južnoafrički igrani film “Sramota” Stiva Džejkobsa, sa Džonom Malkovičem u glavnoj ulozi, snimljen prema istoimenom romanu nobelovca Džona Kucija.

Program u bioskopu “Balkan” počeće 7. novembra britanskim filmom “Opasne tete” (Kim Longinoto) i “Olujom” (Hans-Kristijan Šmit), a obuhvata i filmove “Mostar junajted” (Klaudia Tosi), iranski “O Eli” (Asgar Farhadi), britanski “Mladi u srcu” (Stefen Valker, Sali Džordž) i “Somers Town” (Šejn Medouz), “Peticija - žalbeni sud” (Zhao Liang), “Teza: sećanje na revoluciju” (Haile Gerima), “Priče o ljudskim pravima” grupe autora i francusko-američki “Jes men popravljaju svet” (Andi Bičlbaum, Majk Bonano).

Prema navodima selektora “Slobodne zone” Rajka Petrovića i Branke Pavlović, svet na kraju 2009. godine je u krizi - kako kapitala, tako i moralnih vrednosti i ideja. Mnoga obećanja su izneverena, a “svetla budućnost” čini se dalja nego ikada.

Dvadeset godina posle pada Berlinskog zida, još uvek postoje podeljene zemlje i gradovi; a na Balkanu, Bliskom Istoku, u Africi i Aziji još se prebrojavaju žrtve etničkih sukoba dok im se svakodnevno pridružuju nove, sa starih, ali i tek otvorenih kriznih žarišta. Još uvek su mržnja i poricanje jači od pomirenja i istine. Ratove, patnje i stradanje prenose uživo sve stanice koje drže do svog rejtinga.

Nasilje - verbalno, seksualno, fizičko, postalo je deo svakodnevice - na internetu, na televiziji, u porodici, u školi, na ulici… Sveprisutnost nasilja doprinela je otuđenju, da ono postane nešto što se tiče drugih i što se događa drugima. I dok su političari zauzeti rešavanjem “pitanja od globalnog značaja” i problema koje su sami stvorili, život ne može da čeka.

I junaci filmova iz ovogodišnje selekcije “Slobodne zone” zato odbijaju da čekaju i da budu žrtve (Katalin Varga), ne bore se “protiv”, već “za” (Džihad za ljubav), preispituju prošlost da bi imali budućnost (Moj komšija, moj ubica, Oluja), preuzimaju sudbinu u svoje ruke onako kako mogu - neki naoružani kamerom (Burma VJ: Izveštavanje iz zatvorene zemlje, Život uživo), drugi kutlačom (Kako se kuvala istorija).

Nema krupnih reči i velike pompe, u globalnom selu svet menjaju obični ljudi - od beznađa, nebrige, apatije i nasilja, decu u južnoj Africi štite Opasne tete, a rokenrol neće propasti dok postoje 80-godišnjaci Mladi u srcu.

Kao i prethodnih godina, osim redovnih projekcija, od 9. do 11. novembra biće organizovane tri dodatne projekcije za beogradske srednjoškolce u Dvorani Kulturnog centra Beograda, a 9. novembra u 14 sati u bioskopu “Balkan” biće održan okrugli sto na temu “Ima li neonacizma u Srbiji?”

Publika “Slobodne zone” će imati priliku da razgovara sa devet reditelja, producenata i glumaca. Producentkinja Ana Vidra predstaviće film “Zečevi Berlina”, a osim nje, gosti će biti i producentkinje filmova “Oluja” i “Jedno selo - jedan čovek” Brita Knoler i Irit Najdhart, zatim autorka filma “Mostar junajted” Klaudia Tosi, autori ostvarenja “Katalin Varga” Piter Strikland i “Džihad za ljubav” Parvez Šarma, te koautor filma “Mladi u srcu” Stiven Voker, scenarista filma “Priče o vodi” koji će biti prikazan u okviru serijala “Priče o ljudskim pravima” Saverio Pesapane, te mladi glumac u filmu “O Eli” Pejman Mardi.

Cena pojedinačne karte za “Slobodnu zonu” je 200 dinara, a ulaznice se mogu nabaviti na blagajnama KCB-a i bioskopa “Balkan”.

Prihod od prodaje ulaznica namenjen je akciji “Hrana za sve” Fonda B92, koji je i osnivač tog festivala, a organizator je Kulturni centar Rex.

Publika će imati priliku i da se okuša u pisanju filmske kritike, a autor najboljeg teksta biće nagradjen laptopom.

Prošlogodišnji festival posetilo je 8.800 gledalaca, a 16 od ukupno 17 projekcija bilo je rasprodato. Prikupljeno je 9.000 evra za obuku radiologa za rad na digitalnom pokretnom mamografu kupljenom zahvaljujući akciji Fonda B92.

Sajt “Slobodne zone” je www.freezonebelgrade.org, a program se nalazi i Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)