Perišiću Gran pri 17. LIFFE, Mirjani Karanović specijalno priznanje

Gran pri 17. Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije (LIFFE) dodeljen je reditelju Vladimiru Perišiću za film “Lost Country”, a specijalno priznanje za afirmaciju regionalne filmske umetnosti u svetu dobila je glumica i rediteljka Mirjana Karanović.

“Veoma sam srećna što dobijam ovu nagradu. I zaslužila sam je! Stvarno sam se trudila i naputovala sam se po ovom našem regionu. Hvala vam puno na ovoj nagradi”, rekla je Mirjana Karanović 30. septembra na svečanom zatvaranju 17. LIFFE, koji je bio posvećen Goranu Paskaljeviću.

Mirjana Karanović, koja je i proglasila 17. LIFFE zatvorenim, rekla je da je sa Paskaljevićem radila dva filma i da je sa njim bilo drugačije nego sa drugim rediteljima.

“Meni su reditelji uvek izazivali strahopoštovanje. Uvek su bili obavijeni mističnim oreolom, kao da su nosioci tajne veštine , kojoj teško da iko može da priđe. Uvek su nešto šaputali sa strane, sa direktorima fotografije, sa svojim asistentima. Sa Goranom je to bilo potpuno drugačije. On je meni ličio na dečaka koji se igra, sa filmom, sa nama i kao da je demistifikovao taj process snimanja  filmova. Uvek se družio sa nama u pauzama, nije bio dalek i nedostižan I to je ono što uvek pamtim, tu njegovu neposrednost prema ljudima i dečački entuzijazam. I još jedna stvar zbog koje jako cenim Gorana to je da on nije čekao da mu fondovi, država daju šansu da snimi novi film. On je za svoje filmove tražio prostor tamo gde može da ih snima, to je stvarno retko, jer je teško. On je snimao fimove u drugim zemljama, čak i u Indiji. Svo moje divljenje za Gorana i jedna praznina koja je ostala iza njega”, rekla je Mirjana Karanović, koja je specijalno priznanje 17. LIFFE dobila odlukom Umetničkog saveta tog festivala.

Član Umetničkog saveta LIFFE Miroljub Vučković istakao je da je Mirjana Karanović je ikona promocije filma iz regiona u svetu, od “Petrijinog venca” Srđana Karanovića, preko filmova Paskaljevića, Emira Kusturice, Vinka Brešana, Andree Štake, Jasmile Žbanić, Veljka Bulajića.

I Ines Tanović, takođe članica Umetničkog saveta, istakla je doprinos Mirjane Karanović filmskoj umetnosti u regionu, nazvavši je legendom.

“Dolazim iz BiH, a Mirjana Karanović je igrala u kultnim filmovima bosanskohercegovačke kinematografije: ‘Otac na službenom putu’, ‘Grbavica’, ‘Na putu’. To su sve sjajne uloge i još više dokazuju da smo mi zaista region, da imamo zajedničko tržište, da glumci mogu da igraju na našem zajedničkom jeziku. Počastvovana sam što večeras stojim pored Mirjane, koja je zaista legenda i čestitam”.

Prema rečima člana Umetničkog saveta Igora Mirkovića, filmovi su ljubav, a Mirjana Karanović je istaknuto lice te ljubavi za generacije i generacije.

“I kao što se sećate kada ste prvi put videli tog nekog ko će se pretvoriti u ljubav vašeg života , ja se tačno sećam intrevjua u magazinu Start, koji je javljao da se u Beogradu pojavila nova, fenomenalna glumica, koja je te godine osvojila nagradu u Puli i sve ostale nagrade. Da mi je tada neko rekao da ću biti u prilici upravo toj glumici dodelim nagradu, ja bih smatrao da sam imao sreće. Zbog svih mojih koleginica i kolega koji su radili sa Mirjanom i pričali mi divne stvari o njoj , ja sam srećan što sam u prilici da čestitam jednoj velikoj glumici”, istakao je Mirković.

Mirjana Karanović rekla je da je njena želja da bude glumica bila ogromna, ali nikada nije ni sanjala da će biti filmska glumica.

“Moja karijera je krenula od filma, mnogi su me tada ubeđivali da to neće dugo trajati, jer sam dobila razne nagrade za prvi film “Petrijin venac” I govorili su: sad si dobila ulogu i nikad više. Međutim, desilo se nešto čudesno, imala sam sreću da je moja karijera počela 80-ih, kada je sve cvetalo i bujalo, valjda je pred katastrofu život najjači. Onda sam napunila 40 godina i mislila sam to će biti kraj, a onda su krenule da stižu neke lepe uloge. Imam sreću da živim u vremenu kada starije glumice ne sede kod kuće i čuvaju unuke, nego igraju uloge starijih žena”, istakla je ona.

Član žirija Irfan Mensur uručio je nagradu Glavnog takmičarskog programa za najbolju režiju uručio je Vladimiru Perišiću za film “Lost Country” o Srbiji u vreme petooktobarskih promena 2000. godine, drugu nagradu dobila je Una Gunjak za “Ekskurziju”, a treću Mladen Đorđević za film “Radnička klasa ide u pakao”.

Perišić je dobitnik i novoustanovljene nagrade "Otisak Gorana Paskaljevića", koja mu je uručena na otvaranju 17. LIFFE, koji je, kako je istakao, festival koji prave ljudi koji iskreno vole film i koji filmu služe i koje film zbog toga voli.

“Sve je više ljudi koji vole film, ali koje film ne voli, jer iskreno oseća da ga vole iz svog interesa. Ja sam uvek verovao, da je jedina vokacija reditelja da iskreno služi svojoj umetnosti i eventualno zasluži da ta ljubav bude uzvraćena. Želja da se vratim na ovaj Festival, ispunila mi se brže nego što sam mogao da očekujem. Hvala vam. Zahvalan sam za ovu nagradu, za ovu ljubav prema našoj umetnosti, koju želimo da zajedno negujemo”, poručio je Perišić.

Publici su se video porukama obratili i Una Gunjak i Mladen Đorđević, kao i turski reditelj Selman Nadžar kome je žiri dodelio nagradu u programu Mladi autori u fokusu, za ostvarenje “Rana oklevanja”.

U okviru programa studentskog filma, nagradu za najbolju režiju dodeljena je Sari Radulović za film “Svakako ću da krvarim”.

Dobitnik druge nagrade za režiju studentskog filma je Jan Krevatin za ostvarenje “Joža”, dok je treća nagrada dodeljena Kristian Bernard Irgl za ostvarenje “Alenka”, a oboje su se takođe obratili publici video porukama.

Uoči ceremonije zatvaranja 17. LIFFE, čiji su domaćini bili glumci Petra Dimitrijević i Andrej Šepetkovski, prikazan je film “Zemlja bogova”, a za sam kraj “Živi i zdravi”.

Leskovački internacionalni festival filmske režije osnovao je 2008. godine Leskovački kulturni centar u cilju promocije i afirmacije filmske režije i ostvarenja iz zemlje i regiona. LIFFE se održava uz podršku Grada Leskovca, Ministarstva kulture Srbije, Filmskog centra Srbije i partnera.

*Foto: Marko Jocić

(SEEcult.org)