• Search form

01.10.2019 | 10:36

Performansi Vlaste Delimar i Milana Božića u CZKD-u

Performansi Vlaste Delimar i Milana Božića u CZKD-u

Umetnici Vlasta Delimar i Milan Božić iz Hrvatske gostuju 1. i 2. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u Beogradu performansima kojima postavljaju pitanja starenja i smrtnosti, odnosno slobode i samostalnosti pojedinca, a 3. oktobra učestvovaće i u razgovoru "To smo mi", uz projekciju arhivskih snimaka njihovih odabranaih radova.

Vlasta Delimar predstaviće 1. oktobra, na Međunarodni dan starijih osoba, performans Magda, dok će Milan Božić 2. oktobra izvesti performans The Biggest, posvećen velikom umetniku sa kojim su godinama oboje sarađivali – Tomislavu Gotovcu (1937-2010).

Performans “Magda” Vlaste Delimar na poetičan način ukazuje na “naše gensko nasleđe, želeći nas nagnati da promislimo o tome šta smo dobili od predaka, a šta prosledili potomcima. To što smo pritom nemoćni u odlučivanju jesmo li hteli nešto naslediti ili se grozimo nekih svojih karakteristika, takođe pripada temi starenja: tek u zrelim godinama daje nam se prilika razlučiti šta smo stekli, a šta nasledili (nikad završena debata: nature vs nurture)”, navela je umetnica u opisu tog rada, koji predstavlja na Međunarodni dan starijih osoba i usvajanja rezolucije kojom su UN želele da naglase važnost osiguravanja životne sredine prilagođene potrebama i sposobnostima osobama trećeg doba. Time se žele podstaći države da starijim članovima osiguraju zadovoljenje njihovih potreba i omoguće im učestvovanje u društvu u skladu sa njihovim fizičkim i intelektualnim sposobnostima.

“Performans ‘Magda’ emotivna je priča o jednom životu iz kojeg je proizašao drugi pa treći… Jer takav je život, onaj za koji i u smrtnom času kažemo da ide dalje… Međutim, Magdin život se pomalo gasi, ona se suočava s tim. Telo je trošno, i koliko god da razum zna da smo već rođenjem postali smrtni, duh hoće još malo. Potomci su sada preci, a novi potomci suočavaju se s nedaćama starosti. Tada se postavlja moralno pitanje o prioritetima: šta, koliko i kako možemo učiniti za one koji su nas doneli na svet?”, navela je umetnica, smatrajući da, ako umetnost treba da odgovori na važna životna pitanja, onda mora da može da se nosi i sa temom starenja, nemoći, smrtnosti. “Magda” pruža mogućnost učenja i spoznaje kako se pripremati za starost, kako uspešno stariti, odnosno kako se izboriti za dostojanstvenu starost, posebno u društvu koje se premalo brine za svoje starije sugrađane.

Performans “Magda”, koji obuhvata tonski zapis Kreše Delimara i Anne Moor, posvećen je starijim osobama, posebno u Hrvatskoj, gde je “briga za njih na granici, pa i ispod ljudskog dostojanstva”.

Milan Božić performansom “The Biggest”, koji je posvećen Tomislavu Gotovcu (Antonio Lauer) postavlja pitanje koju cenu čovek mora svakoga dana da plati da bi zaista bio samostalan, istinski svoj, da bi njegovo vidljivo spoljašne ja bilo uistinu njegovo unutrašnje ja…

“Živeći i odrastajući u okuženju porodice, familije, škole, ulice, sela, kvarta, grada, društva, države, odgajali su me i nastojali formirati upravo onako kako je to nametalo trenutno okruženje, ne obazirući se na moje osobine, afinitete i mogućnosti. Upravo to okuženje koje se samo na rečima, ali ne i stvarno delatno, lažno brine za dobrobit svih svojih pripadnika zapravo guši pojedince kao samostalne osobe, oduzima im stvarne slobode, guši osobnost i samostalnost, nastojeći ih pretopiti u bezličnu homogenizovanu masu pogodnu za kontrolu, manipulaciju i svakojako iskorišćavanje, usađujući pojedincu lažan osećaj zajedništva i pripadanja, a zapravo zaraziti ga trajnom nesigurnošću, zavisnošću, malograđanštinom, lažnim moralom, strahom od etiketiranja, strahom od osude i ugožavanja lične egzistencije, koje kao oružje koristi protiv nepodobnih i navodno opasnih slobodnomislećih pojedinaca”, naveo je Božić, čiji je performans posvećen Gotovcu, kao umetniku – samostalcu – osobenjaku, koji je svoj život pretakao u umetnost, a umetnost u život.

“To je TOM. Život i umetnost za njega su istovetni, nema razlike između života i arta ili ako to kaže TOM ‘sve je film’ i ‘čim u jutro otvorim oči vidim film’”, naveo je Božić, ističući da taj veliki umetnik za njega predstavlja orijentir, putokaz, svetionik koji razgrće maglu svekolike gluposti, konformizma, pokazujući šta je istinski art.

Lauer i Božić, 2009. CZKD

Projektom “The Biggest” želeo je stoga da ponovo skrene pažnju na njega i njegov opus, jer “treba stalno podsećati na to šta on i njegov art zapravo predstavljaju. Nakon smrti umetnika i njegov rad može umreti ako se ne razmišlja i ne govori o njima”.

“Meni kao pojedincu, kao osobi, moje telo i moj um jedinstvena su i nerazdvojiva celina i oni zajednički ravnopravno tvore alat kojim spoznajem samoga sebe uz istovremeno spoznavanje prostora, vremena, povesti, te socijalnih, ekonomskih, religijskih i svih drugih okolnosti, situacija i duhovnih kretanja u kojima trenutno egzistiram. Ono što mi je osobito blisko s LAUEROM jeste spoznaja… da je golo telo u javnom prostoru, u mom gradu, blasfemija, vređanje malograđanštine, kada razgolićujući sebe javno skidamo lažne konformističke maske kolebljivaca koji živeći svoje živote zapravo lažu, skrivaju se od svoje stvarnosti, boje se javno iznositi mišljenja i stavove, te na svaki mogući način nastoje izbeći vlastitim delovanjem bilo kakve promene. Ovakav stav bi trebao ukolebljivim konformistima probuditi želju za slobodom mišljenja i izražavanja kako pojedinca tako i celog društva”, poručio je Božić, podsećajući da “LAUERU nije bio samo cilj realizovati neki projekat, odnosno izraditi umetničko delo - njemu je bio važan i sam tok i postupak izrade umetničkog dela, svaka faza kroz koju prolazi neka misao, neka ideja, odnosno put – misao – ideja - proces rada - gotovo umetničko delo”.

Vlasta Delimar i Milan Božić učestvovaće i u razgovoru "To smo mi" koji će biti održan 3. oktobra u 19 sati, uz učešće istoričara umetnosti Vladimira Bjeličica i urednice Likovnog programa CZKD-a Aleksandre Sekulić, te Dejana Vasića u ulozi moderatora, a obuhvata i projekcije video arhive njihovih performansa Lady Godiva (2001, Vlasta Delimar); Dva muškarca i žena (2009, Vlasta Delimar, Milan Božić i Antonio Lauer - Tom Gotovac); Jahači Apokalipse (2012, Vlasta Delimar, Milan Božić i Pino Ivančić), kao i dokumentarnog filma Užarska radionica Ivana Delimara (2019, Vlasta Delimar), posvećenog kultnom međunarodnom festivalu performansa koji je održavan od 2005. do 2015. godine u mestu Štaglinec kod Koprivnice, na imanju Vlaste Delimar i u organizaciji njene umetničke organizacije Moja zemlja Štaglinec.

Prema sinopsisu, užarska radionica se ruši teškom mehanizacijom, te zakopava u zemlju, nakon čega je ceo teren imanja poravnat tako da deluje kao da tu nikada ničeg nije bilo - samo ravna površina okružena stablima. Rušenje kuće ujedno simbolizuje i rušenje kultnog festivala performansa. Posebnost filma čini način snimanja, prisutnost same autorke kroz ličnu ispovest, te mozaik tonskog zapisa teške mehanizacije i mašina za rušenje, uz zvuk ptica čije je stanište ugroženo. Prazna površina bez užarske radionice predstavlja ujedno novi početak i novu kontemplaciju koja će se uskoro dogoditi na imanju Vlaste Delimar u Štaglincu...

Vlasta Delimar i Milan Božić sarađuju od 1999. godine. Prvenstveno su poznati kao umetnici koji rade u mediju performansa, a video arhiva koje će biti prikazana nastaje iz dokumentovanja samih performansa u javnim prostorima i dalje funcioniše samostalno kao medij. U razgovoru o arhivi, biće reči o pitanjima politike medija performansa i videa, odnosa umetnika i javnog prostora, kao i odnosa na relaciji umetnik/ca – društvo.

*Foto: CZKD

(SEEcult.org)

Dnevnik/Diary, Raša Todosijević, 54. Bijenale, Venecija
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r