Pejzaži otpora najbolji domaći film na Beldocsu

Film “Pejzaži otpora” rediteljke Marte Popivode o sećanju jedne od prvih partizanki u Jugoslaviji na borbu protiv fašizma u Drugom svetskom ratu proglašen je najboljim u domaćoj konkurenciji na 14. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs u Beogradu, dok je u internacionalnoj selekciji pobedio antiratni film “Ova kiša će zauvek padati” Aline Gorlove.

Marta Popivoda posvetila je nagradu glavnoj protagonistkinji svog filma, Sofiji Sonji Vujanović (Stanišić), koja je bila i među vođama pokreta otpora u Aušvicu, a priseća se u filmu revolucionarne mladosti, uz pejzaže koje je rediteljka zabeležila onako kako izgledaju danas, kao i njen mali stan u centru Beograda.

“Ogromna je čast dobiti jednu ovakvu nagradu na Beldocsu i naravno kod kuće, u Beogradu. Ovu nagradu posvećujemo Sonji, koja nažalost više nije sa nama, koja nas je naučila šta znači transgeneracijska solidarnost i ljubav”, poručila je Marta Popivoda na zatvaranju 14. Beldocsa u Amifiteatru ispred Muzeja Jugoslavije.

Nakon nedavne pobede i u dokumentarnoj selekciji 27. Sarajevo film festivala, te učešća na još niz festivala posle zapažene svetske premijere u Roterdamu, film “Pejzaži otpora” trijumfovao je u srpskom takmičarskom programu Beldocsa u konkurenciji sa još šest ostvarenja, na osnovu odluke žirija koji su činili Aleksandra Milovanović, Tristan Priimägi i Vuk Perović.

Nagrada za najbolji film dodeljena je “Pejzažima otpora” koji “empatijskom toplinom i optimističnim tonom može da se nosi sa prošlim traumatičnim iskustvima”, istakao je žiri, dodajući da “u tome uspeva ne umanjujući važnost poruke i stvarajući most između jučerašnjih i današnjih borbi”.

Marta Popivoda je istakla uoči domaće premijere svog filma na Beldocsu da je osnovna ideja i emocija koju je želela da prenese bila da je “otpor uvek moguć, čak i u jednoj tako totalitarnoj situaciji kao što je logor smrti Aušvic i koliko ta priča treba da nas inspiriše danas, kada imamo situaciju rastućih profašističkih diskursa i desnih politika u čitavoj Evropi, a i šire”. “To je ono što je meni bilo najznačajnije i najinspirativnije u Sonjinoj priči. A Sonja je bila neverovatno moćna pripovedačica, njene priče su kreirale slike u mojoj glavi, kao da čitam filmski scenario. Želela sam da dam prostor tim verbalnim-slikama ili scenama-sećanja, kako smo ih Ana (Vujanović) i ja kasnije nazvale i otuda dolazi rediteljski postupak vraćanja na pejzaže gde su se odigrali događaji iz Sonjinih priča i kako oni izgledaju danas”.

Sonja je, inače, baba-strina koscenaristkinje filma Ane Vujanović, koja je koautorka i scenarija prvog dugometražnog dokumentarca Marte Popivode “Jugoslavija, kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo”, koji je imao svetsku premijeru na 63. Berlinalu 2013, a domaću na šestom Beldocsu.

Nagrada za najbolju kameru Srpskog takmičarskog programa 14. Beldocsa dodeljena je Sari Preradović za film “Koreni”, uz obrazloženje žirija da “nenametljivo, ali precizno i jasno” njena kamera vodi “kroz intimnu studiju o prostoru i ljudima gde priroda jednako kao i sagovornici postaje uverljiv protagonist storije ispričane u dugim i statičnim kadrovima. Veštim kadriranjem, pažljivo se gradi struktura i kontekst filma”, naveo je žiri za “Korene”, koje je rediteljka Tea Lukač snimila u rodnom Dvoru na Uni, gde se često vraćala posle ratnih 90-ih godina, ali nije htela da se okrene ka nekoj tipičnoj priči o ratu i stradanjima, već je želela da ovekoveči neke vredne priče - od ličnih, porodičnih mitologija do melosa, jezika, običaja, rituala…

Kako je dodala na festivalskoj konferenciji za novinare, to “nije film ratu”, a s druge strane, “rat nije ni nešto što se u filmu krije”.

Za najbolju montažu domaćeg dokumentarnog filma nagrađene su Ana Žugič i Olga Košarić za film “Telenovela sivo u koloru” Filipa Martinovića, uz obrazloženje žirija da “nekonvencionalna struktura filma proizilazi iz neobičnog senzibiliteta njegovog autora. Ritmički i vizuelno, montaža osnažuje zabavni i neočekivani žanr dokumentarne sapunice u ovom filmu. Montažno gradeći njegovu ‘nemoguću’ formu, kao i u svakoj uzbudljivoj telenoveli, razvija se čitav spektar emocija, od smeha i ljubavi do nostalgije i tuge”.

Posebno priznanje dodeljeno je filmu “Dida” Nikole Ilića i Korine Švingruber Ilić (Corina Schwingruber), koji prati odnos reditelja sa majkom tokom nekoliko godina na relaciji Beograd - Švajcarska.

Žiri je istakao nepokolebljivo iskren porodični prikaz koji “meša komediju i tragediju u ličnom svedočenju reditelja i jednostavnom, posmatračkom stilu snimanja”.

Žiri međunarodnog takmičarskog programa, u kojem je prikazano 11 ostvarenja, dodelio je nagradu za najbolji film Alini Gorlovoj za ostvarenje “Ova kiša će zauvek padati”.

“Ponekad panoptični, ponekad gotovo nezamislivo detaljni, prizori, sekvence i fragmenti putovanja jednog čoveka iz rata u rat, od granice do granice, i sa jednog kontinenta na drugi, odražavaju načine na koje se svi prisećamo sopstvenih života, ali takođe otkrivaju provaliju nad kojom je izatkana istorija sveta”, naveo je žiri u sastavu: Yun-hua Chen, Marija Stojnić i Igor Marković.

Alina Gorlova izjavila je, zahvaljujući na nagradu, da joj je bilo veoma važno da pokaže svoj film u Srbiji.

“Vi ste takođe iskusili rat, kao i mi u Ukrajini, i u Siriji. Sigurna sam da svi shvataju kako je rat zapravo samo ružna stvar, koja više ne bi smela da se ponovi”, navela je Alina Gorlova, čiji film, nagrađen kao najbolji debi na IDFA, govori o sudbini 20-godišnjeg Sirijca koji je pobegao 2012. od rata u svojoj zemlji, ne sluteći da će ga ponovo dočekati rat - ovoga puta u Ukrajini.

Posebno priznanje žirija pripalo je filmu “Holgut” rediteljke Lizbet de Seler, koji je žiri nazvao filmski draguljem pronađenim u večnom ledu Sibira, gde zbog porasta temperature izazvanog klimatskim promenama, skeleti mamuta sada izlaze na videlo.

“Mističan, poetičan i sanjiv, slobodnog stila - lebdeći od dečjih uspavanki do dubokog šamanskog doživljaja - autorka spaja stvarno i imaginarno, elegantno i skromno - gotovo bestežinski – oživljavajući ne tako daleku prošlost kada su legende bile stvarne, a mit i istorija bili samo ođek jedno drugog, kada je svaka senka bila priča, a prošlost, sadašnjost i budućnost hodale srećno ruku pod ruku”, istakao je žiri.

Nagrada za najbolji kratki film 14. Beldocsa pripala je Olgi Lukovnikovoj za “Moj teča Tudor”.

Žiri koji su činili: Nil Jang (Neil Young), Iva Plemić Divjak i Josip Lukić, istakao je da mnogi filmovi imaju za cilj da obrade bolne i važne teme, ali retko se sreću oni u kojima delikatnost izvođenja savršeno dopunjuje i pojačava složenost i hitnost teme. “Naš pobednik koristi jednostavne vizuelne i audio elemente i kombinuje ih na načine koji duboko ličnu hroniku zlostavljanja i lečenja pretvaraju u trajno delo filmske umetnosti. Rezultat je snažno emocionalno iskustvo za gledaoca u tandemu sa presudnom, pročišćavajućom katarzom za samu rediteljku”.

Posebno priznanje dobio je kratkometražni film “U plitkoj vodi” reditelja Mareka Moučke.

“U kratkim filmovima, pitanje trajanja je ključno: inteligentna štednja može biti faktor koji odvaja dobar film od izvanrednog. Odličan primer je primalac našeg posebnog priznanja, koji pokazuje izuzetnu konciznost i pravi talenat tokom samo 10 minuta. Koliko je ohrabrujuće da jedno od najuspešnijih i najinovativnijih dela dolazi od jednog od najmlađih reditelja na festivalu”, istakao je žiri.

Nagradu za najbolji film u selekciji Beldocs Teen odnelo je ostvarenje “Ljubav oko sveta” Anđele i Davora Rostuhara, na osnovu odluke žirija u sastavu: Anđela Nikolić, Dunja Trifunović, Gordan Šašić, Nađa Vučković i Tarja Antić.

Žiri je ocenio da je “Ljubav oko sveta” nosilac univerzalne teme “sa kojom je svako od nas u nekom trenutku mogao da se poistoveti“ i da osećaj katarze koji je u njima probudio oslikava veliku vrednost tog dela.

Anđela Rostuhar zahvalila je žiriju i istakla da su rad sa mladima i projekcije u školama veliki deo svakog njihovog projekta. Trenutno rade na organizaciji bioskopske turneje u Srbiji.

Posebno priznanje žirija pripalo je ostvarenju “Tinejdžerske priče iz karantina”, uz obrazloženje da je taj film “dokument iskustava tinejdžera tokom pandemije sa kojom smo se svi susreli”, te da je na žiri poseban utisak ostavila povezanost sa likovima i njihovim pričama.

U okviru Beldocs Industry programa, dodeljene su vredne nagrade: Marija Stojanova nagrađena je sa 1.000 evra za najbolji projekat, Žana Maksimenko Kavčić dobitnica je nagrade DAE - Documentary Ašociation of Europe Award za projekat “Peace for Nina”, Sara Stijović osvojila je nagradu Thessaloniki Documentary Film Festival Award za projekat “Gina”, Arturas Jevdokimovas je za projekat “Life and Death of a Christmas Tree” osvojio Pitch the Doc Award, a Kiril Karakaš i Svetislav Podlešanov osvojili su East Silver Caravan Award za projekat “Ironman”.

Serbian Docs in Progress nagrada za najbolji projekat u iznosu od 500 evra dodeljena je projektu “Boro-Ramiz” Ane Dragić, a DOKSrbija Encouragement Award pripala je Milici Đenić za “Tales of the Plum Spirit”.

Beldocs je prvi put zatvoren filmom iz Teen programa - “Draga deco budućnosti” mladog nemačkog reditelja Franca Bema o borbi tri mlade žene iz tri zemlje (Čilea, Ugande, Hong Konga) na tri kontinenta. Nosioci filma su mlade generacije koje se nalaze u centru političkih promena i globalnih potresa, a njihov aktivizam manifestuje se u hrabroj i beskompromisnoj borbi za društvenu pravdu, demokratiju i suočavanje sa posledicama klimatskih promena.

Film je ušao u programsku selekciju Beldocs Teen odlukom devetoro mladih selektora - tinejdžera iz Srbije, koji su sa tri aktivistkinje Minom Milošević, Daxi Stošić i Jovanom Jankov, i najavile završnu projekciju na zatvaranju Beldocsa pričom o svojim borbama, aktivističkom radu i  prostorima slobode.

*Foto: Nemanja Stojanović

(SEEcult.org)