• Search form

12.03.2009 | 14:11

Pavle Vasić za Zenit

Nagrada “Pavle Vasić” Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) za 2008. godinu, osnovana radi podsticanja, razvoja i afirmisanja kritičko-teorijske misli u oblasti primenjenih umetnosti i dizajna u Srbiji, dodeljena je dr Vidosavi Golubović i prof. dr Irini Subotić za monografiju "Zenit 1921-1926.", u izdanju Narodne biblioteke Srbije, Instituta za književnost i umetnost Beograd i SKD Prosvjeta Zagreb.

Pavle Vasić za Zenit

Nagrada “Pavle Vasić” Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) za 2008. godinu, osnovana radi podsticanja, razvoja i afirmisanja kritičko-teorijske misli u oblasti primenjenih umetnosti i dizajna u Srbiji, dodeljena je dr Vidosavi Golubović i prof. dr Irini Subotić za monografiju "Zenit 1921-1926.", u izdanju Narodne biblioteke Srbije, Instituta za književnost i umetnost Beograd i SKD Prosvjeta Zagreb.

Knjiga “Zenit 1921-1926” sa reprint izdanjima časopisa “Zenit”, internacionalne revije za umetnost i kulturu koje je 1921. godine pokrenuo Ljubomir Micić u Zagrebu, prvi put u celini, posle višedecenijskog studioznog istraživanja dve autorke na kompleksan metodološki postavljen i zaokružen način, pruža kako stručnoj javnosti, tako i nešto široj populaciji, sveobuhvatan uvid u istorijat i sudbinu jednog od najradikalnijih avangardnih časopisa, istakao je žiri.

Razmatrane su okolnosti u kojima je časopis nastao, recepcija u domaćoj i stranoj literaturi kao i evropski kontekst u kojem su se razvijale i međusobno prožimale avangardne ideje. S brojnim reprodukcijama, od kojih su neke prvi put objavljene, uz autentičan dizajnerski poduhvat Jovana Čekića, i najpre kroz dva ključna aspekta, literarni i umetnički.

Vidosava Golubović i Irina Subotić, uz niz stručnih tekstova i analiza suštinskih i paralelnih događaja i ličnosti, što je pratilo svaku godinu časopisa, dale su u knjizi “Zenit 1921-1926” kompletan biografski i bibliografski prilog, kao i objedinjenu literaturu i registar svih imena koja su na bilo koji način obeležila program i poetiku, originalnog i uvek provokativnog zenitizma, istakao je žiri.

Nagrada je dodeljena na osnovu konkursnog materijala, a žiri su činili prof. dr Dragan Bulatović (predsednik), viši kustos Narodnog muzeja u Beogradu Gordana Stanišić i dr Nenad Makuljević.

Istoričarka književnosti Vidosava Golubović diplomirala je i doktorirala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radila je u Institutu za književnost i umet¬nost na projektu Istorija srpske književne periodike i sarađivala na međunarodnom naučnom projektu “Pojmovnik ruske avangarde” (Zagreb, 1984-1990).

Bila je i lektor za srpskohrvatski jezik i knji¬ževnost na Katedri za slavistiku Fakulteta u Marburgu na Lani (SR Nemačka).

Bavi se i objavljuje radove iz moderne i avangardne književnosti i umetnosti u zemlji i inostranstvu (Holandija, Nemačka, Amerika, Bugarska).

Sa Irenom Subotić je učestvovala u pripremi i organi¬zaciji izložbe "Zenit i avangarda dvadesetih godina", održane u Narodnom muzeju u Beogradu (februar 1983) i u Galeriji suvremene umjetnosti u Zagrebu.

Uredila je i likovno opremila zbornik "Srpska avangarda u periodici” (nagrađen na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu 1996. godine).

Sa Irenom Subotić priredila je fototipsko izdanje časopisa "Zenit" i napisala i objavila monografsku studiju o toj publikaciji, a oba izdanja proglašena su za izdavački poduhvat godine na Sajmu knjiga u Beogradu 2008. godine.

Monografija je, kao zasebno delo, dobila nagradu Udruženja bibliotekara Srbije “Stojan Novaković”.

Istoričarka umetnosti Irina Subotić, redovna profesorka Akademije umetnosti u Novom Sadu u penziji, predaje na poslediplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, a bila je kustos Muzeja savremene umetnosti i muzejski savetnik Narodnog muzeja, kao i profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu na predmetu Istorija moderne umetnosti.

Organizovala je više od 120 izložbi savremene umetnosti u zemlji i inostranstvu, publikovala više monografija, studija, eseja, kritika, novinskih članaka, predgovora u katalozima (više od 500), držala predavanja na Sorboni, Prinstonu, Ratdžers koledžu, Univerzitezu Vera Kruz, Njujorškom univerzitetu…

Učestvovala je na mnogim kongresima, simpozijumima, međunarodnim konferencijama i stručnim sastancima u zemlji i u svetu, a njeno posebno polje istraživanja je jugoslovenska avangarda 20-tih godina u evropskom kontekstu.

Među njenim glavnim delima su “Leonid Šejka” (retrospektiva, Beograd 1972), “Zenit i avangarda 20-tih godina” (Beograd 1983), “Lisette e Evsa Model: ‘New York City’” (Venecija 1984), “Vladimir Veličkovć” (Beograd 1986, Zagreb, Novi Sad 1988), “Na iskustvima memorije” (1994-1995. sa Gordanom Stanišić), “Likovni krog revije Zenit 1921-1926” (Ljubljana 1995), “Umetnost Ljubice Cuce Sokić” (retrospektiva, Beograd 1995. i 2004. monografija), “Stojan Ćelić” (sa Ivanom Simeonović Ćelić, monografija, Beograd 1996), “Vidljivo - nevidljivo” (Solun - Kulturna prestonica Evrope 97, Solun 1997)…

Napisala je i monografije Milenka Šerbana (Novi Sad/Sombor 1997), Olge Jančić (sa I. Simeonović-Ćelić, Beograd 1997) i Miodraga Miće Tabačkog (sa G. Popović - Vasić, Beograd 2005), za koju je takođe dobila nagradu “Pavle Vasić”.

Članica je više domaćih i međunarodnih stručnih udruženja i nevladinih organizacija (MDS, DIUS, UKPS, AICA, ICOM/CIMAM, Europa Nostra /Europa Nostra Srbija, Grupa 484).

Učestvovala je u radu mnogih stručnih žirija, komisija, odbora, u redakcijama časopisa i upravnim telima profesionalnih i nevladinih organizacija, rukovodila međumuzejskim stručnim projektima “Svetski majstori moderne umetnosti u jugoslovenskim kolekcijama” i “Ruski umetnici u Srbiji” i sarađivala na međunarodnim projektima iz oblasti avangardne i moderne umetnosti širom sveta.

Dobitnica je nagrade za najbolju kritiku Pančevačkog bijenala skulpture 1993, dve nagrade DIUS-a ¬za najbolje izložbe savremene umetnosti (Na iskustvima memorije 1995/6, sa Gordanom Stanišić i “Došier Serbien 2000/01” sa A. Miljković i B. Pavićević), kao i francuskog ordena Chevalier dans l'ordre des Arts et des Lettres.

Nagrada "Pavle Vasić", osnovana je 1995. godine, dodeljuje se za tekstove u oblasti primenjenih umetnosti i dizajna prateći jednogodišnju produkciju objavljenu u svim vrstama stručnih publikacija (monografijama, knjigama, zbornicima, TV emisijama), a u selekciji su i autorske izložbe istoričara umetnosti koje prati odgovarajući stručni tekst.

Nagrada se sastoji od Povelje i novčanog iznosa, a pokrovitelj je Ministarstvo kulture Srbije.

Osnivač nagrade je ULUPUDS, a suosnivači: Društvo istoričara umetnosti, Muzej primenjene umetnosti, Muzej pozorišne umetnosti, Društvo umetničkih kritičara Srbije i Beogradski TV program.

Odluka žirija tradicionalno se saopštava na dan smrti Pavla Vasića (Niš 1907 - Beograd 1993), koji je bio slikar i bavio se umetničkom kritikom i istorijom primenjene umetnosti, postavivši osnovne istoriografske smernice za prikupljanje građe u toj oblasti.

Osim slikarskog opusa, koji se nalazi u brojnim muzejima, Vasić je objavio hiljade radova (knjige, studije, članke, naučne radove) u domaćim i svetskim časopisima i periodici.

Među njegovim najvažnijim knjigama su “Linija i oblici” (1952. i 1956), “Uvod u likovne umetnosti” (1959), “Odelo i oružje” (1964), “Umetnički život I - IV” (1973), “Uniforme srpske vojske” (1980), “Primenjena umetnost u Srbiji 1900-1978” (izdanje ULUPUDS, 1981.)…

Dobitnik je Sedmojulske nagrade (1979), Vukove (1977) i Oktobarske nagrade (1974.), a bio je član ULUS-a od 1934. i ULUPUDS-a od 1964. godine.

Vasić je gimnaziju, Pravni i Filozofski fakultet završio u Beogradu, a doktorirao je na Univerzitetu u Ljubljani.

Umetničku školu u Beogradu pohađao je od 1922-24. godine, a slikarstvo je učio kod Jovana Bjelića (1926-29).

Kao asistent, uoči Drugog svetskog rata bio je zaposlen u Muzeju kneza Pavla (Narodni muzej). Tokom rata bio je u zarobljeništvu, a potom je postavljen za profesora, najpre, gimnazije, a potom Akademije primenjenih umetnosti, gde je penzionisan kao redovan profesor.

Predavao je i u Pozorišnoj i Muzičkoj akademiji u Beogradu, Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu (1974-79.) i Filozofskm fakultetu u Beogradu, grupi za Istoriju umetnosti.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r