Palić bez Manojlovića

Srpski glumac Predrag Miki Manojlović obavestio je Direkciju 16. Festivala evropskog filma Palić da neće moći da dođe na svečano uručenje nagrade “Aleksandar Lifka”, koju je dobio pored britanskog reditelja Kena Rasela, a u obrazloženju je naveo razloge lične prirode, uz želju da Palićki festival i dalje napreduje.

Srpski glumac Predrag Miki Manojlović obavestio je Direkciju 16. Festivala evropskog filma Palić da neće moći da dođe na svečano uručenje nagrade “Aleksandar Lifka”, koju je dobio pored britanskog reditelja Kena Rasela, a u obrazloženju je naveo razloge lične prirode, uz želju da Palićki festival i dalje napreduje.

U pismu Direkciji Festivala, Manojlović je, između ostalog, naveo da mu nagrada “Aleksandar Lifka” predstavlja veliku čast i da mu znači veoma mnogo, dodajući da Palićki festival smatra važnim obrascem podrške filmu u celini, posebno kulturnoj sredini u Srbiji i domaćem filmu koji je ostavio ozbiljne tragove u evropskoj i svetskoj kinematografiji.

“Neskromno smatram da se Aleksandar Lifka ne bi ljutio da može da vidi neke od filmova koje sam snimio u našim bivšim otadžbinama, današnjoj domovini i u inostranstvu. Razlozi nemogućnosti mog dolaska u Suboticu su lične prirode. Kao što kreatavnost izvire iz ličnosti i može u ređim sličajevima da traje veoma dugo, tako ta ista ličnost na svom profesionalnom i intimnom putu katkad ne pronalazi način da u kratkom vremenskom periodu uskladi uzbudljive želje sa mogućnostima”, naveo je Manojlović, koji je i predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije.

Navodeći da je zahvalan na velikoj pažnji koja mu je ukazana, Manojlović je dodao da iskreno pozdravlja sve na Palićkom festivalu, publiku, direkciju, organizatore i “sve koji su omogućili osnivanje i kroz godine za nama održanje i napredak ove ugledne manifestacije”.

Manojloviću i kultnom britanskom reditelju Raselu priređen je i omaž program na 16. Paliću, koji je Rasel svečano i otvorio 18. jula.

Manojlović je bio najavljen u drugoj polovini 16. Palića, koji će biti završen 24. jula kanskim pobednikom “Bela traka” austrijskog reditelja Mihaela Hanekea.

U okviru omaž programa Manojloviću, prikazani su filmovi “Samo jednom se ljubi” (1981) Rajka Grlića, “Nešto između” (1983) Srđana Karanovića, “Tajvanska kanasta” (1985) Gorana Markovića, “Otac na službenom putu” (1985) Emira Kusturice i “Bure baruta” (1998) Gorana Paskaljevića, dok je u okviru Raselovog omaža publika mogla da vidi “Demona” (1971), “Zaljubljene žene” (1969), “Surovog mesiju” (1972), “Valentino” (1977) i “Tomi”, čuvenu ekranizaciju istoimene rok opere grupe Hu, kojoj je prisustvovao i sam Rasel.

Rođen 1950. godine u Beogradu, Manojlović je 1972. diplomirao na beogradskoj Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, a istakao se ulogama i na filmu, u pozorištu i na televiziji.

Za filmska ostvarenja, nagrađen je, između ostalog, i nagradom “Pavle Vuisić” za doprinos jugoslovenskoj kinematografiji 2004. godine.

Filmsku karijeru počeo je u TV seriji “Otpisani” (1974), a zapažen uspeh ostvario je ulogom u kultnoj TV seriji “Grlom u jagode” (1976) Srđana Karanovića.

Za ulogu u filmu “Samo jednom se ljubi” nagrađen je Gran prijem na Filmskim susretima u Nišu i na Festivalu mediteranskih zemalja u Valensiji, a Zlatnu arenu u Puli i nagradu “Car Konstantin” u Nišu dobio je za ulogu u filmu “Otac na službenom putu”.

Manojlović radi i u inostranstvu, a jednu od zapaženijih uloga poslednjih godina ostvario je u filmu “Irina Palm” (2007) Sema Garbarskog, u kojem je igrao glavnu ulogu pored Marijan Fejtful.

Nagrada “Aleksandar Lifka” dodeljena je Raselu i Manojloviću za doprinos evropskom filmu, a nazvana je imenom jednog od začetnika kinematografije na ovim prostorima,

Lifka (1880-1952) je bio idejni tvorac jednog od najopremljenijih putujućih bioskopa koji su početkom 20. veka delovali u regionu, a višegodišnju putujuću aktivnost okončao je 1911. godine, nastanivši se u Subotici, gde je otvorio svoj stalni Lifka bioskop.

Pateovom kamerom, još u vreme kada je vodio putujući bioskop, Lifka je napravio veći broj kratkih reportaža. Prvi film zvao se “Sudbina jedne kapi vode”, a popularne su bile i “Lifka novosti”. Posle požara, međutim, od svega su u depou sačuvana samo četiri kratka fragmenta.

Lifka je posle Prvog svetskog rata postao zastupnik nemačke firme AEG u Subotici, a 1922. napustio je rad sa filmom i bioskopom i potpuno se posvetio drugim trgovačkim poslovima.

Među dosadašnjim dobitnicima nagrade “Aleksandar Lifka” su Lučijan Pintilije, Jirži Mencel, Margareta Fon Trota, Kšištof Zanusi, Dušan Makavejev, Eva Ras, Milena Dravić, Ljubiša Samardžić, Velimir Bata Živojinović, Ištvan Sabo, Mikloš Jančo, Peter Bačo, a prošle godine to priznanje dobili su britanski reditelj Ken Louč (Loach) i domaći reditelj Goran Paskaljević, koji su bili i gosti festivala.

Sajt Palićkog festivala je www.palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)