Otvoren 64. Martovski festival
Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma otvoren je 30. marta u Domu omladine Beograda projekcijama filmova Puriše Đorđevića i Ljubiše Samardžića, u prisustvu te dvojice veterana srpske kinematografije, i uz dodelu nagrade za životno delo reditelju, scenaristi i producentu Miroslavu Bati Petroviću.
Mnogobrojnoj publici obratili su se sa svojih mesta u prvom redu Puriša Đorđević (93) i Ljubiša Samardžić (81), pozdravljeni burnim aplauzom, naročito Samardžić, koji zbog teške bolesti dugo nije viđen u javnosti.
“Nemam reči, uzbuđen sam. Moj dokumentarni film je pao u vreme kada me zdravlje ne služi, ali u svakom slučaju idemo dalje”, rekao je popularni glumac, reditelj i producent. “Ponosan sam što ste organizovali jako dobru manifestaciju koja će živeti duže nego ja, logično. Dosta se u ovom prostoru izmenilo. To me dira, ali i pospešuje. Drago mi je što vidim da će na programu biti i filmova iz naših bivših republika”, rekao je Samardžić.
Reditelj i scenarista Puriša Đorđević istakao je da je “lepo što je toliko publike ovde, ali je ustvari najlepše što je Ljubiša ovde”.
“Ja sam u godinama kada se teško govori i zato, molim vas, prekidam”, dodao je Đorđević.
Prethodno je predsednik festivalskog Odbora i zamenik gradonačelnika Beograda Andrija Mladenović uručio nagradu za životno delo Miroslavu Bati Petroviću koji je rekao da nije očekivao to priznanje i da ga čini srećnim, a pomalo i tužnim.
“Srećan sam jer je prepoznata moja dugogodišnja posvećenost filmu. Ja jesam ceo život posvetio filmu i to traje već 50 godina. Davne 1967, baš krajem marta, upisao sam kurs za kino amatere u legendarnom Kino klubu Beograd. Srećan sam i što mi se nagrada uručuje baš u ovoj dvorani. Tu sam proveo 25 najlepših godina svoje mladosti. Kada su 1969. stariji članovi pretvorili Kino klub Beograd u profesionalno preduzeće, mlade autore su izbacili, a ja sam sa grupom vršnjaka došao u Dom omladine, tu smo formirali filmski klub, koji sam potom vodio 25 godina, najpre volonterski, od 1974. u stalnom radnom odnosu, a od 1979. sam bio urednik filmskog programa. U ovoj sali sam naučio sve što treba da znam o filmu, tu sam izgradio svoj filmski ukus. U ovoj sali sam provodio više vremena nego kod kuće i ovu salu vrlo često sanjam”, rekao je Petrović.
“Hvala svima koji su odlučili da mi dodele nagradu, a da malo imitiram Amerikance – hvala i mojoj porodici koja me podržava, a bogami i trpi”, dodao je Petrović uoči projekcije svog kratkog filma “Ko puši dobar je u duši”, u produkciji njegove filmske kuće “Fiks Fokus”.
Andrija Mladenović naglasio je uoči projekcija važnost Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, koji u 64. izdanju predstavlja više od 80 ostvarenja u takmičarskim i dvadesetak u revijalnom programu, uz fokus na domaća ostvarenja.
“Grad Beograd ponosan što 64 godine za redom ima ovaj sjajan festival, jedan od simbola našeg grada”, rekao je Mladenović, ističući novu koncepciju Martovskog festivala – kako je od ove godine i zvanično nazvan.
“Ove godine uspeli smo da u saradnji sa Domom omladine kao organizatorom, novim umetničkim direktorom Bobanom Jevtićem i novim konceptom, stavimo akcenat na domaći dokumentarni i kratki film. Negujemo tradiciju, ali i moderan pristup”, rekao je Mladenović, pominjući i radionice i besplatan ulaz za studente.
Boban Jevtić je rekao da je čast i odgovornost biti umetnički direktor najstarijeg filmskog festivala u zemlji.
“Želeli smo da se naslonimo na tradiciju, ali i da otvorimo širom vrata za nove snage, da na jednom mestu damo presek cele godišnje produkcije, u šest kategorija - dugog i kratkog dokumentarca, kratkog igranog, animiranog i eksperimentalnog filma i video arta”, rekao je Jevtić, koji je i direktor FIlmskog centra Srbije. Dodao je da je od prethodnog međunarodnog koncepta zadržana samo jedna selekcija – kratkog igranog filma, jer u Srbiji nema festivala koji se bavi tom vrstom filmskog stvaralaštva.
Jevtić je skrenuo pažnju na brojne radionice koje su organizovane u želji da se Festival okrene profesionalcima i mladim ljudima koji se bave filmom.
Na otvaranju 64. Martovskog festivala prikazan je kratki film “Bunker 93” Puriše Đorđevića, koji je o svom najnovijem ostvarenju koje je nastalo na osnovu materijala o bunkerima, snimljenog za vreme rada na filmu “Skerco”.
“Učestvujući u Drugom svetskom ratu, imao sam neprijatne susrete sa bunkerima. Snimio sam mnogo filmova od tada, najviše dokumentarnih, te se dogodilo da sam u tom žanru imao i dela označena kao filmske poeme. ‘Bunker 93’ je jedna poetska misao, i kao i svaka misao, sadrži montažu slika koje mogu da iznenade jedna drugu. Snimajući film ‘Skerco’, u okolini Obrenovca i reke Save, usput sam snimao ostatke bunkera, sa nejasnom idejom - da će možda jednog dana nečemu poslužiti. Danas, kada su mi 93 godine, evo ih pred vama, montiranih u stilu Slavka Vorkapića, bunkeri koji su ubijali, usput ubijani klaviri, pejsaži, usamljeni ljudi i konji, zajedno”, naveo je Đorđević u opisu svog filma za festivalski program.
Publiku na otvaranju 64. Martovskog festivala posebno je dirnuo dugometražni film “Panta rei” Ljubiše Samardžića, u produkciji njegove kuće Sinema dizajn.
To je biografski film i dokumentarni prikaz jednog vremena, kroz svedočanstvo Samardžića kao naratora, počev od skromnog detinjstva u posleratnoj Jugoslaviji, preko putešestvija do Beograda, studija na Akademiji za film i TV do bogate profesionalne karijere i detalja iz privatnog života.
Autor oslikava portret domaće kinematografije čiji je on integralni deo, od 50-ih godina prošlog veka do danas. Sa toplinom podseća na zlatno doba jugoslovenskog filma, pominjući reditelje i glumce sa kojima je najviše sarađivao, od Puriše Đorđevića, Branka Bauera, Saše Petrovića, Žike Mitrovića, Hajrudina Krvavca, Krste Papića, Boštjana Hladnika, Ivana Hetriha do Milene Dravić, Bate Živojinovića, Borisa Dvornika, Pavla Vuisića.
“Uvek sam se trudio da iskreno prenesem svoje utiske iz života na film. Ovo je sažeti deo moje bogate filmske, ali i životne priče. Oslanjao sam se na veliki broj dokumentarnih kreacija velikih majstora. U mom dokumentarcu je samo delić impresija iz života i mojih dela. Ponosim se što sam deo filma posvetio autorima i poštovaocima filma bivše Jugoslavije”, istakao je Samardžić u opisu svog filma.
Najavljeni su i omaži nedavno preminulim rediteljima Krsti Škanati i Lazaru Stojanoviću, a ulaz na projekcije njihovih filmova je besplatan.
Selektori festivalskog programa su Dragan Nikolić (dokumentarni filmovi duži od 50 minuta), Ivana Todorović (dokumentarci do 50 minuta), Nenad Popović i Maša Nešković (kratki igrani film – međunarodna selekcija), Pavle Vučković (kratki igrani - nacionalna selekcija), Nikola Majdak (animirani film), Marta Popivoda (eksperimentalni film i video art).
Medju filmovima u revijalnom programu su tri ekskluzivne projekcije – “Prostor između: Marina Abramović i Brazil” Marka del Fiola o jednoj od najpoznatijih svetskih umetnica performansa, rođenoj u Beogradu, zatim premijera filma Rajka Grlića i Matjaža Ivanišina “Svaka dobra priča je ljubavna priča”, koji je do sada prikazan samo na ZagrebDoxu, te film “Trst - Jugoslavija” o potrošačkoj groznici iz 70-ih i 80-ih godina, posmatranoj sa italijanske strane.
Cena ulaznice je 200 dinara po terminu projekcija, a ulaz na omaž programe Krstu Škanati i Lazaru Stojanoviću je besplatan. Ulaz na sve filmske projekcije je besplatan za studente, koji sa overenim indeksom mogu preuzeti ulaznice na info pultu u holu DOB-a na dan projekcije od 10 časova.
Prošle godine, na 63. BFDKF-u, prikazano je ukupno 109 ostvarenja, od kojih je u domaćoj, regionalnoj i međunarodnoj selekciji bilo oko 70. Gran pri za najbolji dugometražni dokumentarni film dobio je bugarski “Kembridž” Eldore Trajkove, dok je najboljim kratkim filmom proglašen “Iskon anima aeternam” Mihajla Dragaša iz Srbije, koji je dobio i Zlatnu plaketu Beograda za najbolji domaći animirani film – za “Vis Dubium”. U regionalnoj konkurenciji trijumfovali su autori iz Hrvatske, osvojivši nagrade u sve tri kategorije. Festival je obeležen odsustvom eksperimentalnog filma kao posebne kategorije, a regionalni takmičarski program proširen je bio sa prostora bivše Jugoslavije na celu Jugoistočnu Evropu, uz smanjenje broja nagrada sa tridesetak na 15.
BFDKF je održan i 2015. godine prema novoj koncepciji, a imperativ je bio, kako je tada izjavio gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević – povećanje broja gledalaca. Umetnički direktor BFDKF-a bio je 2015. godine reditelј Mladen Matičević, koji je sredinom 2014. godine izabran umesto Janka Baljka, takođe nagrađivanog reditelja.
Festivalski sajt je martovski.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org i u PRILOGU (pdf).
(SEEcult.org)
