Oslikavanje Olimpa
Beogradski letnji festival (BELEF) fokusiran je ove godine u vizuelnom delu na street art scenu, a prva izložba u okviru tog programa biće oslikani zid kod teniskih terena Sportskog centra “Olimp” na Zvezdari, koji će biti predstavljen od 9. jula, a zajednički je rad 15 mladih umetnika. Oslikavanje zida završeno je nedavno, uz učešće 15 mladih umetnika, koji već nekoliko godina promovišu scenu street arta, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Beogradski letnji festival (BELEF) fokusiran je ove godine u vizuelnom delu na street art scenu, a prva izložba u okviru tog programa biće oslikani zid kod teniskih terena Sportskog centra “Olimp” na Zvezdari, koji će biti predstavljen od 9. jula, a zajednički je rad 15 mladih umetnika.
Oslikavanje zida završeno je nedavno, uz učešće 15 mladih umetnika, koji već nekoliko godina promovišu scenu street arta, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Učesnici su imali slobodnu temu, s tim što su morali da se nadovezuju jedni na druge, rekla je 6. jula na konferenciji za novinare BELEF-a koselektorka vizuelnog programa Milica Pekić.
Prema njenim rečima, domaća street art scena je razvijena, ali nije prepoznata u samoj zemlji i ljudi nemaju razumevanja za takvu vrstu umetnosti, koja u značajnoj meri odstupa od scene klasičnih grafita, predstavljajući ilustratorski, dizajnerski, karakterni, često društveno angažovani grafit.
Idejni okvir vizuelnog programa BELEF-a, čije su selektorke Milica Pekić i Ana Adamović, nadovezuje se na inicijativu započetu prošle godine, nastavljajući da istražuje mogućnosti savremene umetničke produkcije u javnom prostoru. Grad ostaje u fokusu kao tema, element nad kojim se vrši intervencija, polje istraživanja i interpretacija, a umetnost se nudi najširoj publici uz potpuno zaobilaženje galerijskih prostora.
Grad još jednom postaje tako velika umetnička radionica sa brojnim izložbama na otvorenom, uključujući skulpture od terakote, koje su od otvaranja BELEF-a postavljene po centru grada i u univerzitetskom selu Belvil, gde se održava deo festivalskog programa povodom Univerzijade.
Iza tako koncipiranog vizuelnog programa festivala stoji ideja da svake godine grad dobije nekoliko značajnih umetničkih dela u javnom prostoru i na taj način se umetnost suprotstavi agresivnoj komercijalnoj bilbord kulturi.
Prema navodima Milice Pekić i Ane Adamović, o ozbiljnijoj edukaciji publike za vizuelne umetnosti gotovo je nezamislivo govoriti u uslovima manjka izlagačkih prostora, zatvorenih muzeja zbog dugogodišnjih rekonstrukcija i sve malobrojnije publike galerija.
Osim zida SC “Olimp”, još tri projekta treba da ostave permanentni trag na strukturi grada - izrada nekoliko murala na centralnim gradskim lokacijama i postavljanje arhivske fotografske izložbe na gradskim fasadama.
Publika BELEF-a moći će da vidi i sklupture od selotejpa umetnika Marka Dženkinsa (Jenkins) i intervencije na fasadama umetnika Bleka Le Rata, kao i ulične video projekcije arhivskih snimaka grada u okviru projekta “Sajberkinematografija”.
Dženkinsove skulpture od selotejpa biće predstavljene 22. do 31. jula u javnom prostoru i produkcionoj radionici (Galerija 12+ / Kiseonička stanica).
Dženkins je jedna od najvećih zvezda takozvanog “public arta”, a najčešće koristi lepljivu traku u radu, praveći skulpture koje postavlja u javnim gradskim prostorima.
Njegov rad izlagan je u mnogobrojnim galerijama širom Amerike, Evrope i u Brazilu.
U gradovima u kojima radi obično održava i radionice na kojima zainteresovane podučava pravljenju skulptura od selotejpa, o čemu piše i na svom sajtu (www.tapesculpture.org).
Radovima na papiru u javnom prostoru i radionici u Magacinu u Kraljevića Marka predstaviće se u završnici BELEF-a, 28. i 29. jula, i velikan street art scene Blek Le Rat (Xavier Prou).
Iako stensil umetnost postaje priznata i prihvaćena tek poslednjih godina, i to najviše zahvaljujući britanskom umetniku Benskiju (Banksy), ona postoji na ulicama svetskih gradova već desetinama godina, a njen rodonačelnik je upravo Blek Le Rat.
Još od ranih 80-ih godina, nakon susreta sa graffiti scenom Njujorka, Blek Le Rat stvara po ulicama Pariza, a potom i ostalih svetskih gradova i velika je inspiracija čitavim generacijama umetnika koji stvaraju u javnom prostoru.
Rad je započeo u Parizu i to invazijom nacrtanih pacova (tako i nastaje njegov pseudonim), da bi uskoro počeo da stvara radove sa likovima u prirodnoj veličini na zidovima grada. Ipak, nakon 1991. godine i suočavanja sa mogučnošću da završi u zatvoru zbog radova na javnim fasadama, nastavio je rad postavljanjem plakata, radije nego grafita na ulicama.
Blek Le Rat izvešće nekoliko svojih radova u javnom prostoru a tokom svog boravka u Beogradu održaće i radionicu i master claš.
Prema rečima La Rata, njegovi radovi su poklon, koji upoznaje ljude sa svetom umetnosti, ali sadrži i političku poruku.
“Čitav ovaj pokret urbane umetnosti je upravo demokratizacija umetnosti: ako ljudi ne mogu da dođu u galeriju, mi donosimo galeriju ljudima!”, naveo je La Rat.
Sajt BELEF-a je www.belef09.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
