Oproštaj od Dragoljuba Žarkovića, legende Vremena
Porodica, mnogobrojne kolege i prijatelji oprostili su se 7. februara od Dragoljuba Žarkovića, glavnog urednika nedeljnika “Vreme”, koji je, kako je istaknuto na komemorativnom skupu, bio novinar starog kova, a modernih misli, beskompromisan prema bilo kakvim pokušajima uticaja na uređivačku politiku i jedan od retkih svetionika profesionalnosti i čestitosti.
Uz inserte iz emisija u kojima je gostovao, u krcatoj Dvorani Kulturnog centra Beograda o Žarkovićevom trodecenijskom vođenju “Vremena”, odnosu prema kolegama, doslednom poštovanju profesionalne etike i ličnim visokim standardima novinarstva, kao i o specifičnom humoru i u najtežim situacijama, prijateljstvu i spremnosti da pomogne, govorile su njegove kolege Milan Milošević, Lila Radonjić, Veselin Simonović i Filip Švarm, koji je u ime redakcije “Vremena” poručio da će nastaviti putem koji je Žarković utabao, ali da bez njega više ništa neće biti isto.
Dugogodišnji novinar “Vremena” Milan Milošević istakao je da je Žarković gotovo nevidljivom rukom uređivao “Vreme” tri decenije, rukovodeći se starim načelom da štampa ne sme da predstavlja laž kao istinu, porok kao vrlinu, a zabludu kao stanje stvari - bilo iz neznanja ili iz računa.
Ispričavši nekoliko anegdota iz višedecenijske saradnje i prijateljstva sa Žarkovićem, Milošević je ukazao i na težinu posla novinara u Srbiji poslednjih decenija, koju nisu trpeli samo oni, već i njihovi bližnji. “Taj naš posao, te borbe sa vetrenjačama, dobro i zlo koje smo delili, plivali protiv struje 30 godina, to je lična stvar i lični rizik, ali su se ticale i onih pored nas”, rekao je Milošević, odajući svojevrsnu poštu i nekadašnjem novinarstvu uopšte, koje je danas velikim delom zamenila tabloidna propaganda.
Milošević je rekao da je Žarković “držao svoju redakciju na površini i kada je potanjala”. “Primao je udarce namenjene redakciji, možda je čak i malo mazohistički u tome preterivao”, rekao je Milošević i podsetio na složene okolnosti u kojima se "Vreme" razvijalo od početka 90-ih.
“Ovaj list je imao hrabrosti i istrajnosti da ukaže na nepočinstva kada je većina smatrala da ih treba kriti iz državnih razloga, bio je protiv rata kada je rasla ratna propaganda, suočio se sa onim što je nama naša borba dala – sa neuspelim tranzicijom, divljačkom privatizacijom, sa erozijom vrednosti, sa revizijom istorije, sa gubljenjem mesta koje je štampa u javnom života imala, sa krizom svetske štampe”, konstatovao je Milošević, dodajući da je u Srbiji predugo ostala aktuelna izjava urednika kragujevačke “Svetlosti” Ljubiše Manojlovića iz 1936. godine: "Vremena su teška, zlo je na sve strane".
Ističući da je za "Vreme" pisalo na stotine novinarskih imena i javnih ličnosti, Milošević je rekao i da je mnogo novinara i otišlo – bilo u druge redakcije, bilo na univerzitet, u državnu službu…
“Svi su ostavili trag, ali je jedna posebna grupa novinara otišla gore da svedoči da je sloboda štampe u Srbiji skupa”, rekao je Milošević, podsećajući na Juga Grizelja, Stojana Cerovića, Zorana Jeličića, Draška Gagovića, Uroša Komljenovića, Dejana Anastasijevciha, Tanju Tagirov i druge članove redakcije “Vremena” koji su preminuli.
Lila Radonjić istakla je da je Žarković bio ozbiljan, odmeren, pametan, duhovit, novinar starog kova, a modernih misli, dobronameran i skroman.
Nikada ga, kako je konstatovala, ne bismo mogli zamisliti kao jednog od onih koji izveštavaju o uspesima nekadašnjeg ministra cenzure, a sadašnjeg predsednika države.
“Legenda srpskog novinarstva, sa prezirom je gledao na nacionalizam i balkansko ludilo, ali je ismevao i modu političke korektnosti koja je postala sama sebi cilj”, rekla je Lila Radonjić, ukazujući i da Žarković nije išao nikada u komitete, strane ambaade ili u kafane po mišljenje, nije bio ni aktivista, ni misionar, ni agitator ili savetnik iz senke nekog kabineta.
“Bio je dosledan”, istakla je ona. “Kao što neko reče, bio je urednik svim novinarima, postavio je standarde i bio jedan od retkih koje su cenili i neistomišljenici”, rekla je Lila Radonjić i istakla da je Žarković bio stub redakcije “Vremena”, ozbiljan i sa distancom prema ljudima i događajima, realan, zahtevan i pravedan.
“Nije ga bilo ni na društvenim mrežama - hteo je da izbegne tu Srbiju između teških reči i sramnih dela”, rekla je ona, dodajući da Žarkovićevi tekstovi predstavljaju poslednju branu primitivizmu, neznanju i prostakluku.
Veselin Simonović, dugogodišnji Žarkovićev prijatelj i pre odlaska u “Blic” zamenik urednika, rekao je da je kolega Slaviša Lekić na Tviteru najbolje opisao odlazak Žarkovića: "Umro je najbolji novinar Srbije".
Žarković, kako je dodao, nije bio od logoreičnih i svaka njegova izgovorena i napisana reč bila je udžbenik novinarstva.
“Cenili su ga i oni koji su bili meta njegove kritike i elegantnog humora, i oni u vlasti, i u opoziciji”, rekao je Simonović.
“Vreme” je uspevalo da izdrži sve pritiske i ostane jedan od retkih svetionika novinarstva, istakao je Simonović, dodajući da novinari “Vremena” ni u najgorim vremenima i potpune besparice nisu odlazili iz redakcije ne samo zato što je sve manje medija u kojima nije sramota raditi, a danas ih je vrlo malo, već i zbog toga što im je Žare bio urednik.
“Najveći profesionalni uspeh bilo je vreme koje sam proveo sarađujući sa Dragoljubom Žarkovćem… Sa najviše ponosa ističem činjenicu da sam bio Žaretov zamenik i prijatelj”, rekao je Simonović, ocenjujući da je Žarkovćevim odlaskom novinarska profesija izgubla svetionik koji je pokazivao šta je najbolje novinarstvo, a šta je beščašće. Redakcija “Vremena”, kako je dodao, zato ima veliku obavezu i odgovornost da tako nastavi.
Odgovorni urednik “Vremena” Filip Švarm istakao je da je taj nedeljnik “Žaretovo životno delo”.
“Svi mi činimo ‘Vreme’, ali ‘Vreme je Žaretovo životno delo, i koliko god se trudli, više nikada neće biti isto”, rekao je Švarm.
“Formirao nas je kao novinare, urednike, ali i kao ličnosti”, dodao je on.
Prema njegovim rečima, Žarković je glumio rezigniranog novinara i cinika, ali svi koji su ga poznavali znali su da je to bio dobar i širokogrud čovek. “Uspevao je da rešava sve naše probleme”, istakao je Švarm na komemoraciji, koja je završena pesmom "Odiseja".
Ispraćaj za kremaciju Žarkovića biće 8. februara u 14.30 sati na Novom groblju.
(SEEcult.org)
