Omaž Pinteru u Kinoteci
Muzej Jugoslovenske kinoteke podsetiće 8. februara na pokojnog britanskog dramskog pisca, scenaristum glumca, reditelja Harolda Pintera (1930-2008), nobelovca koji je bio poznat i kao borac za ljudska prava i oštar kritičar američke i britanske spoljne politike. Biće prikazana tri filma Džozefa Louzija (Joseph Losey) - “Sluga” (1963), sa Dirkom Bogart (Bogarde) i Sarm Majls (Sara Miles), “Nesreća” (1967) sa Bogartom i Stenlijem Bejkerom (Stanley Baker), te “Ljubavni glasnik” (1971) sa Džuli Kristi (Julie Christie) i Alenom Bejtsom (Alan Bates).
Muzej Jugoslovenske kinoteke podsetiće 8. februara na pokojnog britanskog dramskog pisca, scenaristum glumca, reditelja Harolda Pintera (1930-2008), nobelovca koji je bio poznat i kao borac za ljudska prava i oštar kritičar američke i britanske spoljne politike.
Biće prikazana tri filma Džozefa Louzija (Joseph Losey) - “Sluga” (1963), sa Dirkom Bogart (Bogarde) i Sarm Majls (Sara Miles), “Nesreća” (1967) sa Bogartom i Stenlijem Bejkerom (Stanley Baker), te “Ljubavni glasnik” (1971) sa Džuli Kristi (Julie Christie) i Alenom Bejtsom (Alan Bates).
Pinter je sa Louzijem, koji mu je bio omiljeni američki komunista u egzilu u Engleskoj, snimio i film “Žderačice dinja” (1964).
Sarađivao je, između ostalih, i sa turskim emigrantom, bivšim komunistom i doušnikom FBI Elijom Kazanom (Elia Kazan), sa kojim je snimio “Poslednji magnat” (1976), holivudsku avanturu o romantičnoj i strašnoj profesiji snimanja filma.
Potom je sve više radio za televiziju, a scenarističku karijeru je, simbolično, završio TV rimejkom “Sluge” (2007).
Direktor Muzeja Kinoteke Dinko Tucaković, u tekstu “Smrt renesansnog čoveka u trećem milenijumu”, naveo je da je Pinter bio talentovani skener ljudske psihologije i distanciran i skeptičan kritičar post hladnoratovskog sveta.
“Bio bi upamćen po bilo kojoj od karijera, ali u današnje vreme, kao jedan od retkih glasova u Civilizaciji koji je imao integritet da kritikuje i bude polifono ‘politički nekorektan’, kritikujući i bombardovanje Srbije bez zahteva za plac na Mokroj Gori i držanja kandila u izvesnom dvorištu u Požarevcu”, naveo je Tucaković, dodajući da su pojedini smatrali pintera apolitičnim, drugim orvelijancem, levi radikali fašistom, ali da je sasvim izvesno bio ono što se sada pomodno zove “antiglobalista”.
Slobodana Miloševića je pritom simpatisao koliko i NATO, i iz toga bi i današnja vladajuća vrhuška mogla podosta da nauči, dodao je Tucaković, navodeći da, intimno, nikada neće zaboraviti Pinterovu verziju remek dela Frica Langa (Fritz Lang) “Lov na čoveka” (The Man Hunt), takođe rađenu za televiziju.
Muzej Jugoslovenske kinoteke podsetiće tokom februara na još nekoliko značajnih umetnika, a 11. februara odaće počast i nedavno preminulom novinaru i filmskom kritičaru Bogdanu Tirnaniću (1941-2009) - filmom “Rani radovi” Želimira Žilnika (1969), u kojem je igrao glavnu ulogu.
Kinoteka će podsetiti i na nedavno slovenačkog filmskog snimatelja i direktora fotografije Vilka Filača (1950 - 2008), američkog reditelja Roberta Maligana (Mulligan, 1925 - 2008), montažerku Jelena Bjenjaš (1924-2009) i hrvatskog filmskog arhivistu Matu Kukuljicu (1941-2009), osnivača i dugogodišnjeg upravnika Hrvatske kinoteke.
Sajt Jugoslovenske kinoteke je www.kinoteka.org.yu, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistocne Evrope SEEcult.org
