Omaž Kostiću u Kinoteci
Jugoslovenska kinoteka podseća od 15. do 17. novembra na deo bogatog opusa filmske muzike Vojislava Vokija Kostića (1931-2010), svestranog kompozitora, koji je bio i književnik, gurman, hedonista, jedan od ljudi koji su napravili beogradski FEST ozbiljnim festivalom, a velika ljubav bila mu je i boks. Kostić je preminuo krajem septembra u Beogradu u 79. godini, posle duge i teške bolesti, a bio je jedan od najplodnijih kompozitora u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije.
Jugoslovenska kinoteka podseća od 15. do 17. novembra na deo bogatog opusa filmske muzike Vojislava Vokija Kostića (1931-2010), svestranog kompozitora, koji je bio i književnik, gurman, hedonista, jedan od ljudi koji su napravili beogradski FEST ozbiljnim festivalom, a velika ljubav bila mu je i boks.
Kostić je preminuo krajem septembra u Beogradu u 79. godini, posle duge i teške bolesti, a bio je jedan od najplodnijih kompozitora u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije.
Pre jedne decenije, u simbolična vremena promena, sumiran je njegov opus koji je već tada brojao više od 60 filmova, 40 TV filmova, 20 serija, 300 pozorišnih predstava, 2.000 kompozicija, 90 dela klasične muzike...
Među njima su i “Balkanski špijun” (1984) Dušana Kovačevića i Božidara Bote Nikolića, “Život je lep” (1985) Bore Draškovića, “Poseban tretman” (1980) Gorana Paskaljevića i “Ko to tamo peva” (1980) Slobodana Šijana, čija je muzika, koja je postala i njegov zaštitni znak, doživela reinkarnaciju i kao balet.
Publika u Kinoteci videće i filmove “Biće skoro propast sveta” (1968) Aleksandra Saše Petrovića, kratki “Vrijeme vampira” (1971) Nikole Majdaka, “Nevinost bez zaštite” (1968) Dušana Makavejeva, “Tigar” (1978) Milana Jelića, “Avanture Borivoja Šurdilovića” (1980) Aleksandra Đorđevića, “Kamiondžije opet voze” (1984) Mila Đukanovića,
Odrastao u beogradskoj građanskoj porodici, sin istaknugog naučnika prof. Aleksandra Kostića, Voki Kostić je odgojen na ozbiljnoj muzici, ali i srpskoj tradiciji. Za programsku muziku uspevao je, neretko izborom neobičnih instrumenata, da dobije ubojitu kombinaciju funkcionalnosti, upamtljivosti i šarma, naveo je Dinko Tucaković u programu Kinoteke povodom omaža Kostiću, koga je uporedio sa Eniom Morikoneom, ističući da je uspeo da volšebno spoji Štokhauzenove principe sa estetikom vesterna i da krik i falš ton učini ravnopravnim najbesprekornijoj frazi.
Povodom izlaska trostrukog CD-a, Kostić je odao priznanje svojim prijateljima Dušanu Kovačeviću, Ljubomiru Draškiću i Bori Draškoviću, napominjući da je muzika koja se piše za prikazivačku umetnost duboko vezana za medije za koje je stvorena. “Sjajna muzika može uvek da potone ako je film loš, a ja sam imao sreću da sam do sada radio, kako se kasnije pokazalo, samo za kultne filmove...”, rekao je Kostić tom prilikom.
Kostić nije voleo da se pojavljuje u filmovima, iako je po holivudskim standardima imao konstitucije epizodiste, ali je ipak mogao biti zapažen kao majstor u “Slučaju Harms” (1987), ili na ivicama kadrova “Nevinost bez zaštite” (1968), dok se ekipa Makavejeva muvala oko akrobate Aleksića, u postmodernom filmu (pre svih postmodernizama). “Nevinost bez zaštite”, kako je istakao Tucaković, “odlično je uhvatio duh ne samo čoveka od čelika i autora prvog srpskog dugometražnog ton filma, nego i dva vrhunska umetnika i šereta, Vokija i Maka”.
“Učeći svojim delom da talenat ima samo smisla ako se neštedimice deli i da je prijateljstvo zanat najstariji, Vojislav Voki Kostić ostaće da živi kroz muziku, filmove... A nebo nad Beogradom se ovog leta gospodnjeg nekako prebrzo puni onima koji su ga životima i delom činili metropolom, i kada su istorije i oni malo jači bili protiv. Ali ne brigajte, ovaj bokser ide direktno u Raj. Uz divnu muziku”, naveo je Tucaković.
Kostić je muzičkim putem krenuo zato što su mu ostala vrata za školovanje bila zatvorena, budući da je još kao 16-godišnjak, nedugo posle Drugog svetskog rata, proveo dve godine na robiji zbog dela “protiv naroda i države” - sa grupom drugova je, krišom od roditelja, štampao i rasturao antikomunističke letke. Osuđen je na tri, a u zatvoru je proveo dve godine.
Kaznu mu je smanjio lično Josip Broz Tito, posle usmenog razgovora sa njegovom majkom.
Dobitnik je Statute “Joakim Vujić” 2006. godine, kao i nemačkog priznanja u oblasti muzike “Johan Štraus”.
Kostić je bio angažovan i u zaštiti autorskih prava, a svojevremeno je bio i sekretar Saveza kompozitora Jugoslavije.
Bio poznat i kao ljubitelj boksa, svojevremeno je bio potpredsednik Bokserskog kluba “Crvena zvezda”
Sajt Jugoslovenske kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
