Omaž Ivanu Radoviću u Haosu
Galerija Haos u Beogradu najavila je za novembar izložbu više od 500 crteža slikara Ivana Radovića iz legata Olge Radović, koji se čuvaju u SANU, a potiču iz najranijeg budimpeštanskog perioda tog umetnika. Na samoj postavci, od 2. novembra do 17. decembra, biće izloženo nešto više od 230 radova, uz 320 crteža koji će biti prikazani na monitoru galerije, a nalaze se u umetnikovim blokovima i sveskama, izloženim u vitrinama galerije.
Galerija Haos u Beogradu najavila je za novembar izložbu više od 500 crteža slikara Ivana Radovića iz legata Olge Radović, koji se čuvaju u SANU, a potiču iz najranijeg budimpeštanskog perioda tog umetnika.
Na samoj postavci, od 2. novembra do 17. decembra, biće izloženo nešto više od 230 radova, uz 320 crteža koji će biti prikazani na monitoru galerije, a nalaze se u umetnikovim blokovima i sveskama, izloženim u vitrinama galerije.
Ti radovi nikada nisu izlagani, a odabrale su ih direktorka Galerije Haos Borka Božović i kustoskinja Galerije SANU Jelena Mežinski Milovanović.
Prema navodima Jelene Mežinski Milovanović u tekstu u katalogu, Radović se u crtežu “osećao slobodno i našao je prostora za najsmelije variranje različitih umetničkih izraza”.
“Njegovi radovi na papiru retko se mogu okarakterisati kao ‘konzervativni’ - kako se pojedini delovi njegovog opusa povremeno vrednuju, mada nije uvek adekvatno prihvatati kao pozitivno samo avangardno u Radovićevom opusu. Trebalo bi ga sagledavati kao umetnika sklonog avanturi i eksperimentu, ali i kao autora koji je uspeo da se afirmiše kao nastavljač - uslovno rečeno - ulepšanog akademskog buržoaskog realizma koji je ispunjavao porudžbine građanske klase i pokrivao jedan bitan segment vizuelne kulture našeg društva sredinom 20. veka”, navela je Jelena Mežinski Milovanović.
Prema njenim rečima, Radović je osećao potrebu da upravo tehnikom crteža beleži sve što je doživljavao.
Razmišljanja o umetnosti ponekad je dopisivao uz crteže u skicen-blokove.
U umetničkom eksperimentu otišao je najdalje upravo u crtežima i zato što je smatrao da mnogi njegovi grafički radovi ne izlaze iz sfere intimnog umetničkog dela nastalog za samog umetnika.
Prema navodima Jelene Mežinski Milovanović, mogu se posmatrati kao Radovićev monolog - tako u njegovoj sobi nije bilo slika, kraj praznog štafelaja ostarelog slikara, nasuprot krevetu, stajao je samo olovkom rađen crtež umetnikove majke na samrtničkom odru.
“Radović je stalno iznova preživljavao ovu svoju najličniju grafičku belešku dajući joj tako smisao završetka svog opusa…”, navela je Jelena Mežinski Milovanović.
Rođen u Vršcu 1894. godine, Radović je učio slikarstvo na Akademiji u Budimpešti. Radi studija je putovao u Prag, Pariz, Minhen, Veneciju i Beč.
Jedno vreme je bio profesor Umetničke škole u Beogradu.
Pripadao je grupama Oblik i Šestorica.
Samostalno je izlagao u Beogradu 1925, 1928, 1929, 1932, 1933. i 1952.
Velike retrospektive priređene su mu 1966. u Novom Sadu i 1971. u Beogradu.
Dobitnik je brojnih nagrada a pred kraj života je postao dopisni član SANU.
Izložbu Radovićevih crteža iz legata njegove supruge Olge Radović otvoriće akademik Ljubomir Simović.
(SEEcult.org)