Održana Parada ponosa, ponovljeni zahtevi

Učesnici Parade ponosa u Beogradu, održane 16. septembra bez incidenata, ponovo su zatražili od nadležnih zaštitu ljudskih prava LGBT osoba, sprečavanje i sankcionisanje nasilja nad njima i usvajanje više zakona kojima će biti sprečena diskriminacija i obezbeđena ravnopravnost sa ostalim građanima.

Organizatori Parade ponosa zatražili su odgovornost države za zaštitu ljudskih prava LGBT osoba, sankcionisanje nasilja nad LGBT osobama i primena Krivičnog zakonika u vezi sa zločinom iz mržnje, usvajanje zakona o rodnom identitetu, kao i o registrovanim istopolnim zajednicama, podsticanje objektivnog i nesenzacionalističkog izveštavanja o problemima LGBT osoba, te reformu sistema obrazovanja, uključujući uklanjanje diskriminatornih sadržaja iz udžbenika, kao i usvajanje zakona koji će, pored ostalih vidova vršnjačkog nasilja i uznemiravanja, prepoznati i sankcionisati i one slučajeve koji su učinjeni zbog seksualne orijentacije i rodnog identiteta žrtve.

Učesnicima Parade ponosa na početku šetnje pridružila se i premijerka Ana Brnabić, a prisustvovali su i ministri Branko Ružić i Zoran Đorđević, kao i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, te poverenica za ravnopravnost Brankica Janković, kao i američki ambasador Kajl Skot, francuski Frederik Mondoloni, norveška ambasadorka Arne Sane Bjornstad, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici…

Pod sloganom "Reci DA!", povorka je prošla centrom Beograda koji je policija blokirala od jutarnjih sati, uz zaustavljen saobraćaj i brojno prisustvo policije u okolnim ulicama. Prošetavši od Ulice kralja Milana, preko Terazija do Studentskog trga, učesnici su u popodnevnim satima nastavili druženje uz zabavni program.

Uoči početka šetnje, organizatori su istakli da nastavljaju “predivnu tradiciju ljubavi i borbe” za jednaka prava, ali i podsetili da mnogi od pripadnika LGBT zajednice pred zakonom ne postoje samo zbog toga ko su i koga vole.

“Ovde smo da vam kažemo da smo tu, kao i ranijih godina, i u sve većem broju, i bićemo tu dok nasilje i ignorisanje ne nestanu zauvek”, poručili su organizatori, ocenivši i da je ovogodišnja Parada istorijska, jer je “više učesnika i učesnica nego policije”. Za to su posebno zahvalili volonterima koji su, između ostalog, vodili računa i o miru i redu.

Na neodgovarajući položaj pripadnika LGBT zajednice 17 godina posle prvog pokušaja organizovanja Parade ponosa i njenog nasilnog sprečavanja, ukazala je uoči šetnje ovogodišnja “kuma Prajda”, novinarka Suzana Trninić, koja je posebno pozdravila one koji su prvi put došli.

“Razmišljala sam da li vama treba da pošaljem poruku, jer vama je sve jasno. Poruka bi trebalo da se pošalje onima koji nisu ovde i da im se objasni zbog čega bi sledeće godine trebalo da budu ovde. Jedan pametan čovek je rekao da, kada se borba završi, a jedna od tih je ova vaša, nećete se sećati glasova svojih neprijatelja, već ćete se sećati koliko su ćutali vaši prijatelji. Dakle, ja da ćutim ne mogu. Duboko verujem, tako sam vaspitavana, da su svi ljudi rođeni jednaki i da ne postoji pravo bilo koga da bilo koga diskriminiše po bilo kom osnovu – da li po boji kože, po tome kome se Bogu moli, za koju partiju će da glasa, ali i po tome koga će da voli”, rekla je Suzana Trninić.

“Kuma Prajda” poručila je i da pred Ustavom i zakonom svi moraju da budu jednaki, jer je u suprotnom selektivna pravda.

“Živimo u zemlji u kojoj je bar 30 godina uvreženo mišljenje da je mržnja najjača pokretačka energija. Nas vi mrze godinama i mi na mržnju mržnjom odgovaramo. Ono što bih volela da se dogovorimo - hajde da napravimo kompromis pa da narednih 30 godina volimo, za promenu; da verujemo da nas ljudi vole, pa da na ljubav ljubavlju odgovaramo. Možda ćemo nešto da promenimo. Ne morate da volite ono što ne razumete, ali ste dužni da poštujete, dužni ste da poštujete nečije pravo na ljubav, na slobodu i različitost, i da tako zajedno gradimo društvo koje je bogatije, jer nismo svi isti, a to nisu njegove mane”, rekla je Suzana Trninić.

Stoga je upitala resornog ministra zbog čega nema Zakona o ravnopravnosti polova i ko je za to odgovoran.

“Bila bih srećna da neka naredna kuma ne mora da postavlja ova pitanja – to će biti znak da smo krenuli napred”, rekla je Suzana Trninć i poručila LGBT osobama da društvo mora da prihvati da su i oni deo promena i da imaju na umu da se i njihov glas itekako računa.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić izjavio je novinarima da je promovisanje tolerancije obaveza i Vlade Srbije i građana, a ocenio je da država prepoznaje probleme i svake godine pravi korak napred kako Srbija ne bi bila percipirana kao homofobična zemlja. Kao primer, naveo je izmenu Zakona o matičnim knjigama.

I ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević ocenio je da se prava svih građana sve više poštuju iz godine u godinu i najavio da će biti nastavljen rad na unapređenju u toj oblasti.

Poverenica Brankica Janković izjavila je da se prvi put ove godine ne govori najvećim delom o bezbednosti učesnika, što znači da nadležni rade svoj posao u skladu sa standardima, ali i da je Srbija postala tolerantnije društvo, koje prihvata razlike i razume da je reč o vladavini prava i pravu dela građana na slobodu okupljenja i mišljenja.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić ocenio je da je Beograd otvoren i tolerantan grad koji poštuje pravo na slobodu i različitosti.

“Ovo je važan dan da pošaljemo poruku da je Beograd grad otvorenog srca koji poštuje sve različitosti, jer smo svi jednaki”, rekao je Radojičić.

Parada ponosa kruna je Nedelje ponosa koja je proteklih sedam dana obuhvatala izložbe, razgovore, prezentacije aktivnosti, filmski ciklus u Jugoslovenskoj kinoteci...

U Beogradu je krajem juna održana slicna manifestacija LGBT zajednice, u organizaciji udruženja Egal, Glic i Loud & Queer, a bila je posvećena pre svega problemima transrodnih osoba.

Septembarsku Paradu ponosa organizovala je istoimena organizacija koja se bavi ljudskim pravima LGBT+ zajednice u Srbiji, a suorganizatori su Civil Rights Defenders, Udruženje Da Se Zna!, Inicijativa mladih za ljudska prava, Gayten LGBT, Grupa “Izađi” i Hartfeakt.

(SEEcult.org)