Održana beogradska Parada

Parada ponosa u Beogradu, prva koja je dozvoljena posle 2010. godine, održana je 28. septembra bez incidenata na samoj trasi šetnje od zgrade Vlade Srbije do Skupštine grada, a obezbeđivale su je jake snage policije, koje su još u ranim jutarnjim satima blokirale šire gradsko jezgro. Manji incidenti zabeleženi su u širem centru grada, kao i na Novom Beogradu, gde je grupa huligana napala policiju ispred zgrade medijske kuće B92.

Organizatori su izrazili zadovoljstvo, ali i žaljenje što Paradu ponosa nisu mogli iz bezbednosnih razloga da vide mnogi građani, osim u televizijskim prenosima ili sa prozora zgrada pored kojih je prošla šetnja. Organizatori Parade ponosa, koja je bila neizvesna sve do ponoći, izrazili su i nadu da će ta manifestacija LGBT zajednice narednih godina biti više u znaku zabave, umesto pitanja bezbednosti.

Parada ponosa, u kojoj je učestvovalo oko hiljadu ljudi, među kojima su bili i predstavnici republičkih i gradskih vlasti, diplomatskog kora i javne ličnosti, završena je obraćanjem predstavnika LGBT zajednice i stranih zvaničnika ispred Skupštine grada Beograda.

Predstavnici Evropske komisije i stranih ambasada pohvalili su Srbiju zbog Parade ponosa, ističući da time šalje snažnu poruku o poštovanju lјudskih prava i različitosti.

Zadovoljstvo je izrazio i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, ističući na vanrednoj konferenciji za novinare da Parada ponosa nije održana zato što je to uslov Evropske unije ili zato što je vlada naklonjenija gej populaciji nego crkvi ili obrnuto, već zbog poštovanja Ustava i zakona i prava svih ljudi na okupljanje i slobodno izražavanje.

Za vreme Parade ponosa zabeleženo je nekoliko incidenata na ulicama van same trase šetnje, uključujući pokušaj nekoliko desetina mladića da probiju kordon na Slaviji upotrebljavajući i kamenice. Policija ih je sprovela do Hrama svetog Save, gde je za popodnevne sate najavljen novi protest u organizaciji pokreta Dveri.

Na Slaviji se, kako su preneli mediji, dogodio i incident u kojem je učestvovao premijerov brat Andrej Vučić sa dvojicom članova obezbeđenja, koje su pretukli pripadnici Žandarmerije kada su pokušali da prođu kroz policijski kordon. Prema navodima medija, do sukoba je došlo kada su pripadnici Žandarmerije hteli da legitimišu Vučića i njegovu pratnju.

Premijer je na konferenciji za novinare u vladi, koju su uživo prenosili elektronski mediji, potvrdio da je su njegov brat i dvojica pripadnika njegovog obezbeđenja završili “krvavih glava i da imaju ozbiljne povrede”.

“Došlo je do nekog prekoračenja ovlašćenja”, rekao je Vučić, dodajući da su njegov brat i pratnja dobili izvinjenje i neće privatno goniti počionioce, ni državu.

Incident je nakon završetka Parade ponosa zabeležen i kod zgrade B92, koju su obezbeđivali pripadnici policije, a grupa huligana ih je napala dimnim bombama i kamenicama.

Prema rečima premijera, i taj slučaj se istražuje i “zna se kako se sa onima koji krše zakon postupa”.

Premijer je zahvalio svim građanima na “ljubavi prema svog gradu i zemlji”, kao i na poštovanju različitosti.

Za mirno održavanje “parade homoseksualaca”, kako je rekao, zaslužni su ne samo organi bezbednosti, nego i “svi koji drugačije misle, odnosno većinski deo građana" koji se uglavnom sklonio sa ulica, jer nije želeo da učestvuje.

Prema rečima Vučića, Srbija je pokazala da može, hoće i ume, da poštuje Ustav i zakone.

“Naš posao je da pre svega Ustav i zakon poštujemo i sprovodimo, ma koliko nam to nekada nije lako, ma koliko dolazilo u koliziju i sa našim ličnim uverenjima”, rekao je Vučić.

Učesnici Parade ponosa nosili su raznobojne balone, zastave i druge rekvizite duginih boja, a na čelu kolone velike transparente na kojima je pisalo "Ponos za sve" i "Za sve žrtve nasilja u Srbiji".

Među učesnicima Parade ponosa bio je i gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji je poručio da je to manifestacija koja pokazuje da je Beograd otvoren, kosmopolitski grad, koji poštuje i prepoznaje različitosti.

U Paradi ponosa učestvovali su i ambasadori EU, SAD, Nemačke, Velike Britanije i Australije, ministarke Jadranka Joksimović i Kori Udovički, ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac i državni sekretar u Ministarstvu kulture Dejan Ristić, šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević, zaštitnik građana Saša Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, predsednik Odbora za lјudska i manjinska prava Meho Omerović, kao i poslanici Borislav Stefanović i Gordana Čomić (Demokratska stranka), Marko Đurišić (Nova demokratska stranka), Srđan Dragojević (Socijalistička partija Srbije), lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović... i mnoge javne ličnosti.

Održavanje Parade ponosa bilo je neizvesno sve do ponoći, odnosno sednice Biroa za koordinaciju rada službi bezbenosti. Dok je Biro za koordinaciju službi bezbednosti većao, na Trgu republike održan je skup protivnika Parade ponosa. U organizaciji pokreta Dveri, novi skup najavljen je nakon Parade ponosa u 16 sati kod Hrama sv. Save.

Parada predstavlja završnicu Nedelje ponosa, koja je počela 22. septembra, a obuhvatila je izložbe, poetske nastupe, filmske projekcije, koncerte i razgovore.

Parada ponosa prvobitno je bila najavljena za maj ove godine, ali je odložena zbog vanredne situacije usled katastrofalnih poplava.

Prošle godine, par sati nakon zabrane Parade ponosa, organizatori i stotinak na brzinu okupljenih građana prošetali su nešto pre ponoći centrom grada, noseći transparent “Ovo je Prajd!” Protestna šetnja, praćena jakim policijskim snagama, protekla je bez incidenata. Par sati ranije centrom grada prošetale su i pristalice pokreta Dveri, čiji je protest takođe bio zabranjen odlukom Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.

Parada ponosa održana je u Beogradu prvi put u oktobru 2010. godine - u parku Manjež i okolini, ali je širi centar grada demoliran posle višesatnih sukoba protivnika te manifestacije sa jakim snagama policije. Povređeno je oko sto osoba i naneta je ogromna materijalna šteta.

Potom je 2012. i 2011. godine Parada održana “u četiri zida”, jer su vlasti iz bezbednosnih razloga zabranile i taj skup i okupljanje protivnika.

Parada ponosa prvi put je trebalo da bude održana u Beogradu 2001. godine, ali je sprečena fizičkim nasiljem, a 2009. otkazana je u poslednjem trenutku, odnosno veče uoči planiranog održavanja.

(SEEcult.org)