Obnova Žiče prema planu, otkrivena ploča o srednjovekovnoj

Obnova manastira Žiča, starog osam vekova, odvija se prema planu, a donela je i nesvakidašnje svedočanstvo o poslednjoj srednjovekovnoj obnovi - tokom radova na izgradnji platoa pronađena je zagubljena mermerna ploča sa natpisom, koja je prvi put bila otkrivena 1925. godine u manastirskoj porti.

Reč je o ploči koja je poslužila kao podloga za popločavanje, a potiče iz vremena vladike Nikolaja Velimirovića (1881-1956). Natpis na ploči govori o poslednjoj srednjovekovnoj obnovi manastira Žiča 1562. godine, u vreme mitropolita Zaharije. On je najverovatnije u zapustelom manastiru obnovio monaške kelije, Palatu u severozapadnom delu manastira i spoljnu pripratu Spasove crkve, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja 25. septembra, nakon posete ministra Vladana Vukosavljevića manastiru Žiča, koji je sazidan u periodu od 1190. do 1124. godine.

“Mi se danas nalazimo na jednom od najsvetijih i najvažnijih mesta srpske duhovne istorije, mestu proglašenja autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. Manastiru koji je svedočio i koji svedoči i o istoriji ove države i o istoriji ovog naroda”, kazao je Vukosavljević uoči centralne proslave obeležavanja 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve (SPC), povodom koje je i održana konferencija za novinare u manastira Žiča, posvećena njegovoj obnovi.

Vukosavljević je podsetio na sudbinu tog manastira koji je bio razaran i od neprijatelja, ali i od prirode, odnosno brojnih zemljotresa.

“Uprkos nevoljama koje su ga snalazile, ovaj dragulj srpske kulture i duhovnosti opstao je 800 godina i mi danas imamo razloga za ponos kada se okrenemo nazad i pogledamo naše dugo istorijsko trajanje”, rekao je Vukosavljević, izrazivši zahvalnost svima koji su tokom vekova brinuli o Žiči.

Vukosavljević je naglasio da je proglašenje samostalnosti SPC jedan od ključnih događaja u srpskoj istoriji i izrazio nadu da će se kontinuirano ulagati napori na obnovi srpskog kulturnog nasleđa.

“Srpska kultura ima dugo trajanje kroz vekove, ona je samodefinisana, autonomna i autohtona. Iako je kroz vekove trpela uticaje, takvi uticaji ne smeju da menjaju naše identitetsko jezgro, a to su naš jezik, ćiriličko pismo, kulturno-istorijska tradicija i naš dugovečni identitet. Nikad nije dovoljno novca za negovanje našeg nasleđa, ali mi ćemo nastaviti da se zalažemo da ulaganje u obnovu i restauraciju srpske baštine bude jedan od naših prioriteta”, poručio je Vukosavljević.

“Mi se za kulturno nasleđe moramo boriti kao za svoj očinji vid i to svima mora da budejasno. To je temelj istorijskog opstanka jednog naroda na istorijskoj sceni”, dodao je ministar kulture.

Prema rečima profesora Mirka Kovačevića, nadležni sa pažnjom prate radove na obnovi manastira Žiča, koji je pod zaštitom države.

Obnovama Žiče pristupalo se u nekoliko navrata, a trenutno je jedan od najvažnijih projekata statička sanacija. Aktuelan je i projekat istraživanja tehnološkog postupka dobijanja specifične boje fasade manastira, a smer kojim se ide je vraćanje na tradicionalan način izrade sa prirodnim bojama.

Savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture Vojin Nikolić istakao je da je manastir Žiča kompleksan objekat i stoga zahteva poseban pristup. On je naglasio da je saradnja Ministarstva kulture i informisanja i Zavoda za zaštitu spomenika čvrsta, a da su projekti kojima se pristupilo i koji su tek u planu dugotrajni i zahtevaju koordinisan rad učesnika.

Sestra Nekrarija je, u ime manastira Žiča, zahvalila na podršci koju pruža Ministarstvo kulture i informisanja, navedeno je u saopštenju.

*Foto: MKI

(SEEcult.org)