O uslovima rada u umetnosti i fer praksama
Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) predstaviće 15. marta rezultate istraživanja o uslovima rada u umetnosti, koji su decenijama već teški, a za vreme pandemije korona virusa dodatno su pogoršani, s obzirom na otkazivanja ugovorenih poslova i projekata u sektoru kulture i umetnosti, kao i smanjenu finansijsku podršku. Na koji bi način stanje moglo da bude poboljšano u vizuelnim umetnostima i koje bi to bile fer prakse - tema je diskusije koju ULUS organizuje 16. marta, takođe onlajn, uz učešće predstavnika tog udruženja, privatnih i javnih ustanova kulture i državnih institucija.
Decenije tranzicije obeležene su redefinisanjem polja rada u smislu njegove deregulacije, izostanka garantovanih minimalnih radnih prava, socijalne zaštite i sigurnosti. Dominacija finansijskog sektora uslovila je da zarada dolazi više iz tržišne špekulacije, a manje kao naknada za realno obavljeni rad koji pritom postaje nevidljiv i potplaćen. Promenom društvenih i ekonomskih paradigmi, rad u kulturi i umetnosti izgubio je suštinsku važnost za društvo, što se očituje u smanjenim državnim ulaganjima u taj sektor, a njena vrednost sagledava se u kapacitetu koji pokazuje za ostvarivanje profitnih interesa, naveo je ULUS povodom prezentacije istraživanja, koja će biti održana 15. marta u 17 časova preko YouTube kanala tog udruženja, jednog od najaktivnijih u protekloj godini u borbi za poboljšanje uslova rada u umetnosti i kulturi generalno.
Posledice pandemijske krize, kako ukazuje ULUS, pomogle su da gomila problema kojima je rad u sektoru umetnosti već decenijama opterećen (najniže osnovice osiguranja, nedostatak prostora i elementarnih uslova za rad, nepovoljni ugovori, itd) isplivaju na površinu, ali i dobiju izvesnu medijsku pažnju.
Namera ULUS-ovog istraživanja bila je da se dođe do preciznih podataka o uslovima u kojima umetnici danas u Srbiji rade, koji bi mogli poslužiti kao osnov i ponuditi smernice za bolje regulisanje njihovog položaja, kao i mesta koje bi umetničko stvaralaštvo trebalo da zauzima u društvu.
Istraživačku grupu činili su: Irena Ristić, Vahida Ramujkić, Srđan Vukajlović, Tanja Marković, Milica Lapčević i Milan Đorđević, a gošće-komentatorke u diskusiji biće: Aleksandra Lakić (Zajedničko.org) i Noa Treister (Učitelj neznalica).
U okviru debatnog programa, ULUS organizuje i 16. marta u 18 sati preko Zoom platforme diskusiju na temu "Fer praksa u vizuelnim umetnostima: pravične naknade, porezi i javne politike", koja će obuhvatiti pitanja uspostavljanja pravične naknade, njenog odmeravanja i institucionalizacije, kao i izazova iz ugla aktera galerijskog sistema i javne politike, te pitanja oporezivanja prihoda umetnika i oblikovanja ekonomskih instrumenata kulturne politike u toj oblasti.
Smernice za fer praksu u vizuelnim umetnostima daće: Aleksandra Ajduković (fer praksa i galerijski uslovi u Srbiji), Bojana Lukić (uporedna praksa), Andreja Čivtelić (pravni okvir), Miodrag Varagić (porezi), Dragana Nikoletić (javne politike i komunikacija sa zainteresovanim stranama), uz moderaciju Milice Lapčević, a kao diskutanti su najavljeni: Zorana Đaković iz Kulturnog centra Beograda, Mia David ispred Galerije Navigator, Nela Tonković iz Savremene galerije Subotica, samostalni umetnici Isidora Fićović i Uroš Đurić, Dimitrije Tadić i Vladimir Nedeljković iz Ministarstva kulture i informisanja i dr Hristina Mikić, ekspert u oblasti ekonomike kulture.
Debate su organizovane u okviru projekta “Ka horizontalnosti u umetnosti: mesto umetnosti i umetnika u današnjem društvenom i političkom kontekstu” koji ima za cilj unapređenje položaja umetnika kroz preispitivanje različitih aspekata umetničkog rada (društvenog, socijalnog, poreskog i radnog), te koncipiranje konkretnih predloga za izmenu zakonodavnih normi kojima se uređuju te oblasti.
Projekat je podržan od Fonda za otvoreno društvo Srbije.
*Naslovna fotografija: srigma66/Pixabay
(SEEcult.org)
