O sužavanju prostora za kritičko mišljenje sa Džudit Batler
Uticajna američka filozofkinja i teoretičarka roda Džudit Batler (Judith Butler), poznata i po jasnom i otvorenom političkom aktivizmu, najavljena je među učesnicima panel diskusije koja će 9. oktobra u Domu omladine Beograda biti posvećena pitanjima autonomije i slobode mišljenja, sa fokusom na univerzitet.
Na panel diskusiji Sužavanje prostora za kritičko mišljenje i delovanje, koju organizuje Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu (IFDT), u saradnji sa nedavno osnovanom Mrežom akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), najavljeni su i Ivan Vejvoda sa Instituta za humanističke studije u Beču, Athena Athanasiou sa Univerziteta Panteion u Atini, Sanja Bojanić iz Centra za napredne sudije Jugoistočne Evrope pri Univerzitetu u Rijeci, te Adriana Zaharijević iz IFDT-a.
Diskusija je fokusirana na univerzitet koji bi trebalo da bude kolevka društvene kritike, posebno kada država ne štiti ni autonomiju ni slobodu mišljenja i kada bezuslovna poslušnost postaje princip državne ustrojenosti. Univerzitet tada, kako su istakli organizatori, mora postati to mesto, svetionik i tvrđava unutar same države koje štiti i slobodu mišljenja i pravo na kritiku. U suprotnom, mišljenje postaje opasno.
Kako ukazuju organizatori, svedoci smo da se sve češće zahtevi za slobodom izražavanja, više demokratije i više pravde cenzurišu i tumače kao pozivi na pobunu. Podrška promenama interpretira se kao glas zloglasne elite koja ne razume ili podriva stremljenja "običnog" čoveka. Takva cenzura nije samo specijalitet naših društava. Profesionalne medije gde se oglašavaju pobornici kritičkog mišljenja, američki predsednik Donald Tramp čak otvoreno i naziva neprijateljima naroda.
Foto: Arek Socha / Pixabay
Cenzura je u biti nasilna, jer posledice cenzure – o čemu govore brojni slučajevi iz različitih delova sveta – mogu biti pretnje nasiljem ili stvarno nasilje, nadzor, cenzurisanje publikacija, simulirana suđenja, difamacije, izbacivanje s radnog mesta, proterivanje iz zemlje i na kraju, čak i smrt. Kako da objasnimo činjenicu da se prostor za javni govor širi, jer je sve više platformi i mogućnosti za komunikaciju, a da se istovremeno sužava prostor za kritičko mišljenje? Da li ga ta kakofonija u stvari guši? Da li gušenju kritičkog mišljenja doprinosi narastajući populizam koji u kritici prepoznaje “truli elitizam” u suštini uvek neprijateljski prema “narodu”? Koji su prostori za kritički angažman na Zapadu koji rastače desni populizam? Kako identifikovati te prostore u istočnoj Evropi gde su autoritarni desni populisti uspeli da uruše institucije i suze prostor za delovanje u ionako slabim društvima? Da li je deliberativno urušavanje autoriteta znanja nepovratno otvorilo vrata za pad univerziteta kao institucije koja proizvodi kritičko mišljenje? Kako univerziteti odolevaju cenzuri i šta činiti kada pritisci postanu neizdrživi?
To su neka od pitanja na koja će pokušati da odgovore učesnici panel diskusije najavljene za 9. oktobar od 17 do 20 sati u Velikoj sali DOB-a.
Panel diskusiju podržala je Fondacija "Hajnrih Bel" u Beogradu (Heinrich-Böll-Stiftung Belgrade).
(SEEcult.org)
