O izložbi koja se nije desila
Otkazivanje izložbe “Ritam zločina” Borisa Burića i Nenada Rackovića protekle jeseni u Uličnoj galeriji u Beogradu, koje je u delu javnosti osuđeno kao cenzura, a učinilo je vidljivim potisnute i prećutkivane razlike unutar nezavisne scene, tema je razgovora koji Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) organizuje 24. decembra na početku ciklusa “O ćutanju i posledicama”.
U razgovoru “Reč kao takva” učestvovaće umetnik Boris Burić i Aleksandra Sekulić iz CZKD-a, a u panel diskusiji koja će uslediti Branka Ćurčić, Slađana Petrović Varagić, Ivana Smiljanić i Vida Knežević, uz moderaciju Dejana Vasića.
Otkazivanje izložbe Burića i Rackovića, kako su naveli organizatori, učinilo je vidljivim potisnute i prećutkivane razlike unutar nezavisne scene koje se pre svega odnose na poimanje politike u kontekstu real-političkog delovanja i naloga društva, odnosno udruživanja po kratkoročnim interesima nasuprot delovanju prema zajedničkom horizontu. Izvorište tih problema može se razumeti kao problem društva koje se nije bavilo iskustvom 1990-ih, odnosno razorom društva, podelom ravni javnog i tajnog delovanja uz upotrebu nasilja, naveo je CZKD.
Budući da reč izneta u javnosti ima određenu težinu i povlači odgovornost, CZKD želi da omogući analizu korišćene terminologije u celom procesu, kao i političkog preteksta i posledica otkazivanja izložbe “Ritam zločina”.
Ulična galerija obrazložila je otkazivanje te izložbe odbijanjem da ima bilo kakav odnos sa Rackovićem, koga je označila kao vinovnika događaja u izbornoj noći koji se kosi sa vrednostima koje ona zastupa, promoviše i živi. Reč je o događaju na žurci povodom dočeka rezultata beogradskih izbora u CUK Imago, koji je inicijativa Ne davimo Beograd opisala kao “seksualno napastvovanje” Rackovića nad jednom od njenih aktivistkinja i pozvala galerije i širu javnost na javnu osudu njegovog čina i ličnosti. Saopštenje NDMBG, objavljeno na Fejsbuku, izazvalo je burne reakcije na toj društvenoj mreži i šire, ali i pretnje i uvrede članovima Remonta – nezavisne umetničke asocijacije koja je nešto ranije objavila Rackovićevu monografiju. Osuđujući svako seksualno uznemiravanje, Remont je ocenio da je saopštenje NDMBG napisano tendenciozno, neargumentovano i ostrašćeno, te da je predstavljalo poziv na linč.
Otkazivanju izložbe Burića i Rackovića u Uličnoj galeriji, predviđene na osnovu rezultata konkursa za 2018. godinu, prethodio je pokušaj dogovora o kompromisnom rešenju, ali je odbijen i Burićev predlog nove izložbe “Kralj ničega”, koja je podrazumevala fotografije sa zamućenim, blurovanim likom Rackovića i cenzuru kao osnovnu temu - umesto prvobitno osmišljenog istraživanja javnih prostora na kojima je u skorašnje vreme izvršen nikada do kraja na odgovarajući način procesuiran zločin.
CZKD ciklusom “O ćutanju i posledicama”, u društvu koje se bazira na sistemskom obeshrabrivanju kritičkog govora o iskustvu 1990-ih, rata i nasilja za koje se otvorio prostor, zeli omogući re-aktuelizaciju pojmova istrošenih u razoru društva, koji su ključni za razumevanje politike, političkog delovanja, umetnosti, estetike, odgovornosti i njihove međusobne povezanosti. Te odnose moguće je analizirati iz terojskog okvira radikalne estetike Šantal Muf (Chantal Mouffe) tako što bi se elementi diskursa o umetnosti, fiksirani u procesu stabilizacije i normalizacije tokom društvene transformacije ratom i pljačkom, podvrgli destabilizaciji i time bi se otvorilo polje emancipacije umetničkog delovanja. Stoga bij ciklus “O ćutanju i posledicama” imao za cilj da ospori amortizaciju pojmova i disfunkcionalnost jezika kulture u odnosu na uznapredovale procese razaranja društva. U tom vraćanju umetnosti u društvo, biće razmotreni osnovni pojmovi.
“U traganju za omasovljenjem i moći delovanja nezavisne scene (svakako nužnog i dobrodošlog), potisnuto je pitanje u kojem ideološkom okviru ta borba nastaje i koju viziju ima za nezavisnu scenu samu, i za društvo. Takva ‘metodologija’ potiskivanja i prećutkivanja pod izgovorom ‘najmanje zlo’, ima već dugu ‘tradiciju’ još od 90-ih, ako ne pre toga, i u njenom posledicama živimo svaki dan u politici, ekonomiji, socialnim pitanjima, kao i u oblasti kulture”, naveo je CZKD, koji planira da analiziranjem ključnih reči iz diskusije povodom rascepa scene i povodom drugih političkih problema otkrije ideološki okvir u kojem ta retorika funkcioniše - društvene mehanizme koje je ona omogućavala ili zabranila, ali i posledice.
Uvereni da diskutanti nisu istomišljenici, CZKD na taj način pokušava da doprinese konstituisanju ideološke polemike koja je nestala.
Ciklus “O ćutanju i posledicama” biće realizovan tokom 2019. godine pod uredništvom Dejana Vasića, Noe Triester i Aleksandre Sekulić.
U najavi su razgovori: “Politika anti kao antipolitika”, “Mesto zločinca u društvu” i “Mesto zločinca u umetnosti”.
*Ilustracija: Boris Burić
(SEEcult.org)
