Novi-stari život Grafičkog kolektiva

Grafički kolektiv svečano je otvorio 30. juna novi galerijski prostor u Dragoslava Jovanovića u centru Beograda, posle četvorogodišnjeg delovanja u vanrednim okolnostima, nakon prinudnog odlaska sa Obilićevog venca zbog restitucije zgrade u kojoj se nalazio decenijama. U prisustvu mnogobrojne publike i uz izraze zahvalnosti svima koji su pomogli da pronađe novi dom i renovira ga, Grafički kolektiv je ujedno obeležio i 70 godina Majske izložbe grafike – otvaranjem još jednog njenog izdanja sa čak 124 učesnika i dodelom nagrade “Veliki pečat” mladom umetniku Nikoli Radosavljeviću.

Kustoskinja Grafičkog kolektiva Ljiljana Ćinkul, jedna od najzaslužnijih za pronalaženje novog prostora i očuvanje kontinuiteta delovanja GK, rekla je da je imala na umu kinesku poslovicu: “Kad misliš da ne postoji više nijedno rešenje, ima ih bar još četiri”.

Zahvalivši svima koji su pomogli da Grafički kolektiv “dobije novi dom”, ističući da “umetničko bratstvo to poštuje”, posebno je izrazila profesionalnu zahvalnost koleginici Radi Maljković iz Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti i predsedniku SANU Vladimiru Kostiću zbog mogućnosti da GK u prostoru Akademijine galerije postavi u jesen 2019. godine jubilarnu izložbu povodom 70 godina postojanja.

Napominjući i da se okolnosti u vezi sa realizacijom radova u prostoru ne uklapaju uvek najbolje sa prvobitnim planom – zbog čega je Majska izložba grafike u julu, Ljiljana Ćinkul rekla je da je tokom sedam decenija, počev od 1952. godine, taj godišanji pregled bio “mesto najave, prohodnosti ideja za generacije umetnika koji stasavaju i svoje prve izložbe promovišu upravo na majskim izložbama grafike”.

“Izabranim delima pozicioniraju se i najavljuju nove stvaralačke refleksije, promovišu se kao pojedinci jakih kreativnih impulsa, a moguće je i hronološki pratiti liniju pojedinih stvaralačkih opusa”, istakla je, dodajući da je Majska izložba grafike istovremeno i svedočanstvo o kontinuitetu Beogradske grafičke škole “u kojoj se različite autorske pojave, dodiruju, nadovezuju, preklapaju, a povremeno i provociraju ustaljene sheme i shvatanja”.

Na prvoj Majskoj izložbi grafike 1952. godine, kako je podsetila, izlagalo je 28 umetnika, a posle 70 godina je 124 autora. Najstariji je pritom rođen  1934, a najmlađa umetnica je 2001. godište.

“Ovih sedam decenija i broj izlagača koji se svake godine uvećava potvrđuju da je Majska izložba grafike čuvar vatre na ognjištu umetničke grafike”, istakla je Ljiljana Ćinkul.

Predsednik Upravnog odbora Grafičkog kolektiva, profesor emeritus Branimira Karanović, takođe je zahvalio svima koji su podržavali GK “moralno, društveno i preko medija”. “Mnogo ste učinili da izdržimo ovaj period, da produžimo ono što su naši preci i profesori radili prethodnih decenija i da svoju dužnost da obavimo najbolje što smo mogli”, rekao je Karanović i ocenio da je vreme da njegova generacija “preda dužnost mlađima”

“Mi smo svoj dug odužili, održali smo traciciju Grafičkog kolektiva”, rekao je Karanović, dodajući da je novi galerijski prostor, koji je mnogo više od onoga što je očekivano - izuzetna motivacija za buduće umetnike i mogućnost da afirmišu i samu galeriju, ali i sebe – kao što su se umetnici njegove generacije afirmisali u prethodnim decenijama kroz galeriju na Obilićevom vencu.

“Nadam se da će mnogi mladi umetnici opravdati ime Grafičkog kolektiva i njegovu tradiciju”, rekao je Karanović i izrazio i nadu da će novi galerijski prostor i ubuduće imati tako brojnu publiku kakva je na otvaranju.

Značaj Grafičkog kolektiva istakao je i pomoćnik ministarke kulture Radovan Jokić, zadužen za savremeno stvaralaštvo, koji je rekao da je, Grafički kolektiv “uvek imao jednog, ili bar jednog čoveka, koji je čuvao habitus” GK, kao porodice svih umetnika različitih generacija.

Povodom nove faze Grafičkog kolektiva, Jokić je citirao Miodraga B. Protića, izrazivši nadu da je ovo početak “beskrajnog puta GK” i poželeo mu da “ostane zauvek simbol beskrajnog polja umetnosti”.

“Kulturna politika bez brižljivo razrađenog instrumentalnog dela nije praktična, efikasna politika, jer nije u pitanju jedna uska oblast – grafika, slikarstvo, vajarstvo… već nešto mnogo suštinskije, i za ideal u koji svi verujemo daleko presudnije - u pitanju je misija same kulture i njena uloga u humanizaciji samih društvenih odnosa. Kultura kao neophodan preduslov izgradnje”, rekao je svojevremeno Protić, kako je podsetio Jokić.

“Da nismo uspeli ovo, to bi za nas, Ministarstvo, bio lični poraz”, dodao je.

Na otvaranju Majske izložbe grafike tradicionalno je dodeljena nagrada “Veliki pečat”, ustanovljena 1963. godine, a prema jednoglasnoj odluci žirija, koji su činili grafičarka Jelena Jocić, laureatkinja “Velikog pečata” 2021. godine, istoričar umetnosti Sava Ristović i grafičar Vladimir Milanović, pripala je Nikoli Radosavljeviću za rad “Roof studies / Safe from Harm” (Studije krova – Bezbedan od povreda) u tehnici linoreza, koji se izdvaja “jakim konceptom utkanim u grafički medij, a repeticijom motiva afirmiše balans idejnog i manuelnog”.

“Galerija Grafičkog kolektiva decenijama je bila drugi dom generacijama grafičara od kojih su neki predstavili svoje radove i na ovoj izložbi. Žiri je uveren da će se tradicija nastaviti u novom prostoru koji će i mlade generacije prepoznati kao svoj drugi dom, a nada je opravdana njihovim učešćem na ovoj izložbi”, istakao je predsednik žirija, koji je konstatovao da radove na jubilarnoj Majskoj izložbi karakteriše visok kvalitet.

Radosavljevićev personalni habitus, darovitost i energija, entuzijazam i mladost, kako je naveo žiri, čine motivacioni kompleks veština njegovog impulsivnog aktivizma i gorljivog stanja stalne produkcije. Tokom “nepune decenije delovanja, ispitujući sopstveni identitet, ostvario je upadljivo prisustvo na umetničkoj sceni realizacijući brojne autorske projekte. Knjige umetnika i novomedijske grafičke prakse ukazuju na autorove afinitete i iskrenu veru u moć promena, a geslo što dalje od klišea, autor svojim radom nastoji da afirmiše”, naveo je žiri u obrazloženju koje je pročitao Milanović.

Nagrađeni rad Radosavljevića, “Roof studies / Safe from Harm" , već svojim naslovom u sebi kondenzuje elemente sopstvenog privatno-emotivnog diskursa sa poentom tematizacije uloge pojedinca na istoriju kolektiva.

“Linorez je velikih dinemzija – 200 x 96 cm, inteligentno relizovana kompozicija od 50 istih kvadratnih mikronarativa; svojevrsna slagalica postaje razvijena sofisticirana matrica vizuelnih senzacija u kojima dejstvo zasićene crvene svojim impulsima tonira vibrantna emotivna stanja. Radosavljević u svom aktivizmu traga za autentičnim svedočanstvom o vremenu referišući svojim projektima i njihovim fragmentarnim kodovima na obrasce ponašanja između realnog i virtuelnog, u mogućem balansu porodičnog i društvenog, pojedinačnog i kolektivnog nasleđa”, naveo je žiri.

Radosavljević je istakao značaj jedinstva i ocenio da ni Grafički kolektiv nema u svom nazivu sintagmu “kolektiv” tek tako.

“Za razliku od svih ostalih disciplina, grafika je najzahtevnija, najnezgodnija, najskuplja, najteža za produkciju i nama je suštinski potrebno najviše.

Ono što nam je bilo potrebno suštinski jeste bila kuća, dom”, rekao je Radosvaljević i izrazio zadovoljstvo time što je žiri prepoznao njegov rad kao “direktan komentar na nedostaka doma, kuće”.

“Verujem da je ovaj dom jedna od stanica za rešavanje niza problema sa kojima se kao umetnici i radnici u kulturi svi koletivno suočavamo i svakodnevno živimo”, rekao je Radosavljević, dodajući da bi bilo dobro prestati živeti sa problemima, već ih rešavatai kako na nivou kolektiva, tako i na nivou mikronarativa, kojim se njegov rad bavi.

Grafički kolektiv dobio je krajem 2019. godine galerijski prostor u Dragoslava Jovanovića – godinu i po dana nakon što je u julu 2018. bio primoran da se iseli iz zgrade na Obilićevom vencu zbog restitucije zgrade u kojoj je delovao decenijama. Novi izlagački prostor od 350 metara kvadratnih, međutim, nije bio u radnoj funkciji, odnosno zahtevao je obimnu rekonstrukciju, a timu Grafičkog kolektiva predstojalo je i savlađivanje komplikovane zakonsko-pravne procedure oko investicionog održavanja.

(SEEcult.org)