Novi Sad - Evropska prestonica kulture

Novi Sad postao je 13. januara jedna od tri Evropske prestonice kulture 2022. godine, čiji je program predstavljen na ceremoniji u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) pred zvanicama iz javnog i kulturnog života, uz izraze zadovoljstva predstavnika vlasti o uspešnom završetku višegodišnjeg procesa priprema da prvi put neki grad van EU postane EPK, kao i poruke zvaničnika Evropske komisije o perspektivi Srbije u EU i znacaju kulture u tom kontekstu.

Nakon scenskog programa u kojem su predstavljene programske linije projekta “NS – EPK 2022”, uz učešće muzičkih, plesnih i operskih umetnika, šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre uručio je novosadskom gradonačelniku Milošu Vučeviću plaketu, čime je Novi Sad zvanično postao Evropska prestonica kulture. Novi Sad je poneo titulu EPK godinu dana nakon prvobitnog plana, odloženog 2021. zbog pandemije, a deli je sa luksemburškim gradom Ešom i litvanskim Kaunasom.

Značaj novosadske titule EPK istakli su na svečanosti i premijerka Ana Brnabić, ministarka kulture i informisanja Maja Gojković i direktor Fondacije ''Novi Sad 2022 – EPK” Nemanja Milenković, kao i komesarka EU za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade Marija Gabrijel, koja se obratila putem video linka.

Premijerka Ana Brnabić, napominjući da ne može da bude objektivna, istakla je da ne postoji grad koji je više od Novog Sada zaslužio da visoko podigne evropsku zastavicu omladine i kulture, jer je, kako je istakla, centar “kreativnosti i kulture, izvrsnosti i inovacija”.

Ističući više puta u govoru značaj kreativnih industrija, Ana Brnabić je navela da je Novi Sad grad u kojem danas cvetaju velike strane tehnološke kompanije, istraživački i razvojni centri, ali i domaće “pametne kompanije” i ljudi koji su svetski lideri u inovativnosti.

Napominjući da je veliki trud uložen u kandidaturu Novog Sada za EPK, kao i u to da “postane jedna od najuspešnijih prestonica kulture sa najvećim budžetom”, Ana Brnabić rekla je da iza tog uspeha stoji veliki i posvećeni timski rad Fondacije “Novi Sad 2022 – EPK” i Grada Novog Sada, uz podršku pokrajinske i republičke vlade, a zahvalila je i čestitala i svim Novosađanima i građanima Srbije.

Ne propuštajući da pomene i predsednika Aleksandra Vučića, Ana Brnabić rekla je da je, kada je postala predsednica vlade, nasledila od njega, kao tadašnjeg premijera, fiskalno i makro-enomoski stabilnu zemlju, nakon čega je trebalo smisliti i kako Srbija može da se predstavi kao pobednik i na međunarodnom planu, a zaključeno je da je jedini način za to – strateško ulaganje u inovativne inicijative i umetnike, kao i u izgradnju prostora u kojima bi se ti ljudi okupljali. U tom kontekstu pomenula je privlačenje istraživačkih i razvojnih centara poput u Novi Sad, izgradnju mreže naučnih parkova u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku, osnivanje Fonda za nauku, Instituta za istraživanje veštačke inteligencije, kao i rekonstrukciju i revitalizaciju novosadske Kineske četvrti. Istakla je i da su, posle više od decenije, rekonstruisani i ponovo otvoreni Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti u Beogradu, kao i Narodno pozorište u Vranju, te da je pokrenuta i izgradnja nove koncertne dvorane u Beogradu, kao i izgradnja i renoviranje fakulteta muzičke, likovnih umetnosti i primenjenih umetnosti. Po ugledu na Kinesku četvrt u Novom Sadu, započeta je transformacija Stare ložionice u Beogradu u multifunkcionalni centar kreativno-inovativni centar.

Kao pokazatelj koji govori o važnosti ulaganja u kulturu, posebno je ponosna na kredit koji je prvi put u Srbiji uzet za te namene od Razvojne banke Saveta Evrope.

Ana Brnabić naglasila je i da je budžet za film povećan proteklih deset godina sa oko 200.000 (2012) na čak 21,9 miliona evra (2021). “Danas smo svedoci eksplozije filmske i audio-vizuelne produkcije. Više od 20 domaćih filmova i serija, uključujući animirane, snima se istovremeno”, ali se u Srbiji radi i cela produkcija, što je, kako je navela, bio san.

Premijerka je istakla i da su kreativne industrije u poslednjih šest godina postigle rast od 60 odsto, te da čine 7,4 odsto BDP-a. Izvoz kreativnih industrija porastao je od 2014. godine 51 odsto, a više od polovine zaposlenih su mladi, rekla je Ana Brnabić i istakla da je više od milijardu evra investicija u poslednjih pet godina bilo u kreativne industrije, pritom najviše u razvoj softvera, video-igara i kinematografije. Novi Sad se i u tom pogledu ističe, dodala je.

Prema njenim rečima, veliki trud uložen je i da mladi ostanu da stvaraju u Srbiji i odavde posluju sa svetom, a pomenula je da su sve škole dobile brzi internet, da je uvedeno programiranje i informatička pismenost u osnovne škole i formirana specijalizovana odeljena u gimnazijama. Saradnjom državne uprave i privrede, uvedene su i posebne master studije iz oblasti veštačke inteligencije, gejminga i specijalnih efekata, istakla je Ana Brnabić.

Prema rečima premijerke, ostvaren je ozbiljan zamajac u rešavanju problema kojima se decenijama unazad niko nije bavio, a na tom putu, kako je rekla, titula EPK i prateći projekti, poput razvoja održivog kreativnog distrikta Kineska četvrt sa kulturnim stanicama, predstavljaju strateški korak i pokazatelj pravca kojim treba da ide razvoj kulture i kreativne industrije u Srbiji.

Po ugledu na EPK, kako je istakla, pre više od godinu dana upravo je u  Novom Sadu najavila projekat “Nacionalne prestonice kulture”, koji su osmislili platforma “Srbija stvara” i Fondacija “NS – EPK”, a tu titulu nedavno je poneo Čačak.

“Ideja je da danas i ubuduće u Srbiji naši pisci, muzičari, slikari, dizajneri, arhitekte, vajari, reditelji, dramaturzi, igrači, glumci, naučnici i inovatori mogu dostojanstveno da žive od svog rada, da imaju snažnu platformu svoje države za izlazak na evropske i svetske scene i tržišta”, poručila je Ana Brnabić, ne pominjući sam budžet za kulturu, koji je godinama već tema kritike samih aktera kulturne scene kao jedan od najmanjih u Evropi u odnosu na ukupan državni račun.

I ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, koja je i potpredsednica Vlade Srbije i bivša gradonačelnica Novog Sada, izrazila je uverenje da je to grad koji je oduvek bio sredina koja simbolizuje evropske kulturne vrednosti i “mesto u kome multikulturalnost stanuje već vekovima”.

“U Novom Sadu različitosti nikada nisu bile razlog za podeljenost, već mostovi koji spajaju i ujedinjuju. Kultura ovog grada je kao bogat mozaik delova, koji sijaju i sami za sebe, ali daleko jače i blistavije kada su zajedno”, istakla je Maja Gojković i podsetila da je još 2008. godine, kao gradonačelnica Novog Sada, uputila pismo Evropskoj komisiji sa pitanjem da li jedan grad izvan EU može da se kandiduje za EPK.

“Ispostavilo se da je svaka strepnja bila suvišna i da je Srpska Atina dostojna velikog priznanja čiji je jedan od idejnih tvoraca Melina Merkuri, slavna grčka glumica i ministar kulture”, rekla je Maja Gojković i izrazila uverenje da će Novi Sad u 2022. godini uspeti da predstavi Evropi ono “po čemu je specifičan i jedinstven”.

“Kao grad na Dunavu bogate istorije, središte raznovrsnih festivala i kulturnih dešavanja, mesto jezičke i kulturne raznolikosti. I ništa manje kao sredina u kojoj se prepliću tradicionalno i moderno, lokalno i globalno, klasično i avangardno. Svoj i poseban, a istovremeno otvoren, kosmopolitski i grad svih koji u njega dođu”, poručila je Maja Gojković.

Značaj novosadske titule EPK istakao je i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, navodeći da Novi Sad ima ogroman značaj kako za srpski nacionalni identitet, tako i za Evropu.

“Novi Sad je oduvek bio svetionik slobode, otvorenosti, etničke, kulturne i verske tolerancije – vrednosti koje su danas toliko potrebne, koje bi svi mi Evropljani trebalo da negujemo i održavamo. Sa svojom izuzetno bogatom kulturnom raznolikošću, muzejima i galerijama, univerzitetima i institutima, velikim nacionalnim pozorištem, svojim festivalima, poput Exita, oni čine da grad, a i cela zemlja budu kulturno uporište u Evropi, podstiču pozitivne promene i neguju demokratske vrednosti u društvu”, rekao je Žiofre, koji je na srpskom jeziku čestitao Novom Sadu i Srbiji na postignutom i ponovio uverenje o evropskoj budućnosti.

“Evropa računa na vas – da budete svetionik kulture, otvorenosti i tolerancije”, poručio je Žiofre.

Evropska komesarka Marija Gabrijel, čestitajući na tituli EPK, istakla je da se “cela Evropa pridružuje Novom Sadu u proslavi kulture.

“Danas pišete istoriju, zajedno šaljemo poruku nade i otvorenosti.  Učvršćujući odnose koji povezuju Evropu otvaramo put ambicioznijoj budućnosti Zapadnog Balkana u EU”, rekla je ona, napominjući da još od 1980-ih evropski gradovi “neumorno istražuju načine širenja kulture i izgradnje poverenja među zajednicama”.

“Različitost je nešto što iznova pronalazimo u EPK”, istakla je Marija Gabrijel, izrazivši uverenje da će Novi Sad “još dalje pomeriti granice ove inicijative” programom sa više od 1.700 umetnika iz više od 45 zemalja, koji će učestvovati u više od 1.500 događaja.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, koji je preuzeo od Žiofrea plaketu EPK, rekao je da će cela Evropa videti tokom 2022. godine kakvo blago ima Novi Sad, a kojeg mnogi nisu svesni.

“Pokazaćemo bogatstvo i isprepletanost različitih kultura koje su snažna veza među ljudima i narodima koji ovde žive. Isti taj Novi Sad koji je od nastanka bio višenacionalan, koji su naši preci zajedno gradili bojama svoje duhovnosti, tradicije i identiteta. Isti taj Novi Sad koji je nazvan Srpskom Atinom, jer je u 19. veku bio kulturni, politički i društveni centar srpskog naroda, ‘najveće srpsko opščestvo na svijetu’ - kako je govorio Vuk Кaradžić, a Jovan Skerlić beležio da se u Novom Sadu tada pisalo i mislilo za ceo srpski narod. Isti taj Novi Sad koji danas zablista kada uglas zazvone zvona sa šest raznih crkava. Grad u kojem se razlike priznaju, uvažavaju i poštuju, sada nas predstavlja na najvećoj evropskoj kulturnoj sceni”, istakao je Vučević, koji je pomenuo i probleme.

“Radili smo mnogo, i nervirali, i lobirali, i razbijali predrasude… Sanjali smo o ovom danu”, rekao je Vučević i zahvalio Novosađanima, kao i predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije na tome što su se “pridružili u borbi do pobede”.

“Ovo nije samo priča jednog grada. Ovo je priča svih nas”, naglasio Vučević.

Direktor Fondacije “NS 2022 – EPK” Nemanja Milenković ukazao je na specifičnosti Novog Sada i programa EPK sa osam celina, uokvirenih sloganom “Za nove mostove”.

Milenković je istakao da se Novi Sad u periodima kada je negovao kulturu razvijao i ekonomski i na svaki drugi način.

Novi Sad je, kako je rekao, grad kome je titula EPK donela novu snagu i motiv da ispravlja svoje mane, ali i da podstice višestruke vrline.

Mileković je napomenuo da titula EPK nije samo čast, već pre svega velika odgovornost, ističući da program povezuje i lokalne i evropske umetnike, i institucionalnu i vaninstitucionalnu scenu.

Prema rečima Milenkovića, tri prestižne nagrade koje je Novi Sad osvojio, uključujući “Melinu Merkuri”, predstavljaju podvig, a u vreme pandemije – čudo.

U muzičko-plesnom programu, u režiji Aleksandra Nikolića, učestvovali su Balet i Opera SNP-a, Aradačke meškarke, perkusionistički ansambl dRumble, Tamburaški orkestar Velos, pijanista Aleksandar Bahun, cimbalista Todor Ursu, gajdaš Vanja Ilijev, multiinstrumentalista Boris Kovač sa orkestrom…

Program su vodili glumci SNP-a Jovana Balašević i Vasa Stajkić, a prisustvovali su, između ostalih, i predstavnici bivših, sadašnjih i budućih EPK, predstavnici diplomatskog kora, verskih zajednica, institucija…

Centralni događaj svečanog otvaranja programa EPK u Novom Sadu bila je predstava "Zeniteum:: 2022" reditelja Dragana Živadinova iz Slovenije, posvećena Milevi Marić Ajnštajn i Milutinu Milankoviću kao velikim imenima srpske nauke, kao i Ljubomiru Miciću, osnivaču umetničkog avangardnog pokreta zenitizam, a izvedena je ispred Banovine. Deo programa svečanog otvaranja bila je i izložba "Kroz vreme i vaseljenu" u holu Studija M, koju je otvorila Maja Gojković.

Program je osmišljen u okviru programske linije “Doček”, koja je počela 31. decembra dočekom 2022. godine i svetlosnim spektaklom u slavu Nikole Tesle.

Zbog pogoršanja pandemijske situacije, pooštrena je kontrola epidemioloških mera.

Ceremonija proglašenja Novog Sada Evropskom prestonicom kulture prenošena je direktno na Drugom programu RTS-a i Prvom programu RTV.

Foto: screenshot

(SEEcult.org)