• Search form

02.12.2015 | 13:35

Novi rok za MSUB – leto 2016.

Novi rok za MSUB – leto 2016.

Muzej savremene umetnosti u Beogradu, čije je otvaranje bilo najavljeno za 50-godišnjicu u oktobru, mogao bi da bude završen do leta 2016. godine, najavio je v.d. direktor Slobodan Nakarada.

Nakarada je rekao u intervjuu “Politici” da bi tender za izvođača radova rekonstrukcije MSUB trebalo da bude raspisan u januaru, nakon što je 17. novembra okončana pravna peripetija oko prethodnog tendera koji je obustavljen.

Prema rečima Nakarade, obnova zgrade MSUB na Ušću najverovatnije bi bila završena na leto 2016.

Nakarada je rekao da sredstva za rekonstrukciju MSUB-a, koja su bila opredeljena za 2015. godinu, neće biti ugrožena, zahvaljujući tome što je to projekat od kapitalnog značaja.

Biće moguće povući 975,8 miliona dinara u celosti u narednoj godini, iako je bilo predviđeno da se to učini najkasnije do 31. decembra ove godine, rekao je Nakarada, koji je u oktobru najavio bio da bi MSUB mogao da bude otvoren na proleće 2016. godine, pod uslovom da uspe novi tender, odnosno da ne bude žalbi na njegovu obustavu.

“Ako bi krenuli da raspisujemo novi tender u decembru, to bi značilo da bismo do kraja ove godine morali da iskoristimo sve te pare, što je nemoguće. Deo papirologije ćemo pripremiti do kraja godine da bismo potpuno čisti dočekali januar”, dodao je Nakarada, koji je izbegao da objasni šta se zapravo dogodilo u prethodnom tenderskom procesu, budući da je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac podržao odluku Upravnog odbora MSUB-a da smeni direktora Jovana Despotovića i optužio ga da je oštetio Muzej i da je tenderska komisija koju je imenovao favorizovala ponuđača koji je bio najskuplji. Despotović je, sa druge strane, tvrdio da se Tasovac mešao u rad tenderske komisije i favorizovao najjeftinijeg ponuđača.

"Mislim da ne bi trebalo da to komentarišem. Iz prostog razloga što je Muzej, zajedno sa Ministarstvom kulture, podneo krivičnu prijavu protiv onih za koje smo smatrali da je to potrebno i time smo rekli naš stav. To sada istražuju oni koji bi to trebalo da istraže. Jedino što znam jeste da ceo taj proces državu puno košta, da Muzej mora da plati užasno visoke kazne zbog nečega što je moglo da se izbegne”, rekao je Nakarada.

Prema njegovim rečima, sistem kako je tender funkcionisao bio je neispravan, Despotović nije bio menadžerski sposoban da taj posao iznese i više je naneo štete nego dobra. Nakarada je ponovio i da pritom ne osporava kvalitete Despotovića kao istoričara umetnosti. “Na tome ću se zaustaviti”, dodao je.

Upitan zašto za vreme mandata prethodnog direktora Vladislava Šćepanovića (od juna 2013. do juna 2014, kada je smenjen), Ministarstvo kulture nije opredelilo sredstva i dalo zeleno svetlo za tender, Nakarada je rekao da je veoma “nesrećan što je Muzej u jednom trenutku postao moneta za potkusurivanje na političkom nivou”.

“Mislim da je Šćepanović uleteo u situaciju kada su smenjivali Branislavu Dimitrijević, ne zato što je bila nesposobna, već zato što nije bila politički podobna. Njegovim imenovanjem za v.d. urađen je, donekle, presedan jer je za direktora imenovan prvi put čovek koji je umetnik, a ne istoričar umetnosti. Politički aspekt dodatno je obojio njegovo imenovanje, pri čemu je i on u jednom trenutku izgleda postao nepodoban. Moram da kažem da je sa njim bilo moguće dobro funkcionisati i, da je postojala volja, mogli smo tada da završimo mnogo toga. O razlozima koji su doveli do toga da te volje nije bilo nije na meni da govorim. Kada smo otvarali postavku Gotfrida Helnvajna, pozvao sam sve bivše direktore da dođu. Šćepanović me je prijatno iznenadio što je došao, to što ostali nisu – govori o njima”, rekao je Nakarada.

Nakarada je rekao da se mesecima čekalo da se okonča prethodna tenderska procedura, budući da se firma “Jedinstvo”, jedan učesnika na tenderu, žalila na odluku da se on poništi. Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki tu žalbu je odbacila.

Nakarada nije isključio mogućnost da se na novi tender jave firme koje su učestvovale i na poništenom (Jedinstvo, Modulor i Termoinženjering), a naglasio je da je upravo zato važno imenovati maksimalno profesionalnu i nezavisnu komisiju.

“Uvek postoji šansa da se oni jave, da naprave konzorcijum, angažuju podizvođače i pokušaju da odgovore na naše uslove. Naše je da im to maksimalno otežamo pooštrenim uslovima tendera, što prošli put nije urađeno”, naveo je Nakarada, dodajući da tenderska komisija tokom prethodnog procesa analizirala ogromnu dokumentaciju samo dva dana.

Prema rečima Nakarade, i atmosfera u MSUB-u se u međuvremenu drastično popravila, ali još nije zadovoljan.

“Kada sam ih okupio i rekao da smo dotakli dno, nešto se desilo. Svi smo se trgli i shvatili da postoje dve mogućnosti: ili ćemo te probleme svi zajedno da rešavamo, a nagomilavali su se od osnivanja muzeja pa do danas, ili ćemo da propadnemo. Ne bi valjalo da zbog naše nesloge, između ostalog, u jednom trenutku našu zgradu pretvore u nešto drugo. Da li se kajem? Da, vrlo često, maltene svaki dan, ali sam uporan i neću odustati. Oformio sam dobar tim koji smatra da je publika, pogotovo mlađa, zaslužila da konačno vidi sve što godinama čuvamo u depoima”, rekao je Nakarada.

Iako je rekao da se konačno nazire svetlo na kraju tunela, ali i da je u Srbiji vrlo nezahvalno dati bilo kakvu procenu, Nakarada je izrazio i uverenje da rekonstrukcija MSUB-a “može da se desi”, jer ovoga puta zaista postoji volja.

“U to sam ubeđen. Ne zato što želim da se ulagujem ministarstvu, već zato što, kao čovek iz kuće, mogu da kažem da nikada do sada nismo nečemu bili ovako zajedno posvećeni. Svesni smo svih posledica ako to ne uradimo”, dodao je Nakarada.

MSUB je zatvoren 2007. godine za javnost, a 50. rođendan dočekao je 20. oktobra uz protest više od 500 građana, okupljenih na inicijativu Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), koji su negodovali zbog dugogodišnjeg odlaganja rekonstrukcije te najznačajnije institucije savremene vizuelne umetnosti u Srbiji i zatražili  odgovornost svih ministara i direktora MSUB-a koji su svojim činjenjem i nečinjenjem prouzrokovali takvo stanje.

*Hronologija obećanja u vezi sa rekonstrukcijom MSUB-a

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r