Novi novac
Izložba fotografija “Novi novac” Mihaila Vasiljevića u Umetničkom prostoru U10 pruža pogled na sjaj novih bogataša u Srbiji, na osnovu dugogodišnjeg bavljenja autora različitim aspektima društvenog i ekonomskog propadanja koji se kriju iza pojma tranzicija.
Prema rečima Vasiljevića, iza relativno specifičnih ekonomskih previranja poslednjih decenija u Srbiji stoji neizbežna kombinacija političkih mahinacija, ratnih sukoba i tranzicionih procesa. Verovatno najupadljivija posledica sve veće polarizacije srpskog društva jeste nova klasa izrazito malobrojnih, ali izuzetno bogatih pojedinaca koji su svoje (za lokalne okolnosti) veliko bogatstvo stekli tokom perioda opšteg društvenog osiromašenja, naveo je Vasiljević povodom izložbe u U10 koja traje od 30. marta do 15. aprila.
Iako otvoreno kritički koncipiran, rad “Novi novac” sastoji se od fotografija na kojima su reprezentativno predstavljeni simboli novog bogatstva u Srbiji. Tautološki karakter takvog pristupa, prema navodima autora, ogleda se u vizuelnoj afirmaciji motiva čija je formalna privlačnost već pretpostavljena, ili, preciznije – kodirana u konvencijama reklamnih slika privilegovanog načina života.
Skupoceni džipovi, šik butici, ekstravagantni restorani, jahte, golf tereni, ekskluzivne četvrti, specijalizovani saloni lepote, pomodna arhitektura i drugi motivi predstavljeni su kao iskrivljene reklame. Mnogo manje privlačni procesi džentrifikacije, obezbeđivanja i održavanja predstavljeni su kroz neutralnije fotografije gradilišta, ograda, sigurnosnih kamera i posluge.
Vasiljević smatra da slika globalne raspodele bogatstva nije mnogo drugačija u odnosu na stanje u Srbiji.
“Postoji sličnost između srpske klase nouveau riche i gotovo identičnih pojava u takozvanom regionu i zemljama trećeg sveta. Ipak, čini se da je sprega kriminala i paralelnih državnih struktura, u kontekstu skorašnje političke istorije u Srbiji, proizvela potpuno novu klasu velikog biznisa čiji su imidž i način života među glavnim osobenostima savremene srpske kulture”, naveo je Vasiljević.
Vasiljević u svojim fotografijama dokumentuje simbole društveno-političkih promena širom Srbije koji odražavaju duboko nezadovoljstvo većine stanovnika koja je naučila da nema svako šansu da postane deo elite. Pored toga, većina je pođednako brzo naučila da kapitalizam ne dovodi uvek do zdrave konkurencije posle koje najbolji pobedi, kao i da je priča o čoveku koji je počeo od nule i izgradio imperiju - samo bajka, naveo je istoričar umetnosti Miha Colner o Vasiljevićevom radu.
Serijama fotografija kao što su Trans. (2009-2016), Topografija Beograda (2011-2016) i Novi novac (2011-2016), Vasiljević istražuje različite aspekte društvenog i ekonomskog propadanja koji se kriju iza pojma tranzicija.
Slično kao i raniji projekti, i Vasiljevićev najnoviji dugoročni rad “Novi novac” prepoznatljiv je i ambivalentan, jer odvraća pogled od gorke stvarnosti novog društva. Umesto toga, kako ističe Colner, Vasiljević u njemu prati i dokumentuje sjaj novih bogataša Srbije - njihove kuće, automobile, naselja i sigurnosne sisteme. On prodire u svet koji većina građana Srbije nema priliku da doživi ili čak vidi svojim očima.
Istovremeno, kako napominje Colner, to je svet koji se vidi i živi svaki dan kroz gledanje televizije, čitanje štampe i surfovanje internetom. Masovni mediji i popularna kultura postali su vesnici raskošnog stila života, kulture slavnih i glamura više klase. Ljudi su bombardovani propagandom koja u njima budi želju za posedovanjem i pripadanjem kasti koja sebi može da priušti udoban život bez stresa i svakodnevnih briga, čak i slobodu od posla kao načina izdržavanja života.
“Svet nije pravedan; suoči se sa tim! Ljudi (i siromašni i obespravljeni) često imaju ovakvo stanovište kada gledaju na rastuće probleme nejednake raspodele bogatstva i prihoda. Sveprisutno raslojavanje društva izgleda kao krajnja posledica globalizacije. Ovaj pravi novi svetski poredak, nadnacionalni i univerzalni, nameće određeni skup vrednosti i pravila pojedincima, društvima i čitavim državama, bez razlike. Parlamentarna demokratija (ili bolje partokratija) uz ekonomiju slobodnog tržišta jeste propisani, dominantni model koji malo država sme da odbije. Ukoliko se to desi, one završavaju u stalnom strahu od invazije ili unutrašnje destabilizacije koja vodi do građanskog rata. Raslojavanje je posledica rasprostranjenog prelaza u korporativni način razmišljanja, u novu religiju nevidljive ruke tržišta koja rešava sve probleme unutar društva, i kao takva, izgleda neizbežno”, naveo je Colner u tekstu “Svetla strana raslojavanja” (2016).
Mihailo Vasiljević, rođen 1981. godine u Beogradu, diplomirao je 2005. na Akademiji umetnosti, na odseku za fotografiju, a master studije završio je 2009. na Univerzitetu umetnosti (Teorija umetnosti).
Aktivno izlaže od 2000. godine. Dobitnik je nagrade Different Worlds (2015) i dvostruki finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” (2015, 2016).
Sa Ivanom Petrovićem osnovao je 2011. godine nezavisno udruženje Centar za fotografiju.
Izložba “Novi novac” biće otvorena do 15. aprila u U10.
(SEEcult.org)
