Nobelove nagrade za književnost Handkeu i Olgi Tokarčuk
Nobelova nagrada za književnost za 2019. godinu dodeljena je austrijskom piscu Peteru Handkeu, a ujedno je dodeljena i nagrada za 2018. godinu - poljskoj književnici Olgi Tokarčuk, saopšteno je 10. oktobra u Stokhomu.
Handke je nagrađen za “uticajan rad koji lingvističkom genijalnošću istražuje periferiju i specifičnost ljudskog iskustva”, saopšteno je na ceremoniji u Švedskoj kraljevskoj akademiji.
Olga Tokarčuk nagrađena je za “narativnu imaginaciju koja enciklopedijskom strašću predstavlja prelazak granica kao forme života”.
Švedska akademija dodelila je dve Nobelove nagrade za književnost za 2019. godinu nakon prošlogodišnjeg skandala u vezi sa optužbama za seksualno uznemiravanje iznetih na račun muža jedne od članica te institucije.
Ilustracija: Ill. Niklas Elmehed. © Nobel Media
Stalni sekretar Švedske akademije Mats Malm izjavio je da su oboje laureata obavešteni o nagradi, te da je Handke bio kod kuće, a Olga Tokarčuk je krenula na turneju po Nemačkoj i morala je da zaustavi kola kada je primila poziv.
Prošlogodišnja dobitnica međunarodne Buker nagrade, Olga Tokarčuk je i aktivistkinja, intelektualka i oštra kritičarka poljske politike. Iako su njene knjige bestseleri u Poljskoj, posebnu pažnju javnosti privukla je nakon što je dobila međunarodnog Bukera za roman “Flights”.
Handke se u zapadnim medijima doživljava kao mnogo kontroverzniji izbor, a predsedavajući Nobelovog komiteta Anders Olson opisao ga je kao “jednog od najuticajnijih pisaca savremene književnosti, koji je i deo književnih debata od sredine 60-ih. Poznat i po scenariju za film Vima Vendersa “Nebo nad Berlinom” (1987), Handke je poznat po podršci Srbiji za vreme ratova 90-ih i oštroj osudi NATO bombardovanja 1999. godine. Između ostalog, prisustvovao je i sahrani Slobodana Miloševića.
“Tokom više od pedeset godina stvaralaštva, Peter Handke je ostvario veliki broj dela različitog žanra, i tako postao jedan od najuticajnijih evropskih pisaca posle Drugog svetskog rata... Jedinstvenost Handkeove umetnosti jeste izuzetna pažnja koju on poklanja pejzažima i materijalnom ovaploćenju sveta, zbog čega su film i slikarstvo dva najveća izvora inspiracije za njegovo delo“, naveo je Nobelov komitet za Handkea, čiji je novi roman "Veliki pad" objavila nedavno Laguna na srpskom, u prevodu Žarka Radakovića.
Ilustracija: Ill. Niklas Elmehed. © Nobel Media
Handke je više puta gostovao na ovim prostorima, a 2017. godine mu je svečano uručena književna nagrada “Milovan Vidaković” 11. Međunarodnog festivala proze “Prozefest” u Novom Sadu, kada ga je ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević nazvao čovekom koji je “literarnim, eruptivnim darom obeležio poslednje decenije XX veka” i “ovaj svet obasjao još jednom, često zaboravlјenom osobinom, koja se zove lјudska vrlina”.
Handke je, inače, postao 2015. godine i počasni građanin Beograda, na osnovu ranije odluke gradskog parlamenta, koji ga je nagradio za promovisanje Beograda i podršku u teškim vremenima, kako je tada rekao predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević.
Povelja počasnog građanina uručena je Handkeu na svečanom prijemu u Starom dvoru, a Nikodijević je rekao da je Handke dobio to priznanje za “iskrenu privrženost Beogradu i Srbiji u teškim vremenima kada je bilo viteški istupiti korak ispred svih i glasno progovoriti o nepravdi koja se činila i čine srpskom narodu, u ime duhovnog blaga koji nam kao vrhunski intelektualac i mislilac ostavlja za pamćenje i zarad večne vere u ljudskost koju nam vraća”. Nikodijević je istakao i da je Handkeu dodeljeno priznanje kao “izraz divljenja njemu lično i kao izraz zahvalnosti za njegovo delo”.
Uručenje Povelje počasnog građanina Beograda
Handke je skromno ocenio da ne zaslužuje dodeljeno priznanje, ali ga prima u ime svoje dece, a upisao se tada u Knjigu utisaka u Skupštini Beograda na ćirilici i na latinici.
Handke je dobitnik još nekoliko priznanja u Srbiji, uključujući Zlatnu medalju za zasluge koju mu je u aprilu 2013. uručio tadašnji predsednik Tomislav Nikolić. Dobio je tada i nagradu “Momo Kapor” za roman “Moravska noć”, a od 2012. godine je i inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Hvaljen i osporavan, dobitnik i gubitnik niza međunarodnih i evropskih nagrada, Handke je objavio više od 30 romana i proznih dela, kao i niz dramskih tekstova i scenarija. Dela su mu prevedena na više od 30 jezika, a dobitnik je niza međunarodnih nagrada, među kojima je i Ibzenova nagrada norveške vlade za doprinos razvoju pozorišne umetnosti..
Kontroverzne reakcije širom Evrope izazvalo je 2006. godine povlačenje Handkeove predstave sa planiranog repertoara Komedi Fransez zbog njegovog prisustva sahrani bivšeg predsednika SRJ i Srbije Slobodana Miloševića, koji je preminuo kao optuženik u pritvoru Haškog tribunala. Otkazivanje Handkeove predstave uzburkalo je evropsku intelektualnu javnost, pa se i francuski ministar kulture distancirao od odluke direktora Komedi Fransez Marsela Bozona, koji je, pak, negirao da je reč o cenzuri.
Handke je izjavio bio da je zgađen tim postupkom, a negirao je da je bio apologeta u vezi sa zločinima koji su stavljeni na teret Miloševićevom režimu. Rekao je tada i da je pisao o Srbima zato što niko nije pisao o njima, iako misli da su i Hrvati i Muslimani žrtve.
Handke je oštro kritikovao NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine kao ilegalan i genocidni čin, kao i politiku SAD i Evropske unije u odnosu na bivšu multinacionalnu Jugoslaviju. Osudio je i Miloševićevo hapšenje i doveo u pitanje kredibilitet Haškog tribunala.
Olga Tokarčuk bila je 2018. godine zvezda šestog Festivala svetske književnosti u Zagrebu i Splitu, kada je predstavila svoj monumentalni roman “Knjige Jakubove” o Poljskoj i Srednjoj Evropi, istoriji, porodici, društvu… Taj roman objavljen je i na srpskom, u izdanju Paideie i Službenog glasnika, a u prevodu Milice Markić, objavljena su i njeni romani "U potrazi za knjigom", "Pamtivek i druga doba", "Dnevna kuća, noćna kuća", "Beguni", "Vuci svoje ralo po kostima mrtvih"...
Olga Tokarčuk je, između ostalog, otvorila 2013. godine 58. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu sa Ljubivojem Ršumovićem, a tada je podsetila na značaj knjige kroz istoriju, još od vremena usmenog predanja i prvih pripovedača među afričkim plemenima. “Svi smo pripadnici tih prvih pripovedača, homines narantes, koji nam daju doživljaj poretka, njegovog značenja, osećaj zajedništva”, rekla je tada Tokarčukova i istakla da je književnost i dalje poseban i prilično tajanstveni vid ljudske komunikacije i prenošenja iskustava koji omogućava verbalno, emocionalno i socijalno prelaženje u drugu ličnost. “Zahvaljujući tom malom čudu koje nastaje izmedju znakova u tekstu, oka i mozga, možemo da učestvujemo u životima drugih ljudi, da se u njih promećemo iIi da shvatimo koliko su nam u svojoj različitosti slični i u svojoj suštini bliski”, istakla je Olga Tokarčuk, poručujući, između ostalog, i da se “književnosti boje svi diktatori”.
Tokarčukova se osvrnula tada i na Beograd i Srbiju danas, konstatujujući da su tragovi ratova ostavili rane ne samo u tkivu grada, nego i u svesti ljudi, ali je ocenila da se Srbija uprkos svemu “jasno i postojano održava na kulturnoj, a naročito književnoj mapi Evrope”. Na to ukazuje i činjenica da su na ovim prostorima ponikli pisci poput Ive Andrića, Danila Kiša, Miodraga Bulatovića, Milorada Pavića i Davida Albaharija, istakla je ona.
Ilustracija: Ill. Niklas Elmehed. © Nobel Media
Olga Tokarčuk i Handke dobijaju po devet miliona švedskih kruna, medalju i diplomu, koji će im biti svečano uručeni naknadno.
Švedska akademija mesecima je uoči prošlogodišnje dodele Nobelove nagrade bila pogođena krizom u vezi sa optužbama gotovo 20 žena da ih je seksualno uznemiravao francuski fotograf Žan-Klod Arno, suprug članice Akademije, pesnikinje i književnice Katarine Frostenson. Ona je posle skandala podnela ostavku, kao i još nekoliko članova 18-članog Nobelovog komiteta. Ostavku je podneo tada i sekretar Švedske akademije Sara Danius.
Žan-Klod Arno osuđen je u međuvremenu na dve godine zatvora zbog seksualnog napada.
Reč je o najvećem skandalu u vezi sa dodelom Nobelove nagrade za književnost od kada je ustanovljena 1901. godine, zbog čega je Švedska akademija preduzela posebne mere kako se slična situacija ne bi ponovila.
Izuzev u periodu svetskih ratova, samo se jednom još dogodilo da nagrada nije dodeljena – 1935. godine, kada je ocenjeno da nema odgovarajućeg autora.
Olga Tokarčuk je tek 15. žena dobitnica Nobelove nagrade za književnost od ukupno 116 laureata.
Među dosadašnjim dobitnicima su: Kazuo Išiguro (2017), Bob Dilan (2016), Svetlana Aleksijevič (2015), Patrik Modijano (2014), Alis Manro (2013), Mo Jan (2012), Tomas Transtremer (2011), Mario Vargas Ljosa (2010), Herta Miler (2009)... Orhan Pamuk (2006), Toni Morison (2003), Gabrijel Garsija Markes (1982), Ivo Andrić (1961)...
(SEEcult.org)
