Nobelova nagrada za književnost Ani Erno

Francuska književnica Ani Erno (Annie Ernaux) dobitnica je Nobelove nagrade za književnost za 2022. godinu, saopštila je Švedska kraljevska akademija u Stokholmu.

Ani Erno dobila je Nobelovu nagradu za “hrabrost i kliničku oštrinu kojom otkriva korene, otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sećanja”, navedeno je 6. oktobra u obrazloženju odluke o dodeli Nobelove nagrade Ani Erno, koja je tek 17. žena koja je dobila to prestižno priznanje.

Ani Erno, kako je istaknuto, konzistentno i iz različitih uglova ispituje život obeležen jakim razlikama u pogledu roda, jezika i klase. Njen autorski put, kako je ukazano, bio je dug i naporan.

Prize Outreach. Photo Bernhard Ludewig

Autorka više od 30 književnih dela, pretežno autobiografski zasnovanih, Ani Erno izjavila je za švedsku SVT da joj Nobelova nagrada predstavlja veliku čast, ali i odgovornost.

"Bila sam veoma iznenađena. Velika je odgovornost da svedočim, ne obavezno u smislu mog pisanja, već da svedočim tačno i pravedno u odnosu na svet", navela je 82-godišnja Ani Erno i najavila da će doći u Stokholm na svečano uručenje nagrade.

Francuski predsednik Emanuel Makron istakao je da je Ani Erno glas "ženske slobode" i da, kako je naveo na Tviteru, već 50 godina "piše roman kolektivne i lične memorije" Francuske.

Arni Erno napisala je prvi roman "Prazni ormari" (Les armoires vides) 1974. godine, a veću međunarodnu pažnju privukla je romanom "Godine" (Les années) 2008. godine, koji je nazvan "prvom kolektivnom autobiografijom" i "sociološkim epom" o savremenom zapadnom svetu.

Prema njenom romanu “Happening” (2000) o ilegalnom abortusu snimljen je istoimeni film u režiji Odri Divan. Zasnovan je na njenom ličnom iskustvu iz 1963. godine, kada je abortus bio ilegalan u Francuskoj (sve do 1975).

Nobelova nagrada za književnost podrazumeva, uz zlatnu medalju, i novčani iznos od deset miliona švedskih kruna, što je oko 920.000 evra.

Nobela za književnost dobio je 2021. godine tanzanijski pisac Abdulrazak Gurna, dobitnica 2020. godine bila je američka pesnikinja Luiz Glik, lauerat za 2019. godinu bio je austrijski pisac Peter Handke, a ujedno je dodeljena i nagrada za 2018. godinu - poljskoj književnici Olgi Tokarčuk.

Švedska akademija dodelila je 2019. godine dve Nobelove nagrade za književnost nakon skandala 2018. godine u vezi sa optužbama za seksualno uznemiravanje iznetih na račun muža jedne od članica te institucije.

Nobelova nagrada za književnost dodeljena je od 1901. godine do danas 115 puta (četiri puta je ravnopravno dodeljena), a među dobitnicima je svega 17 žena. Švedska autorka Selma Lagerlof (1858-1940) bila je prva žena koja je dobila Nobela (1909), i to pet godina pre nego što je izabrana za člana Švedske akademije, koja organizuje dodelu Nobela za književnost.

Dobitnice su i: Grazia Deledda (1926), Sigrid Undset (1928), Pearl Buck (1938), Gabriela Mistral (1945), Nelly Sachs (1966), Nadine Gordimer (1991), Toni Morrison (1993), Wislawa Szymborska (1996), Elfriede Jelinek (2004), Doris Lessing (2007), Herta Müller (2009), Alice Munro (2013), Svetlana Alexievich (2015), Olga Tokarczuk (2018) i Luiz Glik (2020).

Dva dobitnika odbila su Nobelovu nagradu za književnost - Boris Pasternak, laureat 1958. godine, koji je to priznanje najpre prihvatio, a potom je odbio pod uticajem sovjetskih vlasti, te Žan Pol Sartr 1964. godine, koji je ostao veran sopstvenom principu da odbija sva zvanična priznanja.

*Naslovna ilustracija: © Nobel Prize Outreach. Ill. Niklas Elmehed.

(SEEcult.org)