Nihad Nino Pušija - U potrazi za Eldoradom
Monografija Nihada Nina Pušije, umetnika i fotografa fokusiranog na pitanje romskog identiteta u Evropi, posebno u Berlinu – gde živi i radi poslednjih 30 godina, predstavljena je Evropskom romskom institutu za umetnost i kulturu (ERIAC) uz izložbu odabranih radova Pušije, u prisustvu urednika tog reprezentativnog izdanja Vladana Jeremića i Rene Redle, kao i autora tekstova i mnogobrojne publike.
Monografija “Nihad Nino Pušija: In Search of Eldorado – Roma and Sinti in the Struggle for Representation”, predstavljena je u ambijentu izložbe “U potrazi za Eldoradom”, uz performans umetnice Delaine Le Bas, nominovane za ovogodišnju Tarnerovu nagradu za savremenu umetnost.
Monografija predstavlja više od tri decenije Pušijine prakse, foksuirajući se na fotografije iz njegovog raznovrsnog opusa koje su posvećene i koje su nastale sa osobama koje se najvećim delom identifikuju kao pripadnici romske zajednice. Fotografije izražavaju emoocionalnu povezanost i bliskost autora sa potretisanim osobama, a ta vizuelna arhiva, kako su naveli urednici Rena Redle i Vladan Jeremić, umetnici iz Beograda koji se i sami često bave pitanjem Roma i drugih marginalizovanih ili obespravljenih zajednica, predstavlja ujedno i intimnu hroniku borbe za političku participaciju i kulturnu reprezentaciju Sinti i Roma.
Kao fotograf zainteresovan za mikro-istorije ljudi u njegovom neposrednom okruženju, Pušija istražuje mogućnosti preloma u vizuelnom kanonu fotografije koji pripadnike romskog naroda karakteriše kroz etnicitet, kliđee i tipologizaciju. Fotografija je za njega sredstvo koje može da doprinese samo-reprezentaciji marginalizovanog naroda. S druge strane, postoje portreti koje je aranžirao u skladu sa željama svojih sunarodnika, pri čemu ih odlikuje suptilna razlika u odnosu na one koje su namenjene samo privatnom sećanju, budući da su deo “javnog porodičnog albuma”. U drugim radovima, kao što su foto-novele, konkretnom iskustvu portretisanih osoba data je ekspresivnost. Otuda je jasno da umetnička praksa Pušije uvek nudi sredstva za artikulaciju i prevazilaženje egzistencijalnih problema i marginalizacije sa kojom je suočen veliki deo romske zajednice u Evropi.
Autori eseja u monografiji godinama prate rad Pušije. Suzana Milevska je problematizovala pitanja identiteta i zajednice, istražujući kako je samo-reprezentacija omnogućena u njegovom radu. Istakla je da su njega fotografska istraživanja fokusirana na intersekciju političkih događaja i ličnih sudbina pojedinaca. Kao najveći potencijal, navela je performativnost fotografije, objašnjavajući kako participativni pristup Pušije dozvoljava ko-konstrukciju slike novog subjektiviteta Roma.
Moritz Pankok dao je lični pogled na rad Pušije kroz uvid u značaj njegovog rada na umetničkoj sceni Roma u Berlinu, dok André Raatzsch i Emese Benkö referišu u eseju na izložbu “50 fotografa bez antiromskog rasizma” (50 Photographs without Anti-Roma Racism), koju je Raatzsch kurirao, diskutujući o mogućnosti prevazilaženja rasističkih stereotipa u fotografiji. Oni su naveli da pravo značenje fotografija Pušije postaje uočljivo kada posetioci izložbe shvate da je njihovo polaziđte izvan njihovih unapred stvorenih gledišta.
Dirljive poeme Hedine Tahirović-Sijerčić uklapaju se sa fotografijama Pušije, govoreći na jedinstven način o potrazi za Eldoradom.
Timea Junghaus, istoričarka umetnosti i izvršna direktorka ERIAC, napisala je u uvodnom tekstu monografije da je upoznala Pušiju 2006. godine, organizujući prvi romski paviljon na Bijenalu u Veneciji. Već na prvi pogled, kako je navela, impresionirao ju je izvanredan kvalitet njegovih fotografija. Uvidela je njegov izuzetan talenat da zabeleži interesantne svetlosne okolnosti na crno-belim fotografijama, kao i da prenese individualnost i karakter svojih subjekata. “Odmah sam videla da je on Baro Manouch – čovek dobrog srca, koji razvija iskrene odnose i duboko prijateljstvo, skroman i ljubazan, koji sluđi našoj zajednici kao samoproklamovani ‘fotograf porodice/zajednice’”, navela je Timea Junghaus.
Nihad Nino Pušija, rođen 1965. godine u Sarajevu, fokusiran je u radu na dokumentarnu i portretnu fotografuju. Od 1992. godine, uz podršku nGbK (neue Gesellschaft für bildende Kunst) u Berlinu, Muzeja evropskih kultura u Berlinu, ERIAC i Allianz fondacije za kulturu, Pušija je radio na različitim umetničkim projektima i fotografskim istraživanjima. Njegove glavne teme uključuju politike prepoznavanja, pozicije manjine u savremenoj umetničkoj i kustoskoj praksi, Jugoistočnu Evropu, izbeglice, rešavanje konflikta, integraciju, Rome i Sinti u Evropi.
Radovi Pušije predstavljeni su na izložbama Romskog paviljona na 52. i 54. Bijenalu u Veneciji. Izlagao je širom Evrope i u SAD, u muzejima i galerijama, uključujući Nacionalnu galeriju Bosne i Hercegovine, Crvenu galeriju i Collegium Artisticum u Sarajevu, PEER galeriju u Njujorku, Gradski muzej u Kelnu, Muzej civilizacija Evrope i Mediterana u Marseju, HKW u Berlinu, Fotobiennale u Roterdamu, Neue Galerie u Gracu, Dejtonski institut za umetnost u Dejtonu, Muzej evropskih kultura u Berlinu, Muzej savremene umetnosti u Skoplju, Schwules muzej u Berlinu, ERIAC prostor u Berlinu, BAK (basis voor actuele kunst) u Utrehtu, nGbK u Berlinu, Paris 61 u Parizu, Galeriju INA u Zagrebu, Centar za fotografiju u Ženevi, Nagornaju galeriju u Moskvi, KunstRaum u Berlinu, Galeriju Jána Koniarka u Trnavi, Galeriju Nouă u Bukureštu, Galeriju ŠKUC u Ljubljani, Svilaru i Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu… Radovi Pušije nalaze se u kolekcijama niza muzeja i galerija u kojima je izlagao.
Rena Redle, Delaine Le Bas, Nino Pušija, Vladan Jeremić
Urednici monografije Rena Rädle, umetnica rođena u Nemačkoj, i Vladan Jeremić, umetnik i teoretičar kulture, koji je doktorirao na Univerzitetu u Beogradu, istražuju u svojoj kolaborativnoj praksi kao umetnici, kustosi i autori kontradikcije savremenih društava i istražuju transformativni potencijal umetnosti. Više od dve decenije aktivno su uključeni u borbe romske zajednice u Srbiji i na Balkanu u oblasti kulture, socijalnih prava i stanovanja. Uredili su niz publikacija koje se bave diskriminacijom romskih zajednica i pitanjima migracija i društveno angažovane umetničke prakse.
Izložba u ERIAC prostoru, koju kustoski potpisuje RomaMOMA, otvorena je do 28. novembra.
*Foto: Lisa Vlasenko, ljubaznošću ERIAC
(SEEcult.org)
