Nezaboravna Silvija Kristel
Nekadašnji simbol erotike na filmu Silvija Kristel (Sylvia Kristel) zvezda je novog ciklusa u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, koji će do početka maja prikazati i nekoliko nastavaka legendarnog serijala “Emanuela”, kao i globalni hit “Privatni časovi”, koji je označio i vrhunac njene karijere. Ciklus počinje 28. aprila nemačkim filmom “Zavodnica” (1974) Zigija Rotemunda (Sigi Rothemund) i francuskim “Emanuela II - Antidevica” (1975) Fransisa Đakobetija (Francis Giacobetti), u kojem joj je partner Umberto Orsini (Umberto Orsini).
Nekadašnji simbol erotike na filmu Silvija Kristel (Sylvia Kristel) zvezda je novog ciklusa u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, koji će do početka maja prikazati i nekoliko nastavaka legendarnog serijala “Emanuela”, kao i globalni hit “Privatni časovi”, koji je označio i vrhunac njene karijere.
Ciklus počinje 28. aprila nemačkim filmom “Zavodnica” (1974) Zigija Rotemunda (Sigi Rothemund) i francuskim “Emanuela II - Antidevica” (1975) Fransisa Đakobetija (Francis Giacobetti), u kojem joj je partner Umberto Orsini (Umberto Orsini).
Biće prikazana i Đakobetijeva “Nova Emanuela” (1984), a do 30. aprila i “Zbogom Emanuela” (1977) Fransoa Leteriera (Francois Letterier), “Vrući kreveti” (1978) Luiđija Zampe (Luigi), u kojem igraju Ursula Andres (Andress), Laura Antoneli (Laura Antonelli), te “Uličarka” (1976)
Valerijana Borovčika (Walerian Borowczyk), “Privatni čas” (1980) Alena Majersona (Alan Myerson), “Mata Hari” (1984) Kertisa Haringtona (Curtis Harrington) i “Ljubavnik ledi Četerli” (1981) Džasta Džekina (Just Jaeckin).
U anketi o najlepšim ženama na filmskom ekranu krajem prošlog veka, na stogodišnjicu sedme umetnosti, 1995. godine, Silvija Kristel se našla među imenima kao što su Odri Hepbern (Audrey Hepburn) ili Greta Garbo (Greta Garbo).
Povodom ciklusa u Kinoteci, Dinko Tucaković je istakao da je bila gotovo jednu dekadu na kraju drugog milenijuma sinonim za erotiku koja je u dekadentnoj gazi plesala po tankoj liniji, gotovo pod ruku s pornografijom.
Pomalo neuobičajeno, biografiju je počela 1952. u tada još uvek puritanskoj Holandiji. Rođena i odrasla u hotelu koji su vodili njeni roditelji, u detinjstvu je bila (pomalo predvidljivo za buduću zvezdu erotskih filmova) pod strogom paskom, i u sistemu još strožeg religioznog vaspitanja. Mada je do punoletstva njena ambicija bila da postane učiteljica, radila je sekretarske poslove, prala automobile i pomalo igrala, a sve to u vreme takozvane “seksualne revolucije”.
Preokret je nastao kada je sa nepunih 16 godina prisiljena da napusti hotelsku sobu br. 21 u kojoj je odrastala sa sestrom, te da s majkom napusti oca koji se odlučio da ozvaniči vanbračnu ljubavnu aferu.
Prijavila se i pobedila na konkursu za Mis TV Evrope, što joj je otvorilo mogućnost za karijeru modela, koja je tada nosila časno ime maneken.
Iako joj je njen IQ izmeren brojem 164 omogućio da preskoči čak četiri razreda u sistemu školovanja, uspeh dolazi u trenutku kada se odlučuje za obnaživanje pred filmskim kamerama, a uloga u filmu “Džulija” (Julia, 1974) bila je ulaznica za fenomen zvani “Emanuela” (Emmanuelle, 1974), kada u njoj svoju muzu prepoznaje erotoman i pornofil Žist Žaken (Just Jeackin) i kada njena erotičnost dobija globalne razmene. Sam film izaziva kombinaciju pritajene fascinacije ili sablazni, naročito u sredinama kakva je bila tadašnja SFRJ.
Iako je njen honorar bio samo 6.000 dolara, bio je to milionski dobitak na lutriji zvanoj život.
Usledili su, međutim, sve lošiji nastavci, u kojima se siže smanjivao, a srazmerno povećavala količina erotskih scena. Kristelova se potom 1979. godine uputila ka Holivudu, kao deo serijala filmova katastrofe “Aerodrom” (Airport ’79 - The Concorde).
Povremeno je dobijala i dramske uloge kod velikana erotskog žanra, ali i ozbiljnih filmadžija, kao što su Rože Vadim (Roger Vadim) ili Valerjan Borovčik (Walerian Borowczyk).
Vrhunac uspeha došao je filmom “Privatni časovi”, holivudskom erotsko - tinejdžerskom komedijom, koja širom sveta prestiže rekorde “Emanuele” i čini se da tek obećava berićetne dane životne zrelosti.
Ali, njen nesumnjivi glumački talenat ne dobija više pravu šansu, a njena životna zrelost - kada prestaje da bude seks-bomba, preseca joj veze sa svetom eksploatacionih filmova, gde su heroine sve mlađe, a Eros zamenjen gotovo eksplicitnim pornografskim rukopisom.
U zrelim godinama napada je i fatalna bolest kojoj se odupire i na sreću starih obožavalaca i novih generacija koje je otkrivaju preko interneta i rentiranih DVD-a, ponovo se vraća u kolektivno sećanje lik fragilne, lepe i emancipovane žene, koja je opsedala prostore erotskih maštarija generacija, istakao je Tucaković povodom ciklusa “Silvija Kristel - Još uvek je pamtimo”.
Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
