Nesporazum u Narodnom
Predstava “Nesporazum”, po tekstu Albera Kamija (1913-1960), u režiji mladog Veljka Mićunovića, koji je tu dramu nazvao modernom tragedijom trganja za srećom, biće premijerno izvedena 10. decembra na Sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu. Mićunović je istakao da “Nesporazum” govori o surovoj otuđenosti među najbližima i raspadu komunikacije.
Predstava “Nesporazum”, po tekstu Albera Kamija (1913-1960), u režiji mladog Veljka Mićunovića, koji je tu dramu nazvao modernom tragedijom trganja za srećom, biće premijerno izvedena 10. decembra na Sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu.
Mićunović je istakao da “Nesporazum” govori o surovoj otuđenosti među najbližima i raspadu komunikacije.
“Mi smo od samog početka želeli da napravimo jednog uzbudljivog Kamija. Dakle, hteli smo da dokažemo da ova krimi - trilerska priča može biti i te kako puna obrta, iznenađenja, da ima jedan veoma precizan ritam i da drži gledaoce budnima”, rekao je Mićunović, koji je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Egona Savina.
Direktorka Drame Molina Udovički Fotez rekla je da “Nesporazum” predstavlja svojevrsni odgovor na Sartrove “Prljave ruke”.
“Kami nam u ovom komadu govori o tome šta se događa kada se interes stavi ispred ljubavi i do kakvih nesporazuma može doći kada se drugom čoveku, kao ljudskom biću, ne obraćamo s ljubavlju. Ovaj nesporazum je tragičan u antičkim dimenzijama. U današnjem svetu, ne samo kod nas nego uopšte, ta devalvacija poštovanja čoveka prema čoveku i nedostatka ljubavi, veoma je prisutna i zbog toga se ovaj tekst, vrlo, tiče svih nas”, rekla je Udovički Fotez.
Kamijev komad “Nesporazum” iz 1944. godine prevela je Mira Dimitrijević, a korišćeni su prevodi sa još nekoliko jezika, čime je, kako je rekao dramaturg Željko Hubač, stvoren “komunikativan tekst”.
U predstavi igraju Ljiljana Blagojević (Majka), Vanja Ejdus (Marija), Marija Vicković (Marta), Mihailo Lađevac (Jan) i Milan Gutović (Starac).
Scenografkinja je Vesnu Štrbac, kostime je kreirala Marina Medenica, a scenski pokret Tamara Antonijević, dok je za dizajn tona bio zadužen Vladimir Petričević.
Prve reprize su 11. i 23. decembra.
Kami je poznat po karakterističnom stilu pisanja i tematikama svojih dela.
Po prometejskom angažovanju da umetničkom rečju prodre u zagonetke života i odgonetne smisao čovekovog prisustva u svetu, Kami se svrstava među najangažovanije pisce svog vremena. Njegovo književno delo, za koje je 1957. dobio Nobelovu nagradu za književnost, sa originalnom filozofskom osnovom, aktivno se uključuje u borbu savremenog čoveka za lične i društvene slobode.
Među Kamijevim najpoznatijim delima, osim “Nesporazuma”, su i “Stranac” (1942), “Kaligula” (1944), “Kuga” (1947), “Opsadno stanje” (1948), “Pobunjeni čovek” (1951), “Pad” (1956)...
Dramski ansambl Narodnog pozorišta u Beogradu počeo je, inače, i probe predstava “Važno je zvati se Ernest” Oskara Vajlda, u režiji Nikole Zavišića, kao i “Henri Šesti” Viljema Šekspira, u režiji Nikite Milivojevića.
Sajt Narodnog pozorišta je www.narodnopozoriste.rs
(SEEcult.org)
