Nesnimljeni film Gorana Markovića Doktor D, za sada
Istaknuti reditelj Goran Marković, jedan od učesnika Festivala nesnimljenih filmova u Dvorani Kulturnog centra Beograda, organizovanog povodom 60 godina tog jedinstvenog beogradskog bioskopa, predstavio je 20. oktobra scenario za film “Doktor D” koji je odbijen 2021. godine na konkursu Filmskog centra Srbije (FCS) za eminetne autore, ali od kojeg ne odustaje.
“Film je zabranjen uz jednu nespretnu manipulaciju. Verovatno su ti koji su zabranjivali bili u panici. Možda nisu ni pročitali scenario nego se raščulo da je to film o (Radovanu) Karadžiću. Konkurs je srušen bez ikakvog obrazloženja. To je pokazatelj u kom stanju svesti se nalaze ovdašnje vlasti. Oni su u stalnoj panici da će im izmaći vlast i šta će onda biti, jer znaju da se radi o vrlo dramatičnim događajima po njih”, izjavio je Marković, čiji je provokativni projekat dovođen u javnosti u vezu sa pokušajem haškog optuženika Radovana Karadžića da izbegne hapšenje i izručenje Haškom tribunalu preuzimanjem tuđeg identiteta. Slučaj je izazvao Upravni odbor FCS-a odbio predlog stručne konkursne komisije o sufinansiranju Markovićevog filma, kao i novih filmova Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića.
Prema mišljenju Markovića, filmovi Žilnika i Dragojevića su kolateralna šteta.
Tadašnja predsednica UO FCS-a Jelena Trivan bila je ranije visoka funkcionerka Demokratske stranke, podsetio je Marković, dodajući da je “onda preletala u protivnički tabor pa je morala stalno da se dokazuje”. “Takvi neprestano moraju da budu na opezu, da neko ne posumnja da nisu dovoljno postali ti drugi. Kao Doktor D. Ona je zvala Tiku (Tihomir Stanića, kao producenta) i pokušavala da ga odgovori da snimi taj film. Napori su veliki bili da se spreči ovaj film, a kad to nisu uspeli onda su srušili konkurs. Nažalost, Srđanov i Žilnikov film su kolateralna šteta”, rekao je Marković.
Srđan Dragojević, koji se javio iz publike, nije se u potpunosti složio se takvim zaključkom, navodeći da je njegov scenario i ranije odbijan od FCS-a.
“Svi pričaju, neopravdano, da smo Žilnik i ja kolateralna šteta ovog konkursa. Nezadovoljan sam zbog toga. Moj scenario se bavi neonacizmom, ljudožderstvom i groznim stvarima koje mi sada živimo. U jednoj sceni imamo da dva junaka odnose mrtvu devojčicu kod ujaka jednog od njih u fabriku mesa, oni prave viršle. Hladnjače im dovoze mrtve Albance sa Kosova. I svi jedu te viršle. Znači, to je priča o kolektivnoj odgovornosti. O tome da smo svi mi krivi i za tu ‘99. godinu i za ‘91. i za sve godine tokom ovih ratova. To je prilično subverzivno. Imali smo Velju Nevolju pre par godina, a ja sam taj scenario napisao pre 15 godina. Neko melje ljude, uklanja tragove i pravi viršle. Taj scenario je odbijan jedno 15 puta na našem fondu”, rekao je Dragojević.
Prema njegovom mišljenju, problem sa FCS-om je to što “smo svi mi generalno mediokriteti”.
“Imao sam situaciju da, na primer, stave Tanju Bošković u komisiju. Ona kaže: ‘Ne može antisrpski, antipravoslavni film’. To su sada naši kriterijumi. Postali smo društvo koje se vratilo najmanje 70, 80, 90 godina unazad. To je naša realnost. Podizanje spomenika Draži Mihajloviću ljude čudi, ali ja više nemam nikakvu bojazan ni neprijatnost zbog toga. Znate roman Filipa Dika ‘Čovek u visokom dvorcu’”, rekao je Dragojević, pominjući priču smeštenu u svet u kojem je Nemačka pobedila u Drugom svetskom ratu.
“Kod nas je pobedio Treći Rajh. Potomci Nedića, Mihajlovića i Ljotića su danas na vlasti. Ne postoji ni SFRJ, ni 60 godina antifašizma. Jednostavno, živimo u takvom društvu i nije čudno da smo Goran i ja odbijeni. Stalno ga nagovaram da odemo ispred FCS-a ili Upravnog suda, da sednemo u rediteljske stolice i da protestujemo”, rekao je Dragojević, izazvavši smeh i aplauz.
U toku je, inače, sudski proces povodom odluke FCS-a da odbije njihove filmske projekte.
“Sad smo na sudu, tužili smo FCS zato što njihova odluka nije po administrativnim pravilima. Tako da mi nastupamo u okviru Festivala nesnimljenog filma sa malom zvezdicom - učestvujemo kao autori dosad nesnimljenog filma. Mi mislimo i dalje da ćemo ovaj film snimiti”, rekao je Tihomir Stanić, producent Markovićevog filma, koji je sa Katarinom Marković i izveo originalni scenario tog zasad nesnimljenog ostvarenja.
Markovićev “Doktor D” govori o fiktivnom ratnom zločincu koji preuzima lažni identitet nadrilekara. Iako film nikada nije snimljen, nedavno je pretočen u roman, ali kako je Marković u toku razgovora rekao, njemu istu vrednost imaju i film i knjiga i pozorišna predstava.
Na pitanje moderatorke razgovora Maje Medić, fotografkinje, rediteljke i producentkinje, da li je glavni junak njegovog filma - Radovan Karadžić ili je inspiraciju za tu priču našao drugde, Marković je rekao: “Glavni junak je ratni zločinac koji se skriva u Beogradu pod drugim identitetom, pa sami prosudite o kome se radi”.
Zaplet filma je proces prikrivanja identiteta lika koji nosi ime K, koji izvodi agent Državne bezbednosti u toj meri da identitet K, čak i unutar te službe, skoro niko ne zna. Novi lik K, koji dobija identitet preminulog Darka Dragića, vremenom se identifikuje sa novostečenom slobodom pod pokrićem prakse nadrilekara u toj meri da, promenom vlasti pa samim tim i upravne strukture DB-a, kada biva razotkriven, on biva duplo suočen sa realnošću - da time što nije Darko Dragić koji leči ljude - on jeste ratni zločinac koji je doveo do stradanja mnogih nepoznatih ljudi u ime ideologije.
Prema rečima Markovića, jako dugo je prikupljao materijal za scenario, pogotovo što ga je fascinirala karijera bioenergetičara, kasnije i šamana glavnog lika, pa je tokom vremena skupljao razne materijale o tome.
“Gradeći taj lik, napuštajući model koji je svima poznat sa interneta, počeo da zamišljam šta bi se dešavalo u duši takvog čoveka i šta se dešava sa čovekom koji jako dugo vremena glumi i pokušava da bude neko drugi i konačno neko ko poveruje u taj svoj novi identitet. To me najviše privlačilo u toj priči, to pretvaranje Mister Hajda u Doktor Džekila”, dodao je.
Na pitanje da li Doktor D veruje da se stvarno promenio ili veruje u to zato što želi da se spasi, Marković je rekao da smatra da “on veruje da je drugi čovek i da je na taj način spasao dušu”. “Ne mogu da ostavim glavnog junaka da trune u sopstvenom mraku. Naravno, to nema veze sa istorijskim činjenicama. Ja ne verujem da ovaj na koga svi mislimo veruje da se promenio”, kazao je Marković.
Publika Festivala nesnimljenih filmova imala je priliku da pogleda i njegov film “Delirijum tremens” (2019) sa Tihomirom Stanićem u glavnoj ulozi.
Prethodne večeri, na otvaranju Festivala nesnimljenih filmova, predstavljen je scenario za neostvareni projekat Rajka Grlića “Čudo u Poskokovoj Dragi”, uz učešće glumaca Gorana Bogdana i Ivane Roščić, kao i koscenariste Ante Tomića, na čijem je istoimenom hit romanu scenario i zasnovan. Grlić je virtuelno bio prisutan posredstvom video linka.
I Rajko Grlić i Goran Marković, inače, uz još desetak istaknutih autora koji su obeležili srpsku i jugoslovensku kinematografiju protekle decenije, dobili su počasna mesta u DKC-u, obeležena njihovim imenima, čime je počelo obeleđavanje 60 godina kontinuiranog rada te jedinstvene bioskopske dvorane u Beogradu. Stolice u DKC-u, čija mesta inače nisu numerisana, dobili su i Slobodan Šijan, Darko Bajić, Zdravko Šotra, Đorđe Kadijević, Boro Drašković, Miloš Radivojević, Želimir Žilnik, Lordan Zafranović i Srđan Karanović, kao i dugogodišnja urednica programa Vesna Danilović.
Karanović će trećeg festivalskog dana, 21. oktobra, je predstaviti “Tramontanu”, projekat na kojem je radio više od 30 godina – od studentskih dana, a u razgovoru će učestvovati i reditelj Stefan Arsenijević, koji je i inicirao Festival nesnimljenhi filmova sa KCB-om, kao i producent Majk Dauni. Nakon diskusije sledi projekcija Karanovičevog filma “Miris poljskog cveća” (1977).
Ulaz na program Festivala nesnimljenih filmova je besplatan.
Program obeležavanja 60-godišnjice DKC-a zavrđava se 22. oktobra filmskim maratonom “Non-stop bioskop”, koji je omaž programu koji je osmislila prva filmska urednica DKC-a Marija Marinčić Majdak.
Program obeležavanja jubileja DKC-a nalazi se na sajtu KCB-a, kao i u Kalendaru portala SEEcult.org.
*Foto: Tatjana Drobnjak
(SEEcult.org)
