Nerazumevanje reformatora
Ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac istakao je reformatorsku ulogu Vuka Stefanovića Karadžića, skrećući pažnju i na nerazumevanje tadašnje srpske elite koje je, kako je ocenio, primetno i danas u pogledu reformskih procesa.
“Vreme će pokazati koliko su sve te reforme bile neophodne, u istoj onoj meri u kojoj sadašnja mrzovolja elite nije bila ni naročito originalna, a još manje neočekivana”, rekao je Tasovac 14. septembra u Loznici, 82. Vukov sabor. Dodao je da je “inercija najveći neprijatelj napretka”, prenelo je Ministarstvo kulture i informisanja.
Tasovac je istakao da je jezička revolucija Karadžića u biti preobrazila srpsku kulturu i uvela je u Evropu kojoj i danas, kako je naveo, ne samo da teži, već i pripada.
Navodeći da su “istinski reformatori u svom vremenu najčešće izloženi žestokim napadima, nerazumevanju, često i podsmehu elite”, Tasovac je rekao da je Karadžić, uzevši narodni govor kao osnovu za standardni književnik jezik, “radikalno izmenio naš pogled na sebe same, na istoriju, na naše poimanje nacionalnog identiteta i na naše shvatanje kulturnih vrednosti".
Karadžića, međutim, tadašnja srpska elita – pisci, naučnici, Matica srpska, Srpska pravoslavna crkva, nisu prigrlili, slavili, podržali, razumeli, niti osokolili, rekao je Tasovac, dodajući da su “govorili da je imao 'skvernu figuru: noge hrome, ruke sakate, usta kao ženska čarapa, usta koja nisu srpskoga kroja, niti srpske proiznosu reči', i da je zato bilo i teško očekivati da će mu bilo 'što iz glave izići što čuruk dobiti neće'".
Prema njegovim rečima, konzervativno mišljenje u svojoj suštini je nostalgično, jer "isključivo peva hvalospeve prošlosti, izgubljenoj nevinosti, nekom zamišljenom zlatnom dobu, u kome je sve uvek bilo bolje nego što je danas".
“Zato su istinski reformatori u svom vremenu najčešće izloženi žestokim napadima, nerazumevanju, često i podsmehu elite. Samo oni koji imaju snage da se tome odupru i istraju na svom putu imaju šansu da steknu zahvalnost i poštovanje svojih potomaka”, rekao je Tasovac u Centru za kulturu "Vuk Stefanović Karadžić", koji je organizator Vukovog sabora.
Stoga je potrebno poštovati prošlost, ali ga i “proučavati, tumačiti, kritikovati" i učiti iz sopstvenih grešaka.
“Moramo naučiti da poštujemo i sadašnjost, da cenimo rad, trud i napor ljudi oko nas, razumeti da su neke promene i neke reforme bolne, ali da smo, kao zajednica, odgovorni da ih sprovedemo”, poručio je Tasovac i istakao da je potrebno poštovati i ideju budućnosti, razmišljati dugoročno i planski, težiti sistemskim rešenjima koja će omogućiti razvoj i prosperitet, obezbediti viši kvalitet i života, i znanja i kulture.
Tasovac je istakao i značaj nedavnog zvaničnog pristupanja Srbije inicijativi DARIAH, kao najznačajnijem evropskom projektu u oblasti digitalne humanistike, čime su se Vlada Srbije i Ministarstvo kulture i informisanja, kako je rekao, jasno se opredelili za sistemski pristup kvalitetnoj i naprednoj digitalizaciji srpskog kulturnog nasleđa.
Tasovac.
Ministarstvo kulture i informisanja, kako je podsetio, ove godine je kroz konkurse podržalo i leksikografsku platformu za digitalizaciju rečnika, koju je predložio Institut za srpski jezik SANU, i otvorenu platformu za digitalna izdanja, koju je predložila Vukova zadužbina, a u okviru koje će biti objavljena Sabrana dela Vuka Stefanovića Karadžića u 35 tomova.
"Ako kao društvo ne uložimo ozbiljan napor da budemo punopravni članovi evropske i svetske digitalne kulturne zajednice, osudiđemo sebe na nevidljivost, anonimnost i zaborav", naveo je Tasovac. “Vuk nam to nikada ne bi oprostio", dodao je.
Prema njegovoj oceni, digitalizacija srpskog kulturnog nasleđa je samo jedan od važnih reformskih projekata koje je Vlada Srbije započela i koje sprovodi.
Vukov sabor održava se od 14. do 20. septembra u Loznici i Tršiću, a počeo je otkrivanjem spomen-ploče Jerneju Kopitaru i otvaranjem istorijsko-dokumentarne izložbe “Kopitar i Vuk” autora Miroslava Terzića iz Muzeja jezika i pisma. Festival je svečano otvoren “Himnom Vuku” Stevana St. Mokranjca, uz učešće Tasovca, te predstavnika Društva književnika Slovenije i Ministarstva kulture Slovenije. Izvedena je i predstava “Azbučni rat” Iva Svetine, u režiji Barbare Novakovič Kolenc, koprodukcija Muzeuma Ljubljana, Prešernovog gledališča Kranj i Cankarjevog doma u Ljubljani.
Sajt Centra za kulturu “Vuk Karadžić” je ckvkaradzic.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
