(Ne)pismenost i mir
UNESKO je ovogodišnji Dan pismenosti, 8. septembar, posvetio odnosu pismenosti i mira, saopštivši pritom poražavajuće podatke o više od 775 miliona nepismenih ljudi širom sveta, od kojih većina živi u južnoj ili zapadnoj Aziji ili podsaharskoj Africi, a čak dve trećine su žene.
Ovogodišnjom temom UNESKO želi da istakne da pismenost približava ljude njihovim individualnim slobodama i boljem razumevanju sveta, a takođe utiče na sprečavanje ili rešavanje konflikata. Veza pismenosti i mira, kako navodi UNESKO, može se videti i u činjenici da je u nestabilnim demokratijama ili u zemljama zahvaćenim oružanim sukobima teže uspostaviti ili održati nivo pismenosti.
Generalna direktorka UNESKO-a Irina Bokova istakla je u poruci povodom Dana pismenosti da obrazovanje obezbeđuje održivost svih ciljeva razvoja, a pismenost je osnova učenja.
Pismenost, kako je istakla, omogućava pojedincima da shvate svet i utiču na njega, učestvuju u demokratskim procesima i daju svoj glas, kao i da ojačaju svoj kulturni identitet.
U zemljama Evropske unije, prema podacima istraživanja koje je naručila Evropska komisija, svaki peti stanovnik ne zna da čita ili piše.
Ministri obrazovanja zemalja EU ranije su već postavili ciljeve za unapređenje pismenosti, prema kojem bi broj 15-godišnjaka koji imaju problema sa čitanjem ili pisanjem trebalo smanjiti do 2020. godine sa 20 na 15 odsto. U Nemačkoj, recimo, 18,5 odsto mladih ima problema sa čitanjem ili pisanjem, a suprotno svetskom trendu, među njima je dvostruko više dečaka, nego devojčica.
U Srbiji je oko 1,3 miliona ljudi potpuno ili delimično pismeno, odnosno nije završilo osnovnu školu. Od tog broja, oko 250.000 građana je koji ne znaju da pišu, dok preostali delimično čitaju i pišu.
Gotovo polovina stanovništva u Srbiji ima završenu samo osnovnu školu ili nema svih osam razreda.
(SEEcult.org)
