Nemoj niko da se ljuti…

Nagrađivani glumac Predrag Miki Manojlović konstatovao je da je poslednji trenutak da se nešto promeni u sistemu kulture u Srbiji, koju bi vlasti trebalo da prepoznaju kao strateško blago, jer će u suprotnom, posle višegodišnjeg uništavanja duhovnih vrednosti, nestati i država, i građani.

Nagrađivani glumac Predrag Miki Manojlović konstatovao je da je poslednji trenutak da se nešto promeni u sistemu kulture u Srbiji, koju bi vlasti trebalo da prepoznaju kao strateško blago, jer će u suprotnom, posle višegodišnjeg uništavanja duhovnih vrednosti, nestati i država, i građani.

Manojlović je u intervjuu za “Večernje novosti” oštro kritikovao Ministarstvo finansija, ocenjujući da nije tačno da nema para za kulturu, nego je u pitanju samovolja.

“Ne može samovoljno, po sopstvenim ‘umetničkim’ kriterijumima, ministar finansija namenski da daje novac nekome, a Ministarstvo kulture to mora da ispoštuje jer su takvi odnosi u vladi, i da pritom za film nema nijednog dinara. Da li je to normalno? Nije. I nije istinit alibi - nema Ministarstvo finansija para. Ne može ministar finansija da radi po principu ‘ovog lično cenim, prepoznajem njegov talenat, ovog ne cenim’, jer time ne stvara sistem, nego ga ruši, radi na tome da sistema nema. A to od petog oktobra konstantno čini”, izjavio je Manojlović, koji je dve godine bio predsednik Filmskog centra Srbije, a podneo je ostavku u septembru 2011. zbog odlaganja usvajanja Zakona o kinematografiji.

Prema njegovim rečima, nije sve ni u parama, jer ključ umetničke kreativnosti nije u rukama političara koji određuju novac za kulturu, ali “stvar je u razumevanju da jedan realan sistem, znači institucije kulture, mora da postoji i da se poštuje”.

“Ovako, ispada da film i pozorište traže tuđ novac koji neko odvaja od usta, neko hoće neke pare kojih nema, a neradnik je. Pa nemojmo da se lažemo! Ovde se sve rešava po principu ‘ovog volim - ovog ne volim’, ‘dam - ne dam, šta mi možeš’. A niko da napravi sistem koji, i kad su najteža vremena, može da pulsira i da ne vređa nikoga - ni ljude koji stvaraju umetnost, ni publiku koja dolazi da to vidi, ni ovaj narod koji ne može da uđe u Narodni muzej ne znam već koliko godina”, naveo je Manojlović.

Manojlović je oštro kritikovao i gradske vlasti Beograda zbog odnosa prema kulturi, ocenjujući da im je ona “zadnja rupa na svirali”, naročito poslednjih šest godina.

Prema njegovim rečima, u pitanju su “ozbiljni strateški promašaji i greške, uz veliki nemar - smanjenje budžeta, uništavanje umetničkog potencijala, smanjenje broja zaposlenih, ukidanje neophodnih radnih mesta, a s druge strane, stvaranje novih institucija kulture od poluamaterskih družina”.

“Ovde lupetaju gluposti da pozorišta treba da vode menadžeri. Pa, bato moj, napravi novo pozorište, izmenadžeriši ga pa budi menadžer! Nemoj da menadžerišeš u pozorištima koja su pravili moj deda, moj pradeda, moj čukundeda Manojlović, koji je ulagao novac u podizanje Narodnog pozorišta, i svi koji su radili i gradili pozorišta Beograda spolja i iznutra”, naveo je poznati glumac, revoltiran animozitetom prema kulturi.

“Smeje nam se svet! Jer, onaj ko ume to da čita, da prevede civilizacijski nivo našeg društva, ruga nam se”, naveo je Manojlović.

Manojlović je izrazio i uverenje da sadašnji ministar kulture Bratislav Petković “nije čovek koji je došao niotkuda”, ali je naveo da ne zna “zašto su sada odnosi u vlasti takvi da njegova reč ne može da osvesti činjenicu da Ministarstvo finansija ne sme biti ‘mama i tata’ svega”.

Napominjući da nema ni nova vlast mnogo vremena, Manojlović je rekao da je ovo poslednji momenat da se nešto dobro uradi.

“Sve vlasti do poslednjih izbora imaju ozbiljnu istorijsku odgovornost na svim kontinuitetima koji su prekinuti, na svemu što nije ispoštovano i nije prepoznato, i nemoj niko da se ljuti kad ovo čita, ako se neko uopšte ljuti”, rekao je Manojlović, navodeći da nikada nije bio član bilo koje partije, niti će biti.

Prema njegovim rečima, “danas nam govore poluinteligentni, napabirčeni studenti organizacije na napabirčenim privatnim fakultetima o tome kakva treba da bude kulturna politika države Srbije”.

Manojlović je naveo i da su komunisti 1945. godine, kada su došli na vlast i tvrdili da donose novi moral, bili svesni da nema novog morala, ali su znali ko ima novi moral, znanje i drugačiju estetiku života, pa su takve ljude angažovali u vlasti, državi, kulturi.

“Hoću da kažem da su komunisti, naravno ne svi, bili ljudi koji su znali da ne znaju, ali nisu prezirali i nisu mrzeli one koji znaju”, naveo je Manojlović.

Povodom dolaska premijera Ivice Dačića i ministra Petkovića na nedavno uručenje Dobričinog prstena za životno delo, koje je dobio za 2012. godinu, Manojlović je rekao da to vrlo ceni, jer bi to mogao da bude “jasan znak da razumeju da je kultura važna”, i da daju podršku, ne njemu, nego kulturi.

“Uopšte me ne zanima ko je koja partija… Dolazak premijera Dačića i ministra kulture Petkovića može da ohrabri i druge političare da dođu u pozorište, i da pomisle kako u pozorištu možda može nešto da se vidi. Ili nema šta da se doživi, i da tako možda potvrde svoja negativna dečačka iskustva iz pozorišta”, naveo je Manojlović, kome je prestižno priznanje Udruženja dramskih umetnika Srbije uručeno sredinom februara u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u prisustvu brojnih kolega iz Srbije i regiona.

Manojlović je i tada poručio političarima da se prema pozorištu i kulturi moraju odnositi sa "razumevanjem i sa svešću da ništa ne otključava vrata - bliža, dalja, evropska i druga, od kulture i obrazovanja". "Ko to ne razume, ne treba da sedi na tom mestu”, dodao je Manojlović.

(SEEcult.org)