Neizlagani radovi Tabakovića

Galerija Haos započinje ovogodišnju sezonu 15. januara izložbom dosad neizlaganih radova na papiru iz zaostavštine Ivana Tabakovića (1898-1977), jednog od najznačajnijih autora srpske moderne.

Zahvaljujući dobroj volji umetnikovog sestrića, arhitekte Predraga Peđe Ristića, sačinjen je izbor radova iz Tabakovićeve zaostavštine koju čine fascikle pune isečaka, skicen blokova, crteža, kolaža, tekstova...

Za izložbu u Haosu odabrano je više od 200 radova manjeg formata iz nekoliko faza koje bi, prema navodima umetničke direktorke te galerije Borke Božović, bilo moguće nasloviti “Varia” ili “Duhovni tokovi”, odnosno “Kretanje ideja”. Za izložbu su pozajmljeni i radovi Tabakovića iz privatne kolekcije Gordane Harašić, istoričarke umetnosti, koja će i otvoriti izložbu.

Izložba ima za cilj da skine veo tajnovitosti sa Tabakovićevog procesa rada, navela je Borka Božović u tekstu za katalog, navodeći, između ostalog, i da bi se moglo sumnjati da bi umetnik bio zadovoljan prezentacijom njegovog radnog materijala. Jer, sve njegove izložbe imale su precizno odabrano ime, određenu problemsku okosnicu.

“Pedantan i ozbiljan, kakav je bio, strog a human, obrazovan i promišljen, bez potrebe da izlaže često i sve što je stvorio, Tabaković bi sigurno gunđao na ovu našu odluku. Odakle nam onda pravo - pitate se, možda - da zavirujemo u njegovu likovnu laboratoriju? U njegov intimni svet? U dušu umetnikovu? Radoznalost je jača od obzira. Njegov značaj je veći od stepena prisutnosti na sceni. Nikada izuzetnih stvaralaca nije zapravo dosta i nikada nije sve rečeno niti uvid kompletan. Naročito kada je u pitanju neviđeni materijal, ličan, intiman, skriven. I ovde je reč o ‘skrivenim svetovima’... kako je Tabaković umeo da naslovljava neke delove svoga opusa...”, navela je Borka Božović.

Rođen 1898. u Aradu, u današnjoj Rumuniji, Tabaković je učio slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Budimpešti, a potom na Kraljevskoj akademiji za umjetnost i obrt u Zagrebu. Godine 1922. odlazi u Minhen, gde je dva semestra pohađao tamošnju Akademiju lepih umetnosti. Studije je završio u Zagrebu, u klasi profesora Ljube Babića.

Učestvovao je u osnivanju grupe Zemlja, čiji je aktivni član bio do 1932. godine, a bio je i jedan od osnivača grupe Dvanaestorica.

Prvu samostalnu izložbu imao je 1934. u Zagrebu u Salonu Ulrih, a već 1937. dobio je Gran pri za slikarstvo i počasnu medalju za keramiku na Svetskoj izložbi u Parizu.

Tabaković je došao u Beograd 1938. godine. Bio je jedan od osnivača Škole za primenjenu umetnost, koja je kasnije prerasla u Akademiju primenjenih umetnosti.

Vanredni profesor na Akademiji likovnih umetnosti postao je 1945. godine, a kasnije je prešao na Akademiju primenjenih umetnosti, gde je od 1950. vodio Odsek za keramiku.

Učestvovao je i u osnivanju grupe Šestorica 1954. godine.

Postepeno menjajući svoj likovni izraz, Tabaković je bio veoma aktivan i na polju keramike. Tako je 1959. osvojio Srebrnu medalju na Međunarodnoj izložbi keramike u Belgiji (Ostende), a 1962. Zlatnu medalju na istoimenoj izložbi u Pragu.

Dobitnik je i “Politikine” nagrade 1963. godine.

Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. (dopisni, odnosno redovni od 1972).

Dobitnik je i Sedmojulske nagrade, Ordena rada, kao i Povelje Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije. Takođe, uručeno mu je priznanje za naročite zasluge i doprinos za uspešni razvitak Univerziteta u Beogradu 1974, a 1975. odlikovan je nagradom AVNOJ-a SFRJ za stvaralaštvo i rad od opšteg značaja. Dve godine kasnije umro je u Beogradu.

Tabaković je ostvario 26 samostalnih, a učestvovao je na više od 250 grupnih izložbi.

Posthumno su njegova dela izlagana na tridesetak grupnih izložbi, a upriličeno je i 12 samostalnih izložbi.

U Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 2005. godine organizovana je retrospektiva, na kojoj je autorka Lidija Merenik predstavila više od sto radova Tabakovića.

Umetnički radovi Tabakovića deo su 44 muzejske i galerijske kolekcije širom bivše Jugoslavije i sveta, kao i brojnih privatnih kolekcija.

Njegova dela se mogu naći u kolekcijama prestižnih svetskih institucija, kao što su Metropoliten muzej i Muzej moderne umetnosti u Njujorku.

(SEEcult.org)