Naučni skup o Lazi Kostiću
Stogodišnjica smrti Laze Kostića (1841-1910), književnika, pesnika i dramskog pisca, biće obeležena 10. i 11. novembra u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) u Beogradu naučnim skupom na kojem će, osim osvrta na njegova dela, biti reči i o odnosu Kostića i drugih velikana domaće književnosti, postavkama i izvođenjima njegovih tekstova, kao i o Kostićevoj poziciji u odnosu na srpsku avangardu, modernu i postmodernu, te srpsko pesništvo 20. veka uopšte.
Stogodišnjica smrti Laze Kostića (1841-1910), književnika, pesnika i dramskog pisca, biće obeležena 10. i 11. novembra u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) u Beogradu naučnim skupom na kojem će, osim osvrta na njegova dela, biti reči i o odnosu Kostića i drugih velikana domaće književnosti, postavkama i izvođenjima njegovih tekstova, kao i o Kostićevoj poziciji u odnosu na srpsku avangardu, modernu i postmodernu, te srpsko pesništvo 20. veka uopšte.
Pozdravnu reč na otvaranju skupa imaće predsednik SANU akademik Nikola Hajdin, a na čuvenu Kostićevu pesmu “Santa Maria della Salute” podsetiće dramski umetnik Petar Kralj.
Ta pesma biće tema i prvih referata, na sednici kojom predsedava akademik Predrag Palavestra.
Između ostalog, biće reči o svemoći metafore u ranim delima Kostića (Dušan Ivanić), otiscima jezičke prošlosti u Kostićevom opusu (Jasmina Grković-Mejdžor), jeziku njegovih pesama (Predrag Piper)...
Druga sednica, kojom predsedava akademik Matija Bećković, predstaviće, između ostalog, šta su Veljko Petrović i Miloš Crnjanski imali da kažu o Kostiću. Svetlana Velmar-Janković govoriće o Kostiću i Vinaveru.
U završnici prvog dana naučnog skupa biće reči i o fenomenu muške lepote u delu Kostića (Zorica Nestorović), kao i o mitskom poimanju sveta i ženskim likovima u njegovoj poeziji (Zoja Karanović).
Akademik Milosav Tešić predsedava trećom sednicom dvodnevnog skupa, na kojoj će, između ostalog, biti reči o pojedinim likovima u Kostićevim delima (Pera Segedinac, Maksim Crnojević), kao i o Kostiću i glumi (Petar Marjanović) i režiji “Maksima Crnojevića” (Arsenije Jovanović). Glumac Petar Kralj govoriće o tome kako je igrao Maksima Crnojevića.
Akademik Ljubomir Simović daće osvrt na tragedije Kostića, dok je Marta Frajnd posvetila refereat pozorišnim kritikama Kostića.
Za završnu sednicu, kojom predsedava dopisni član SANU Nada Milošević - Đorđević, najavljene su paralele Ksenije Maricki Gađanski i Ivana Gađanskog o Kostiću i antici, dok će Saša Radojčić govoriti o Kostiću dijalektičaru, Svetozar Koljević o “ukrštajima” Kostića, a Mileta Aćimović Ivkov o dijalozima.
Slobodan Vladušić osvrnuće se na pesnički dijalog Kostića i Vladislava Petkovića Disa, Gojko Tešić na Kostića i srpsku avangardu, dok će Sava Damjanov govoriti o Kostiću, modernoj i postmodernoj, a Jovan Delić o Kostiću i srpskom pesništvu 20. veka.
Rođen u Gornjem Kovilju 1841. godine, a preminuo u Beču 1910. godine, Kostić je doktorirao prava u Pešti, a bio je i profesor gimnazije, beležnik i senator (u Novom Sadu).
Od 1883. bio je redovni član Srpskog učenog društva, a 1892. postao je počasni član Srpske kraljevske akademije, dok je pravo članstvo dobio početkom 1909.
Održavanje naučnog skupa obezbedilo je Ministarstvo kulture Srbije, a organizuje ga Odeljenje jezika i književnosti SANU.
Sajt SANU je www.sanu.ac.rs, a program skupa nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
